НАДБИСКУП СТАНИСЛАВ ХОЧЕВАР: Пали смо на испиту историјске мудрости

У ДУХУ опште и конкретне солидарности и молитвеног заједништва пратим живот Православне цркве. Из вере и личног убеђења добро знам - само ако "другом плућном крилу хришћанства" желим добро, можемо и ја и наша Црква да будемо добро.

Фото Танјуг

Бол и радост једног дела Цркве увек је бол и радост и другог дела Христовог мистичног тела. Смрћу патријарха српског Иринеја није рањена и ожалошћена само Православна црква, него и Католичка.

Поводом упокојења поглавара СПЦ, ово у разговору, за "Новости", истиче београдски надбискуп Станислав Хочевар. У ишчекивању празника Рођења Христовог - Божића по грегоријанском календару саучествује у жалости православних верника у Србији и са сетом каже:

- Искрено жалим што толико наших сјајних разговора нисмо могли јаче да преточимо у живот.

Фото Танјуг

о Свет је суочен с пандемијом која искушава сваког човека. Која нова питања су тиме отворена?

- Ова ситуација ме страшно погађа, пре свега као човека - хришћанина. Питам се, наиме, како се људи, приморани да се нагло сусретну с феноменом смрти, суочавају с тим "најегзистенцијалнијим" питањем. Гледати смрти у очи је нешто неописиво. Разговарају ли наша друштва уопште о томе? Имамо и старе људе у домовима, које нико не сме да посети... Како је страшан њихов бол! Да ли о томе ико води рачуна?

о Коју поруку поводом ове ситуације најчешће упућујете верницима?

- Лично, врло радо се сусрећем с људима и појединачно и у заједници. Ову ситуацију треба претворити у "пророчку снагу": сада сви можемо готово да "опипамо" да одлучујући није квантитет него квалитет, иако живимо у култури која се понаша другачије. Шта нам користи толико оружја ако немамо "оружје" хуманости, солидарности, одговорности, поштења... Сви смо пали на испиту историјске мудрости. За све нас је, дакле, најважније да прихватимо чињеницу да смо живот примили на дар. Да смо за свој живот и за живот свих људи свестрано одговорни. Да можемо у радости да га живимо само у оној мери у којој смо искрено предани Творцу и колико с њим стално сарађујемо.

о Како се одвија духовни и литургијски живот Београдске надбискупије у условима епидемије?

- Рекао бих, помало дрско: сасвим нормално. Док брижљиво и подробно уважавамо све мере препоручене од стране струке - маске, дистанца, дезинфиковање, чишћење - из филозофско-теолошког искуства ми верујући одвајкада знамо да око сваке људске личности мора да се поштује "простор слободе". То значи да никад и нигде не смемо да залазимо у "светост људске личности" и њен "ваздушни простор". Ближњег никад не смемо да употребљавамо као предмет или да га на било који начин рањавамо у његовом достојанству. С пуном ауторитативношћу савест ми налаже да кажем: уколико су верници духовно зрелији, утолико су и здравији. Вођство Светог духа увек је прецизније од било које струке.

о Српску цркву очекује избор новог патријарха. Која су ваша очекивања од будућег поглавара СПЦ?

- Познат је мој животни став: ја немам права да од било кога очекујем било шта. Али имам велику дужност пред Богом и људима да се тако молим и у свему тако понашам према свима осталима, да свако у пуноћи може да изврши Божји план. Тим више то важи за мој однос према будућем патријарху као глави СПЦ. И тим више што сам свестан његове јединствене улоге овде на мосту Истока и Запада; свестан, надаље, да живимо у времену деструктивне короне и уједно у толиким шансама да Европу поново изградимо да буде пионир аутентичне цивилизације. Убеђен сам да ће Божји дух чути моје громке вапаје за свеопшти благослов самог поглавара као и читаве Српске православне цркве!

о Папа Фрања се први пут у историји обратио српској јавности преко домаћих медија. Многи су и у томе видели наговештај и најаву његовог евентуалног доласка у Србију. Видите ли помак у стварању услова за ту посету?

- Папа Фрања је већ више пута говорио о Србији. За време великих поплава 2014. читав свет је позвао на солидарност са Србијом. Преко апостолског нунција донирао је помоћ Краљеву. Више пута је помињао име благопочившег патријарха Иринеја. Али свакако стоји да је изузетни интервју у "Политици" био нешто досад невиђено. Али такав дух односа непрестано живи. Питање је само да ли и ми желимо да га чујемо, видимо, послушамо...

Он није дао тај интервју зато да би могао да дође у Србију, него зато што Србији жели свестрани напредак. Папа има на свом столу мноштво позива и могућности за путовања. И док се Свети отац толико заузима за Србију, овде се појединци ипак необјективно изражавају о улози папе и Католичке цркве. Наши верници ме стално питају како то да Света столица улаже толико напора за процват Србије, а какав одговор за то добија. И пандемија нам говори да свака заједница, ако хоће просперитет, мора да води отворен и објективан дијалог.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације