„ЈАГОДИНКА” И „СЛАВУЈКА” ПОГОДИЛЕ ЈОШ ЈЕДАН „НЕВИДЉИВИ”! Амерички пилот признао, српски ракеташи описали подвиг наше ПВО

Novosti online

02. 12. 2020. у 14:10

„ЈАГОДИНКА” И „СЛАВУЈКА” ПОГОДИЛЕ ЈОШ ЈЕДАН „НЕВИДЉИВИ”! Амерички пилот признао, српски ракеташи описали подвиг наше ПВО

Фото: www.acc.af.mil/Принтсцреен

БИВШИ пилот америчког ратног ваздухопловства признао је да су артиљеријско-ракетне јединице РВ и ПВО Војске Југославије погодиле још један Ф-117А током НАТО агресије 1999. године.

Како причају Славиша Голубовић и Зоран Вукосављевић, српски ракеташи који су за овај случај знали и раније и темељно га истражили, дошло је, вероватно, до поготка и трећег Ф-117А. Њихово вишегодишње прикупљање информација из разних извора и склапање мозаика о вансеријском успеху, пре свих 3. ракетног дивизиона, у обарањима „Ноћних Сокола“ има још занимљивих детаља које откривају за наш портал. Један од њих је и да је, они верују, заправо Хајнлајн летео погођени авион.

Један од најчитанијих војно-ваздухопловних сајтова Драјвов „The War Zone“ објавио је јуче причу која је потврда другог поготка „Ноћног Сокола“ од стране пензионисаног УСАФ пилота који је на предметном лету био пар (вингмен) погођеној летелици. Новинар Драјва заправо је препричао појављивање пилота, потпуковника Чарлија „Туне“ Хејнлајна који је летео Ф-117А (тип летелице коју су српске ПВО снаге обориле 27. марта, за шта постоји гомила материјалних доказа који су тренутно у Музеју ваздухопловства) у „The Afterburner“ подкасту.

Фото: Принтскрин

Хајнлајн је у подкасту испричао да је био део пара Ф-117А који су са по две ласерски вођене бомбе имали циљ који је описао као „антену“ у Београду (или његовој околини). Прича да су на мисије изнад Југославије, као део 9. ловачке ескадриле „Летећи Витезови“, летели из немачке авио-базе Шпандалем у просеку по 6 сати од полетања до повратка уз допуну горива у ваздуху. Каже да су Ф-117А обично били коришћени за гађадње комуникационе опреме, антена, фабрика, мостова и зграда у којима су биле битне особе као и рафинерије (вероватно Панчево).

Предметна мисија од два Ф-117А састојала се, према Хајнлајну, од гађања две одвојене мете. Није рекао који је датум био у питању али је био јасан да је то било након првог потврђеног обарања истог типа летелице. Дриве закључује да се инцидент вероватно догодио 30. априла. Лет је био праћен од стране још једног типа летелице коју смо оборили, Ф-16ЦЈ и на „ободима западног Београда“ један од ЦЈ пилота упозорио је све преко фреквенције да је ракета лансирана на њих, у правцу Хајнлајновог вингмена, другог Ф-117А. „Туна“ је видео два лансирања (једно за другим, не салво) у правцу вингмена, видео је да је једна ракета експлодирала у ваздуху што може значити погодак. По повратку вингмен се прво није појавио на састанку са танкером да би након неког времена ипак дошао – „у видљиво лошем стању“. Оштећени вингмен је некако успео да се натанкује. Хајнлајн је због помоћи оштећеном „Ноћном Соколу“ добио „Дистингуисхед Флyинг Цросс“ што је још један посредни доказ инцидента те вечери.

