ТРЕЋИНА ДЕЦЕ БЕЗ ПРЕВЕНТИВНИХ ПРЕГЛЕДА: Педијатри упозоравају на последице ковид кризе

Б. РАДИВОЈЕВИЋ

27. 12. 2020. у 12:00

ДЕЦА су веома погођена пандемијом ковида 19, и то на специфичан начин: не толико због саме болести колико због низа "пропратних ефеката", као што су одлагање вакцинације или превентивних прегледа са којима родитељи, због пандемије, оклевају.

ТРЕЋИНА ДЕЦЕ БЕЗ ПРЕВЕНТИВНИХ ПРЕГЛЕДА: Педијатри упозоравају на последице ковид кризе

Фото: Depositphotos

Барем једна трећина деце не добија услуге које су им потребне, а то је веома забрињавајуће с обзиром на то да рани развој деце не може да чека - многе интервенције које се пропусте у раном узрасту касније се не могу надокнадити, упозорили су стручњаци на вебинару који су организовали Удружење педијатара Србије и Уницеф.

Рут Стјуарт, амбасадорка Аустралије у Србији, рекла је да су првих 1.000 дана дететовог живота кључни период који обликује његов развој и благостање. Деца напредују када у овим раним годинама имају подржавајуће окружење.

- Криза ковида 19 променила је све наше животе. Иако нам је свима било тешко, отварају се нове могућности за учење и подршку нашој деци у њиховом развоју. Драго ми је што је аустралијска стручна подршка допринела развоју апликације "Хало беба", која ће родитељима помоћи да пруже деци подршку која им је потребна како би могла да напредују у овим тешким временима - рекла је амбасадорка Аустралије.

Професор Франк Оберклајд (Краљевска дечја болница у Мелбурну) указао је на потребу другачијег, интегрисаног приступа који би подразумевао висок ниво сарадње међу секторима здравља, социјалне заштите, образовања и практичара који раде у овим системима јер су и проблеми комплексни, укључујући и изазове које је донела ковид пандемија, и превазилазе традиционално разумевање бриге о деци.

ЗАБРИЊАВАЈУЋА АНКСИОЗНОСТ

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ су подаци изнети на вебинару који указују да је током пандемије повећано злостављање деце, бележи се и повећан број менталних проблема код деце (нарочито анксиозности), а присутни су и поремећаји у образовању. Сви ови проблеми нарочито су изражени код најрањивијих појединаца и заједница. Доктор Јелена Зајегановић Јаковљевић, руководитељка Програма за здравље и рани развој из Уницеф Србија, казала је да су потребна додатна улагања да би квалитетна подршка била доступна свима, а посебно најосетљивијим групама у Србији.

- Ми у Аустралији сањамо о томе да у систему постоје "једна врата" за родитеља и да се превазиђе још присутна фрагментираност услуга за децу и родитеље, тако да на која год врата да закуца родитељ, то су права врата. Нпр. педијатар треба да има знања, вештине и алате да препозна потребе породице и да, ако не може он да помогне, мора да зна пут и да прође са породицом заједно тај пут до врата оног ко може да помогне - рекао је професор Франк Оберклајд.

Представљајући домаћу праксу у области развојне педијатрије професор др Александра Стојадиновић, са Института за здравствену заштиту деце и омладине Војводине и чланица Удружења педијатара Србије, указала је на потребу да курикулуми за педијатре на факултету буду обогаћени тако да рани развој буде заступљен у већој мери.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије