БИОЛОШКИ САТ МОЖЕ ДА СЕ УСПОРИ: Генетичар Ивана Бузаџић о могућностима да се одложи процес старења

САВРЕМЕНА генетика је изгледа на прагу да пронађе нешто што би из ове перспективе и могло да се назове "еликсир младости", иако нам, наравно, не би омогућило да заиста останемо заувек млади, него да само мање или више, зависно од наше генетске предиспозиције, успоримо неминован процес старења.

Ивана Бузаџић

Захваљујући дешифровању људског генома стручњаци су сасвим разоткрили и процес старења, и тврде да га је заиста могуће успорити.

На који начин је то могуће и у којој мери, у интервјуу за "Новости" објашњава Ивана Бузаџић, генетичар, указујући да је неопходно да се разликују хронолошка и биолошка старост:

- Хронолошка старост су наше године, а биолошка је наша старост на ћелијском нивоу. На биолошку старост можемо да утичемо, јер је она уско повезана са генима које носимо.

* На који начин можемо да успоримо биолошко старење?

- Биолошка старост зависи и од начина живота и од генетике. Дакле, постоје гени који су повезани са озбиљним здравственим проблемима, које не можемо да променимо, па на то не можемо ни да утичемо. Али, можемо да будемо обазриви и да се често контролишемо ако знамо да постоји предиспозиција за неко обољење. Циљана превенција је добра, али се мора знати шта тачно треба да спречимо. Што се тиче начина живота ту је најбитније да имамо одговарајући начин исхране и терапије лековима, а ту нам помажу персонализована медицина, нутригенетика и фармаконетика.

* Шта такав приступ подразумева?

- Персонализованом медицином се свакоме на основу његове генетике може прилагодити исхрана или нека терапија. У томе помажу нутригенетика и фармакогенетика. Нутригенетика одређује шта треба да једемо, односно које су намирнице у складу са нашим генима. Јер, више нема сумње да је одређена храна за некога лек, а за другог отров. На крају долази употреба лекова. Примећено је да генетички фактори утичу и до 95 одсто на начин реаговања на лекове. Значи, фармакогенетика је нова грана фармакологије која проучава везу између генетске предиспозиције особе и њене способности метаболизовања лекова.

* Да ли постоје и друге области које могу да се дефинишу генетиком?

- На основу генетике можемо да одредимо ко има склоности за који спорт. Наиме, доказано је да генетска предиспозиција повећава вероватноћу учествовања на олимпијади 10 пута у поређењу са спортистима који немају предиспозицију за спорт којим се баве.

* Шта још постижемо увидом у гене и њиховом контролом?

- Постоје добри и лоши гени, односно полиморфизми који нас чине да будемо другачији једни од других. То не значи да су ти гени лоши, они су само другачији. Ми можемо начином живота да утичемо да ти гени који су добри још више дођу до изражаја, а они измењени гени да се постепено утишају и на тај начин да их не пренесемо наредним генерацијама.

* Објасните нам процес старења?

- За брзину старења организма главни кривци су теломере, специјалне структуре скривене дубоко у ћелијама, на самим крајевима хромозома, чија је главна функција заштита ДНК материјала од пропадања. Када те теломере почну да се скраћују током времена, онда ћелије улезе у процес старења. На основу генетичких испитивања ми можемо да саветујемо одређене суплементе који учествују у активацији теломеразе, која спречава претерано скраћивање теломера и тако се зауставља старење ћелија.

* Дакле, могли бисмо да закључимо да су нам гени предиспозиција а не судбина?

- Дефинитивно. Гени нам дефинишу живот, здравље, болест, младост, старост, срећу, тугу, али ми имамо могућност да на то утичемо. Генетско тестирање ће зато постати наша свакодневица - у избору онога што једемо и пијемо, основа лечења и превенције, корак према генској терапији.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације