КАФА СЕ МОЖЕ ПОПИТИ И ПРЕКО "СКАЈПА": Празници, осим радости и поклона многима доносе осећај туге, али психолози виде решење

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

04. 12. 2020. у 07:10

КАФА СЕ МОЖЕ ПОПИТИ И ПРЕКО СКАЈПА: Празници, осим радости и поклона многима доносе осећај туге, али психолози виде решење

Фото: Depositphotos

УПРКОС томе што би празници требало да буду шарени, весели и пуни поклона, многи људи, посебно старији, осећају се усамљено, ускраћено, тужно и депресивно.

Некима су деца и унуци далеко, па се и иначе не би видели, а друге ће у томе спречити корона. Једни су носталгични за старим временима када су живели спокојније, трпезе су им биле богатије, породица на окупу, други се пак плаше неизвесне будућности и болести.

У време празника људи често осећају и да обавезно морају да буду добро расположени и да све мора да прође савршено, што ствара додатни притисак. Такозваној празничној депресији склоно је, тврде психолози, 25 до 30 одсто укупне популације, а њој су подложнији они који и иначе показују депресивне симптоме, осетљиви и песимисти.

Фото: Тошо борковић

- У основи сваке депресије је осећај губитка, онога што је раније било, без обзира да ли је то празнична раскош или весела породица.

Али, сваки период носи добре и лоше стране, и не би требало да се фокусирамо на изневерена очекивања и како би нешто требало да буде.

Ништа не мора да буде онако како је било, не морамо да спремимо 16 јела као некад, довољно је да направимо колаче - каже Тамара Ђорђевић, психолог из нишког Центра "Психосфера".

Она додаје да је разумљив осећај усамљености током празника, али да би требало да прихватимо ситуацију каква јесте и видимо шта можемо да урадимо. Не смемо да чекамо да нам буде боље, па да нешто урадимо, већ морамо нешто да урадимо, да променимо, да би нам било боље.

Уместо да своде годишње и животне билансе, и страхују у ком стању ће бити за следећу Нову годину, старији би требало да се окрену стварима које воле да раде - било то певање, хеклање или читање. Са породицом се може комуницирати и телефоном или преко интернета.

- Године доносе искуство, човек зна шта му прија, шта не и све то би требало да искористи.

Породица би у доба празника требало чешће да контактира са својим старијим сродницима, да би они осетили бригу и љубав - констатује Ђорђевић.

И Оливера Грчић, психолог и психотерапеут из београдског "Оли центра", констатује да су празнична окупљања, заједнички проведено време са драгима, гозбе, сумирање претходне године и планови за следећу - дивни.

То, међутим, често није случај.

- Важно је да прихвате своје физичко стање, нађу одговарајућу терапију и баве се здрављем свога тела. Ако је могуће, бављење спортом или било каквом физичком активношћу било би корисно. Чак и лагана шетња утиче значајно на здравље душе и тела.

Проводити време напољу, бар накратко, може да делује позитивно - истиче Грчић.

ИСКУСТВО У БОРБИ С ТЕШКОЋАМА

ИСТРАЖИВАЊА су показала, каже Николија Ракочевић, да не би требало старије људе да посматрамо као емоционално нестабилније или рањивије. Они имају нешто што млађи немају - вишегодишње емоционално искуство у ношењу са тешким ситуацијама. Интензитет доживљавања емоција опада с годинама, те старији показују и слабије телесне реакције у стресним околностима.

Требало би се клонити, додаје, "лечења" емоција храном, пићем, или било којим другим видом "брзе помоћи", који ништа не решава, само затрпава проблем. И она помиње корисне стране интернета и апликација за комуникацију:

- Ми имамо потребу да се остварујемо кроз рад, не само материјално и егзистенцијално, већ и психолошки. Често је особи тешко да прихвати да не ради и има осећај да не доприноси свету као раније. Сви хобији као видови релаксације и уживања подстичу човека да се осећа задовољније.

Да су ванредне околности живљења код старијих додатно погоршале већ нарушен квалитет живота, сматра мастер психолог Николија Ракочевић:

- И пре пандемије, старији су били под највећим ризиком да буду усамљени и у већем проценту су се тако и осећали. Док се социјална изолација односи на околности у којима особа проводи време сама, усамљеност представља доживљавање непријатних емоција услед тога што особа жели, али не остварује блискост са другима. Надолазећи празници имају потенцијал да појачају доживљавање непријатних емоција, превасходно туге.

САМИ ДАЈЕМО СМИСАО

ВАЖНО је да у сваком животном добу, па и у старости, причамо о својим мукама, са ближњима или са стручним лицима, напомиње Оливера Грчић:

- Целог живота се питамо који је смисао живота, али поготово у старијем добу важно је да се сетимо речи Виктора Франкла да живот има само онај смисао који му ми дамо.

Она појашњава да је за старије од посебног значаја уколико у окружењу имају особе исте или сличне старосне доби са којима могу да осмишљавају заједничко време и колико је могуће буду физички активни - друже се, шетају, баве се хобијем.

- Препоручљиво је да сви који имају могућности стекну базична знања о употреби рачунара или паметног телефона, и тако остану у контакту са драгим људима. Видео-позиви су препоручљивији од телефонских, уз помоћ њих можете са неким свакога дана попити кафу, гледати лице друге особе док са њом разговарате и тиме остваривати блискост коју прижељкујете и у измењеним условима - каже Ракочевићева.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)