ГРАДИО МОСТОВЕ И СА ПАПОМ И ВАТИКАНОМ: Покојни патријарх био је годинама жестоко критикован због односа са Римокатоличком црквом

Р. ДРАГОВИЋ

25. 11. 2020. у 10:00

ГРАДИО МОСТОВЕ И СА ПАПОМ И ВАТИКАНОМ: Покојни патријарх био је годинама жестоко критикован због односа са Римокатоличком црквом

Патријарх Иринеј и папа Фрања

НЕПРЕКИДНО у јавности нападан као конзервативац и крути националиста, сада покојни патријарх Иринеј направио је досад највећи помак у изградњи односа са Римокатоличком црквом.

Овим ставом успео је да "алармира" врх Ватикана да заустави процес канонизације хрватског кардинала Алојзија Степинца, али и да "припреми терен" за евентуалну будућу посету папе Фрање Србији. Због тога је годинама био изложен критикама дела црквене јавности која је у њему видела "екуменисту", "новотарца" и "паписту".

Патријарх Иринеј, међутим, овим питањима приступао је принципијелно и рационално.

- Посета представника једне цркве каква је Ромокатоличка значајан је догађај за сваку земљу и ту не видим ништа лоше. Важна је околност само да ли би папа дошао као државник или као римски епископ, будући да наша црква прави разлику у дочеку и третману овакве посете. Посматрано са аспекта Цркве и са мог личног аспекта, то би био велики, значајан догађај - говорио је патријарх Иринеј.

Овакав став имао и као владика нишки, пре избора за патријарха. Противио се мишљењу да папа не треба да буде добородошао у Србији због улоге коју је Ватикан имао у НДХ и наводног ширења католичког утицаја на овом простору.

- Зашто не би дошао, ако би се за то стекли услови? Свакако ми после тога били не бисмо били мањи верници, православци или Срби. Штавише, добили бисмо прилику да му директно саопштимо оно што нас боли из прошлости. Уверен сам да би то било правилно и добронамерно схваћено - незванично је говорио патријарх.

Да је Иринеј имао снажан утицај на односе са Светом столицом потврдио је и шеф дипломатије Никола Селаковић, који је као генерални секретар Председништва Србије био задужен за комуникацију са СПЦ.

- Председник Александар Вучић се о евентуалној посети папе увек консултовао са патријархом - навео је Селаковић, уз подсећање да је патријарх високо вредновао чињеницу да Ватикан није признао једнострано проглашену независност Косова.

Патријарх Иринеј се није либио да похвали рационални дух папе Фрање, али ни да благо прекори, опаском да је римокатолички поглавар "популарнији међу нашим епископима него међу својим кардиналима и бискупима".

Као његов највећи допринос јачању веза са Ватиканом сматра се успостављање дијалога о историјској улози кардинала Степинца у Другом светском рату. Овај модел размене аргумената и новог, научног тумачења и осталих "јабука раздора" сматра се - историјском прекретницом.

У два писма послата папи у Рим 2014. и 2015. године патријарх је разложно и утемељено образложио своју молбу да се заустави процес Степинчеве канонизације. Папа Фрања уважио је разлоге Српске цркве и наложио формирање Мешовите комисије са задатком да историјски размотри све сегменте његовог живота.

- Патријарх Иринеј, велики патријарх - рекао је папа Фрања прошле године, говорећи о поглавару Српске цркве.

ВЛАДИКЕ - ГРАДИТЕЉИ МИРА

НОВИ дух у време патријарха Иринеја завладао је и између СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској. Упркос повременим шумовима на везама и покојој тешкој речи, ти односи поправљени су последњих година. Велики допринос превазилажењу проблема који су постојали дали су српски архијереји у Хрватској, који су хиротонисани у Иринејево време - митрополит загребачко-љубљански Порфирије, славонски Јован и далматински Никодим. Они су чак и у хрватској јавности препознати као градитељи мира и добрих односа међу нацијама и верама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)