ПО ЗНАЊЕ О СОФТВЕРУ У СРБИЈУ: Академици са престижних енглеских и француских факултета годинама код нас долазе на праксу

КАДА добију диплому, домаћи студенти углавном трагају за праксом у иностранству.

Фото ж. Кнежевић

Међутим, последњих десетак година, студенти техничких наука са најпрестижнијих британских и француских универзитета - Оксфорда, Кембриџа и ЕСЕО, усавршавају се у српској фирми "Микроелектроника" која се налази у Земуну.

Тања Милинковић, Фото ж. Кнежевић

Иако је ове године цео свет успорила пандемија вируса корона, готово сви нивои образовања на свим континентима су прешли на онлајн систем, то није омело осам будућих инжењера да из француског града Анжеа да дођу на праксу у Србију, као и њихови претходници, кроз тромесечну обуку у српској фирми која се бави дизајном, развојем, производњом, продајом и дистрибуцијом хардверских и софтверских алата за рад са микроконтролорима. Прошле среде, представили су свој завршни рад пред српским менторима чиме су ставили тачку на своју академску авантуру у Србији. Сада их очекује повратак у Француску, где ће тамошњим професорима показати знања која су стекли у Земуну.

- У питању су студенти почетних година из инжењерске школе, односно француског факултета ЕСЕО, са којим имамо петогодишњу сарадњу - каже Тања Милинковић, директорка за процесе и људске ресурсе у фирми "Микроелектроника".

- Наша сарадња почела је 2016. путем међународних програма, а сваке године добијемо између 20 и 30 пријава. Они се школују за софтверске или хардверске инжењере, а код нас на пракси унапређују знања која изучавају. Пре него што их одаберемо, дајемо им уводни задатак, шаљу нам биографију и обављамо разговор путем интернета.

У овој земунској фирми страни студенти, међу којима су претходних година били и они са Оксфорда и Кембриџа, уче како да направе хардверски производ. Прате цео процес - проучавају чипове, уче систем на основу ког пројектују додатне плочице, после чега пишу софтвер за тај производ.

Франсоа Дуклуст, Фото ж. Кнежевић

- Већина стигне да види готове производе, испрате читав процес и то је најважније - каже Милинковићева. - Циљ интернационалне праксе је да едукујемо стране ученике да користе наше алате, а истовремено да омогућимо домаћим студентима, који се такође обучавају код нас, да размене искуства са колегама из других земаља. Тако промовишемо нашу земљу где млади људи могу да започну своју каријеру.

Свака претходна генерација страних академаца путем друштвених мрежа преноси добре утиске о Србији и Београду. Како су нам рекли Тимоти Лефорт и Франсоа Дуклус, обојица двадесетогодишњаци, на основу фотографија и позитивних искустава старијих колега, пријавили су се за праксу у нашој земљи. Осим што су задовољни знањем које су стекли кроз практичну обуку у овом предузећу, нису крили одушевљење животом у српској престоници.

Тимоти Лефорт, Фото ж. Кнежевић

- Три месеца су брзо прошла, успели смо да обиђемо Нови Сад, нека мања места, а истраживали смо и музеје у Београду. Неки од наших колега су се интересовали за фолклор, па смо имали прилику да у Београду уживамо у вашој националној игри.

Нажалост, нисмо имали прилику да осетимо чари ноћног живота и провода у главном граду Србије о ком смо толико тога чули, али успели смо да организујемо мање журке у становима где смо боравили претходна три месеца. Научили смо и неколико српских речи - "живели" и "пиво".

Осморица младих, будућих инжењера у Француску носе знање, потврде о успешно положеној пракси, али и лепе успомене. Иако је ово био њихов први боравак код нас, сигурни су, неће бити и последњи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације