ШКОЛСКЕ КЊИГЕ ЗА ЗНАЊЕ, НЕ ЗА ЗАРАДУ: Наши интелектуалци апелују да се врати некадашња улога великог државног Завода

Љиљана Бегенишић

13. 12. 2020. у 11:00

ШКОЛСКЕ КЊИГЕ ЗА ЗНАЊЕ, НЕ ЗА ЗАРАДУ: Наши интелектуалци апелују да се врати некадашња улога великог државног Завода

Фото Н. Фифић

СРПСКО уџбеничко тржиште може се уредити лако, али уз један озбиљан услов: да се промени "државна памет" која га је у садашње стање довела, да се с њега протерају страни пљачкаши, да се укине корупција и педагошка проституција коју су утемељили некадашњи министри...

И да се Заводу за уџбенике врати достојанство и обавеза да више води рачуна о налозима српског националног образа.

Лингвиста, проф. др Драгољуб Петровић, поред осталог, овако одговара на питање како би требало да изгледа наше тржиште уџбеника и каква би требало да буде улога државног Завода за издавање уџбеника. Ово је проблем са којим се наше друштво суочава дуже од једне деценије, јер је усвајањем Закона о уџбеницима 2009. тржиште либерализовано, а државни Завод престао да буде једини издавач.

И Српска академија наука и уметности недавно се заложила за доношење новог Закона о уџбеницима, како би се очувало достојно место Завода, као установе од посебног националног значаја.

- Тржиште уџбеника је тренутно изван државне контроле, што је несхватљиво, штетно и неприхватљиво. Програмима српског језика, ликовне и музичке културе, као и историје и географије, требало би искључиво да се баве домаћи издавачи - кажу у САНУ.

Професор Петровић истиче и да би се прилике на српском уџбеничком тржишту могле, најблаже, оценити као - катастрофалне:

- Неком је речено да све треба либерализовати, па се тако на школство обрушило 79 "лиценцираних издавача"... то би било као да се у Генералштаб увуче 79 страних војника.

Иначе, према неким проценама, тржиште уџбеника у Србији вредно је око 75 милиона евра. Рачуница је следећа: према подацима Републичког завода за статистику, основне школе похађа 517.826 ђака, а средње њих 249.855. Ако се узме да просечна цена комплета уџбеника за једну школску годину износи 11.500 динара, долази се до закључка да је тржиште уџбеника у Србији вредно 8,8 милијарди динара, или 75 милиона евра. Према неким изворима, ова цифра је и већа.

Тачан износ, кажу познаваоци прилика, није могуће израчунати, јер су ту заступљена и додатна наставна средства, али и због чињенице да не купују сви ђаци нови комплет уџбеника по поласку у нову школску годину.

Професора Петровића питамо - да ли је велики профит једини интерес страних издавача?

- Главне харачлије на том тржишту интересује само профит, а ако неки Жужул има и други интерес, он може бити узгредан: "Да се, рецимо, похвали да је хрватску границу пребацио преко Шумадије и Мораве" - оштар је наш саговорник.

Иначе, највећи удео на српском тржишту уџбеника имају четири страна издавача. То су: немачка компанија "Клет", затим "Нови логос" чији је оснивач хрватска фирма Анте Жужула, некадашњег Туђмановог пријатеља и финансијера ХДЗ, који је пре десетак година купио и београдско "БИГЗ школство". Ту је и "Нови логос" чији је власник Хрват Данијел Ждерић и "Фреска" која је припојена ИК "Клет" у власништву Рока Кватерника.

Историчар Милош Ковић рекао је недавно за "Новости" да је несхватљива равнодушност наше јавности према горућем питању школских уџбеника:

- Невероватна је одлука да о уџбеницима из којих ће учити наша деца одлучује тржиште. То је посебно опасно и узнемирујуће када је реч о идентитетским наукама, међу којима је и историја. Тржиште је донело две погубне болести: корупцију у продаји уџбеника и морални релативизам у тумачењу историјских догађаја.

Ко и како пише уџбенике за нашу децу можда понајбоље говоре речи академика и песника Матије Бећковића, који је недавно за наш лист рекао:

- Пише их Велики Брат. Он не образује само нас, већ образује цео свет. У школи је боље рећи - немам појма, то је одговор за петицу. У уџбеницима се и раније лагало, мука је што се то и наставило.

Пропао некадашњи гигант

ЗАВОД за уџбенике од свог оснивања до данас објавио је више од 400 милиона наслова за све нивое образовања, приручнике, монографије, лексикографска издања... Ту су и сабрана и изабрана дела Николе Тесле, Михајла Пупина, Стојана Новаковића, Стевана Мокрањца.

У време када је био доминантан издавач уџбеника, ангажовао је више од 5.000 аутора и техничких лица, сарађивао са више од 100 књижара и 30 дистрибутера књига и уџбеника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

buki

13.12.2020. 17:51

Zar nam je malo što su srpska deca 55 godina učila po diktatu komunista, nego da Nemci i Hrvati nastave tamo gde su ovi stali sa ispiranjem mozga našoj deci? Dobro mi uopšte opstajemo kao narod, koliko smo nezainteresovani za sve.