Како каже Славиша Голубовић, пуковник артиљериско-ракетних јединица ПВО у пензији, аутор књиге „Пад ноћног сокола“ и командир батерије за вођење ракета у славном 3. ракетном дивизиону, „признање“ Хајнлајна за њега је све само не изненађење:

– У операцији „Аллиед Форце“ током агресије НАТО на СРЈ 1999. године учествовало је укупно 25 авиона Ф-117А 49. винга из авио базе Холоман у Новом Мексику. Одлука да обе базирају у  Немачкој донета је 1. априла 1999. године, па су се оба сквадрона већ 4. априла 1999. године нашла у ваздухопловној бази Шпандалем. Свакодневно су учествовали у борбеним дејствима на територији СРЈ и то у два таласа начелно од 20.00-23.00 и 00.00-03.00 часова.

Фото: Приватна архива

Потпуковник Хејнлајн полетео на задатак нешто пре поноћи 29. априла, да би се након успешног танкирања (КЦ-135 изнад Мађарске) нашао у ваздушном простору СРЈ око 02.15, 30. априла, са задатком ватреног дејства по телекомуникационом објекту у ширем рејону Фрушке Горе. Објекту дејства прилазио је са југоситочне стране. У зони уништења 3. ракетног дивизиона 250. рбр ПВО који је те ноћи био у рејону сремског села Петровчић, нашао се око 02.46 часова. У том тренутку борбеном послугом 3. рд ПВО командовао је тада потпуковник Бошко Дотлић, помоћник командата дивизина за позадину. Према прописнаој процедури извршено је ватрено дејство са две ракете („Јагодинка“ и „Славујка“) по авиону који се у том тренутку налазио у зони уништења. Погођен је првом ракетом на даљини око 17 км и висини око 7 км. Погодак ракетом није нанео витална оштећења, па је авион наставио лет ка ваздушном простору Мађарске ради поновне допуне горивом и повратка у авио-базу.

С обзиром на чињеницу да се не ради о било ком авиону , већ о авиону од којег се у то време очекивало све осим да буде радарски откривен и праћен, а још мање оборен, треба анализирати неке појединости које потпуковник Хејнлајн наводи у тексту. Најпре са аспекта дејства РЈ Војске Југославије.

Авиони Ф-117А коришћени у операцији „Савезничка сила“, нису летели на висинама мањим од 20.000 фт (6.000 м). То значи да су ватрено дејство по њима могле изводити јединице наоружане ракетним системима НЕВА и КУБ. Тог 30. априла у ширем рејону Београда биле су распоређене јединице 250. рбр ПВО наоружане ракетним системом НЕВА. Прецизни подаци о ватреним дејствима на дан 29. и 30. априла потврђују да је дејство по циљу у 02.46 извршио 3. рд ПВО лансирајући две ракете од којих је једна погодила и оштетила циљ, а друга због одсуства захвата наставила да лети путањом косог хица. Током праћења и вођења прве ракете на циљ борбена послуга је констатовала да авион врши маневар који није био уобичајен и који је личио на такозвани „маневар змија“ што у стварности за овај ваздухоплов није могуће. Компјутерски контролисан маневар који у својој изјави наводи Хејнлајн довео је до благе промене радарске одразне површине авиона, што су пратећи системи станице за вођење ракета регистровали као промену енергетског центра радарског одраза, на шта су оператори праћења реаговали благим померањме пресека угловних маркера са одразом циља. То је у коначном довело до тога да се ракета активира у близини авиона тако да му не нанесе витална оштећења. – каже Голубовић.

Он даље наглашава да се о овом инциденту већ писало и то у књизи „Бандитс Овер Багхдад” Ворена Томсона из 2000. године. Хајнлајн наводи да је оштећен авион његовог колеге наставио лет ка ваздушном простору Мађарске ради поновног танкирања примећујући видљива значајна оштећења на њему у тренутку првог покушаја допуне горивом:

– Ако су оштећења заиста значајна онда није логично да такав авион као коначно одредиште има авио-базу Шпандалем прилично удаљену од Мађарске. У таквим ситуацијама тражи се дозвола за слетање на најближи „пријатељски“ аеродром, као на пример Плесо у Загребу, о чему се раније говорило. Сумњу поткрепљују наводи да се после танкирања авион изгубио, али да су обојица поново били заједно у авио-бази Шпандалем.

