КОЈЕ СУ ГЛАВНЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ВАКЦИНА? Др Ана Банко објашњава да ли цепиво делује против новог облика вируса

Novosti online

26. 01. 2021. у 14:00

КОЈЕ СУ ГЛАВНЕ РАЗЛИКЕ ИЗМЕЂУ ВАКЦИНА? Др Ана Банко објашњава да ли цепиво делује против новог облика вируса

Фото: Р. Шегрт

У СРБИЈИ је у току вакцинација против вируса корона . На грађанима је да одлуче коју ће вакцину примити, а многима и даље није јасно какве су разлике између цепива и за коју треба да се определе.

Доцент др Ана Банко, вирусолог Института за микробиологију и имунологију Медицинског факултета у Београду, објашњава да је свака вакцина до сада прошла ригорозна испитивања те да су све безбедне.

Она је рекла да су вакцине тестиране на више десетина хиљада добровољаца, а да је број примљених доза у свету тренутно око 60 милиона.

- Ове чињенице говоре о безбедности вакцине, а предност једних у односу на друге можемо проценити тек на основу анализе резултата и ефеката имунизације за више од пола године - каже др Банко.

Вирусолог Банко објашњава да ипак постоје разлике у вакцинама, а оне се огледају у начину њихове проиводње, па самим тим и како подстичу наш имуни одговор на ковид-19.

- Вакцине које су до сада у свету регистроване против ковида засноване су на три принципа. Од којих су чак два иновативна. Вакцина "Синофарма" произведена је на моделу инактивног вируса. РНК вакцине, попут оних компанија "Фајзер" и "Бионтек" и "Модерна", до сада су развијане у домену онкологије, али су такође пре неколико година рађене клиничке студије и на вирусној РНК вакцини против беснила. Овим вакцинама се убацује се иРНК, која представља краткотрајно упутство да машинерија наше ћелије сама направи С протеин, а онда и антитела. Због нестабилности РНК вакцине захтевају чување на изузетно ниским температурама, али је њихова предност у једноставности производње и брзој модификацији РНК у случају појаве нових сојева. "Спутњик V" и "АстраЗенека" су вакцине које су информацију за синтезу С протеина упаковале у умртвљен аденовирус. Дакле, аденовирус се користи као носач који обезбеђује сигуран улазак ове информације у нашу ћелију, а не може да изазове обољење - испричала је детаљно др Банко.

На питање да ли вакцину могу да приме људи са аутоимунским болестима, др Банко је рекла да до сада нису рађена таква циљана клиничка испитивања.

- Две најважније чињенице јесу да произвођачи не укључују аутоимуност као контраиндикацију за вакцинацију, као и то да званична удружења дају препоруку да особе са аутоимунским болестима приме вакцину - рекла је он.

Она је додала и да људи који су "алергични на пеницилин као и разне полене, лекове, храну, латекс и слично нису званичне контраиндикације наведене од стране произвођача".

(Политика)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)