РОБОТИ НАСТАВНИЦИ, А ЧАС НА ДНУ МОРА: "Новости" у посети Центру за роботику и вештачку интелигенцију, једином у Европи

Бранка Борисављевић

03. 01. 2021. у 12:00

ЕМА, хуманоидни робот "предаје" лекцију у учионици. Ђаци слушају, дискутују са наставником, питају шта им је нејасно, износе своје закључке. Ученик са посебним рукавицама и ви-ар наочарима "улази" у хемијску лабораторију, узима смесе и сам почиње експеримент. Из лабораторије одлази на час биологије. "Клупа" је на "морском дну", око њега џиновске корњаче, рибе, корали...

РОБОТИ НАСТАВНИЦИ, А ЧАС НА ДНУ МОРА: Новости у посети Центру за роботику и вештачку интелигенцију, једином у Европи

Фото Ж. Кнежевић

По распореду, следећа је географија. "Учионица" је у савани, около животиње које ту живе. Час је историје, ученици "шетају" по Кнез Михаиловој улици у 19. веку. Најмања оцена је тројка, јединица нема.

Слике које подсећају на сцене из филмова научне фантастике реалност су у, једином у Европи, Центру за роботику и вештачку интелигенцију на Учитељском факултету у Београду. Тако би требало да изгледа настава у нашим школама за неколико година. У разговору, за "Новости", проф. др Данимир Мандић, декан Учитељског факултета Универзитета у Београду, открива да је идеја да се у предавању наставних јединица користе вештачка интелигенција, виртуелна реалност, 3Д симулације, мултимедија.

- Тренутни модел наставе је превазиђен и ученицима досадан, монотон, мери се само репродукција чињеница - каже професор Мандић. - Ђаци беже из школе, више науче код куће. Деца имају природну развијену радозналост, а наставни процес, поготову у старијим разредима, њу убија. Од 90 одсто ученика који су на почетку школовања испољили висок степен радозналости и креативности, само њих 30 процената након школе задржи такву мотивацију. Задатак учитељских факултета је да уз савремене технологије, развију моделе наставе као што су индивидуализована, развијајућа, настава путем открића, проблемски оријентисана настава. Код ученика би подстакла интересовање, мотивацију да и они сами раде, а да наставник не прати само коначан резултат, него да вреднује сваки њихов корак.

Према речима нашег саговорника, школа би требало да научи ученика како да учи, да мисли и та знања примени у конкретним, практичним животним ситуацијама. Ако школа одговори на та питања, наводи он, онда ћемо успети да подигнемо квалитет васпитно--образовног рада. Он истиче да је веома значајно да у основној школи дете то научи, а не да му родитељи дају готова знања, па резултат који постигне не буде њихов. Ако неко није стекао радне навике, није научио да учи, повезује и користи знање, тешко да ће бити добар радник, инжењер, лекар.

- То не значи да бисмо искључили тестове и чињенична знања, али бисмо вредновали и интересовање, способност примене знања, разумевање, што је изузетно значајно и немогуће без дискусије са ученицима и анализе лекције - објашњава професор Мандић. - Ако бисмо све то узели у обзир, подигли бисмо квалитет знања ученика. Ако нам је крајњи циљ оцена као мерило знања, онда би рангови могли да се уместо од један до пет, промене на три до пет. Зато што би сваки ученик својим активностима могао да заслужи тројку, ако их ми на прави начин мотивишемо. Нема разлога да имамо ученика који апсолутно неће ништа да покаже. То је концепт који желимо да развијемо, уз помоћ нове технологије.

Мандић наводи да су за пројекат изабрани педагошки факултети, зато што се 80 одсто карактерних особина код детета развија до 10 године, а велику улогу, поред родитеља, имају учитељи и васпитачи. Пошто родитељи, углавном, немају довољно времена за васпитање деце, они карактерне особине развијају у школи.

- Код нас тек треба да се развије свест о томе колико је значајно да овладамо неким знањем и вештинама, стекнемо компетенције из одређене области, а не само формално да добијемо оцену из неких садржаја - наглашава професор Мандић. - Све је више компанија и предузећа које не интересује какав сте просек имали, него шта знате и колико можете да примените та знања у послу и свакодневном животу. Када, као друштво, дођемо у ту фазу, и деци и родитељима ће бити јасно да школовање јесте значајно за њих, а не за родитеље и оцене.

ПОДУХВАТ СА КИНЕЗИМА

ЦЕНТАР за роботику и вештачку интелигенцију у образовању заједнички је подухват Министарства просвете, науке и технолошког развоја и кинеске компаније "Нет драгон". Отворен је половином прошле године. У центру су запослени наши и кинески стручњаци који су се школовали у Америци.

"Нет драгон" је водећа компанија на пољу дигиталне економије са седиштем у Фуџијану, са више од 100 огранака и 6.000 запослених широм света. Њихово пословање покрива дигитално образовање, интернет апликације, вештачку интелигенцију, проширену и виртуелну реалност, у више од два милиона учионица широм света.

КАБИНЕТ У СВАКОЈ ШКОЛИ

НОВЕ технологије, које се користе у овом центру, требало би да у наредних четири-пет година заживе и у свим основним школама у Србији. У плану је да се у свакој школи опреми по један кабинет.

Идеја је да у програм ђачких екскурзије уђе и обилазак овог центра. Изложбени простор укључује пет зона - "Зона упознавања", "Паметна учионица", "Иновације у образовању", "Управљање образовним процесом" и "Искуства најасвременије технологије".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (10)