МРАЧНИ ПРОСТОРИ ИСТОРИЈЕ: Упозорења на проблеме који су оптерећивали српско-хрватске односе стизала и пре уједињења

Небојша Богуновић

01. 12. 2020. у 17:14

ЈЕДАН од историјских парадокса који су пратили процес југословенског уједињења огледао се у чињеници да најватренији заговорници југословенске идеје међу српским политичарима и интелектуалцима нису довољно познавали цивилизацијске, културне и верске особености хрватског и словеначког народа, са којима је требало да Срби ступе у заједничку државу.

МРАЧНИ ПРОСТОРИ ИСТОРИЈЕ: Упозорења на проблеме који су оптерећивали српско-хрватске односе стизала и пре уједињења

Проглашење Југославије

Многе од личности у Србији које су биле одлучујући фактор приликом доношења одлуке о стварању југословенске државе нису у свом животу ни ногом крочиле на онај део територије Аустроугарске где су живели Хрвати и Словенци, па према томе нису могли стећи реалну слику о расположењу та два народа да ступе у заједничку државу са Србима.

Међу ретким српским интелектуалцима који су се одважили да унесу мало више светла у мрачне просторе српско-хрватских односа и да боље упознају домаћу јавност са историјом Хрвата и са политичким приликама које су владале у тој аустроугарској покрајини, био је др Милован Миловановић. Он је у своје време представљао, несумњиво, једну од најкомпетентнијих личности у Србији која је могла да процени "историјску валидност" идеје о уједињењу Срба, Хрвата и Словенаца, јер је поседовао не само солидно научно знање (био је доктор Париског универзитета и професор државног и међународног права на Великој школи у Београду), него је имао и велико политичко искуство (био је један од првака Радикалне странке, српски посланик у Букурешту и Риму, а касније министар иностраних послова и председник српске владе). Миловановић је пре Првог светског рата написао брошуру под насловом "Срби и Хрвати", у којој је упозорио српску јавност на многе проблеме који оптерећују српско-хрватске односе.

УКАЗУЈУЋИ да је до зближавања српског и хрватског народа дошло тек половином XIX века, када се појавио Илирски покрет и када је постигнут договор о заједничком језику, Миловановић истиче да је тај "период националне слоге" кратко трајао, јер се у српско-хрватске односе умешала Католичка црква.

"Католичка црква је стала развијати своју живу и доста успешну пропаганду на Балканскоме полуострву. Вршење тога пропагандног посла морало је у првом реду пасти у део хрватском свештенству које је најбоље познавало балканске Словене и које им је било најближе и по својем језику и по обичајима. Под таквим приликама Хрвати који су добили улогу вршилаца католичког мисионарства међу Јужним Словенима, понели су се замишљу, да би се сви Јужни Словени могли прикупити у једну политичку и народну целину, којој би они, Хрвати, били центар. Иза верскога мисионарства дошле су поступно хрватске претензије на политичким и националним основама", писао је Миловановић.

Миловановић је у својој брошури упозорио да хрватске националне амбиције све више попримају шовинистички карактер, јер "Хрвати не дозвољавају да се Срби у Хрватској сматрају саставним делом српског народа... По хрватској замисли, Срби у Хрватској имали би заборавити на своје крвне везе са Србима изван граница Хрватске... Од њих се тражи... да као хрватски држављани не гледају ни на коју страну преко граница своје 'хрватске' отаџбине, или да гледају тамо онако како гледа хрватска државна политика, да према томе и са српским државама и у опште са српством одржавају онакве односе, какве буде утврдила Хрватска".

МАДА је као реалан политичар увиђао да би и за Хрвате и за Србе било корисније да створе заједничку државу, Миловановић је указивао на све оне проблеме који би могли бити фатални, не само за будућу југословенску заједницу, него и за српски народ који је већ имао своју матичну државу: "Према стању у којему се данас налазе Срби и Хрвати спорно је питање да ли би стварање српско-хрватске народне заједнице, донело користан резултат. Питање је утолико теже и судбоносније за нас Србе, што... ми имамо државу и имамо све потребне услове за самосталан народни живот. Нема сумње да би те погодности прикључењем Хрвата уз српску народност постале потпуније, да би гаранције за будућност и српску и хрватску тим самим знатно нарасле, да туђинским утицајем није изазван хрватски сепаратизам, који прети да разори српско-хрватску народну заједницу."

Упозорења која је пре доношења одлуке о стварању Југославије упутио српској јавности искусни и добронамерни др Милован Миловановић, остала су, нажалост, без одјека.

У СЛУЖБИ КАТОЛИЧАНСТВА

КАО правник и политичар Милан Миловановић је лако могао приметити да Хрвати сматрају да је Босна и Херцеговина "хрватска земља". "Када су на Берлинском конгресу обележене границе до којих се може проширити власт и непосредни утицај аустроугарски, Хрвати су... прионули да дају хрватско обележје свим оним српским земљама које су ушле... у сферу аустроугарске доминације. То је нова фаза ексклузивног Хрватства које у служби католичке пропаганде и аустроугарске политике, насрће на српство, солидаришући своје тесногруде, сепаратистичке, искључиво хрватске прохтеве са туђинским отмичарима. И из таквих побуда и са таквим умишљајима Хрватство се ставило у Босни и Херцеговини у службу аустроугарској окупацији и католичанству", констатује Миловановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

БОРИША СИМАНИЋ ШОКИРАО СВЕ! Ево шта је изјавио репрезентативац који је изгубио бубрег играјући за Србију (ВИДЕО)