МАРКСИСТИ ПРЕД ТИТОВИМ СУДОМ: Ко је и зашто протерао осам професора са Филозофског факултета у Београду седамдесетих година прошлог века

И. М.

09. 02. 2021. у 12:22

Веселе шездесете" године, како се понекад назива талас студентског покрета који је заљуљао готово читаву планету, и у Београду, слично као и у градовима у другим земљама, изазвале су и подстакле шири сукоб дела интелигенције и државног апарата око тумачења шта су то политичке слободе и слободе стваралаштва.

МАРКСИСТИ ПРЕД ТИТОВИМ СУДОМ: Ко је и зашто протерао осам професора са Филозофског факултета у Београду седамдесетих година прошлог века

Новости

Паралелно са тим продубљене су разлике у већ постојећим становиштима о даљем развоју Југославије и превазилажењу дубоке политичке и економске кризе која је захватила све поре друштва. Пристигле генерације, без ратне и револуционарне хипотеке, тражиле су да преузму одговорност за своју будућност.

Као важан део у својим захтевима истицали су приврженост друштвеној једнакости, друштвеној својини, демократији, самоуправљању, расподели према раду. Своју зрелост студенти и професори Београдског универзитета показаће и током кампање за усвајање амандмана на Устав из 1963. године, када су јасно указали да предложене промене неће допринети изласку из "дубоке економске, политичке, културне и моралне кризе" и да понуђени концепт води ка конфередерацији и да је супротстављен идеји о развоју федерације, заједничком и јединственом тржишту, да се манипулише националним бићем.

Овакав наступ Савеза студената допринеће његовом ишчезнућу са јавне сцене. Вођена чврстом руком највишег ауторитета у партијској и државној хијерархији, победничка струја "конфедералаца", како би у корену сасекла рађање озбиљног партнера у креирању државне стварности, расформираће ову политичку организацију и утопиће је у новоформирани Савез социјалистичке омладине Југославије. А за њихове духовне вође прогласиће групу професора, доцената и аситената са београдског Филозофског факултета.

После "чистке либерала", у јесен 1972. године, у Србији ће на политичкој сцени остати само највернији и најагилнији руководиоци у спровођењу налога и политичке самовоље. Група наставника из зграде Капетан Мишиног здања постала је "жртвени јарац" и видљив знак лојалности и верности.

Однос српског руководства подсећао је на једну аутентичну партијску згоду, с неког састанка у Босни и Херцеговини, непосредно после Другог светског рата. Када су комунисти били у дилеми да ли да се Хасо казни укором или укором пред искључење, за реч се јавио Мујо и строго закључио: "Шта укор, шта укор пред искључење - краву, краву ми њему да одузмемо."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)