Хајнлајн је за напор и труд да се авион његовог колеге тако оштећен успешно танкира и врати у авио-базу добио ДФЦ признање. Треба напоменути да је ово признање највеће признање које пилот може добити у својој летачкој каријери и да се оно добија за изузетне резултате. Ако га је Хејнлајн добио за труд и напор да се оштећен авион врати у авио-базу, какво је признање требало да добије сам пилот оштећеног авиона? Одговор вероватно лежи у претпоставци да је управо Хејнлајн био пилот оштећеног авиона, а не његов колега. – закључује Голубовић и тврди да су три „Ноћна Сокола“ погођена. Један у Музеју, један о којем сада имамо потврду, за који Голубовић каже да је највероватније расходован и у Нови Мексико пребачен у контејнеру, али и још један о чијем ће се поготку и оштећивању, како он каже, вероватно тек говорити и писати.

Зоран Вукосављевић, некадашњи подофицир артиљеријско-ракетних јединца РВ и ПВО Војске Југославије потврђује наводе колеге Голубовића и скреће пажњу да се о другом Ф-117А поготку писало у више западних извора које је он, као и Голубовић, годинама прикупљао:

– Овај догађај поменут је и у књизи „Ваздушни рат над Србијом 1999.“ Бојана Димитријевића и Јовице Драганића, али без додатних појашњења, само као информација да је 30. Априла, Ф-117 слетео у Шпандалем. Цитира се „оштећење репа“ из „разних извора“. У својој књизи „Агресија НАТО, РВ и ПВО у одбрани отаџбине“, генерал Спасоје Смиљанић, пише следеће: „Писано је, али је и сасвим тачно, да је администрација ваздухопловних снага САД, осим обореног Ф-117А, одмах после завршетка агресије на СРЈ расходовала још 2 авиона Ф-117А”.

Што се тиче америчких и западних извора, почећу са чланком из дигиталне архиве “АЦЈ” дневних новина из Аталанте. Ради се о чланку на 14. страни издања за 6. мај 1999. Описани догађај се по тим наводима збио 30. априла 1999. Овај датум се више пута појављивао у разним изворима. Описује се авион Ф-117А који је оштећен „пројектилом земља-ваздух“. Констатује се да је авион „скоро невидљив за радаре“ али да је можда био нанишањен оптички под „светлом пуног месеца“. Авион је, тврде, успео да слети у базу у Немачкој.

Други извор је из британског ваздухопловног часописа „Air Forces Monthly“, који говори и описује ток ваздушног рата у периоду 16.04.1999. до 11.05.1999. године над СРЈ, погођене системе ПВО, уништене авионе и хеликоптере ВЈ на земљи и у ваздуху, али и погођене и оборене авионе и беспилотне летелице НАТО снага. Ту се наводи да је 30.04.1999. године, један Ф-117А из састава 49тх FW Špandalem, оштећен ракетом система СА-3 (америчка ознака за систем С-125 Нева) која је експлодирала у близини летелице и притом је авион изгубио „део репне секције“, али је успео да се врати и слети у базу.

И за крај, ту је и трећи извор, који је данас тешко доступан, а ради се о писаном реферату-извештају пуковника америчке војске Евереста Е. Рићонија. У свом реферату под називом: „Description of our failing acquisition system as exemplified by the history, nature and analysis of the USAF F-22 Raptor program; A national tragedy – Military and Economy“ из 8. марта 2005. године он каже: „This event, which occurred during the Kosovo conflict on 27. March, was a major blow to the US Air Force. The aircraft was special: an F-117 Nighthawk stealth bomber that should have been all but invisible to the Serbian air defences. And this certainly wasn’t a fluke—a few nights later, Serb missiles damaged a second F-117“ – каже Вукосављевић.

(Tango Six)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)