МОГАО ЈЕ ДА БУДЕ ХАРМОНИКАШ: Породична трагедија одредила живот патријарха Иринеја, мајка није хтела да га шаље у школу (ФОТО)
ПАТРИЈАРХ Иринеј преминуо је јуче у 90 години. Вест да је умро стигла је након 15 дана тешке борбе са корона вирусом коју је поглавар СПЦ изгубио након што му се драстично погоршало здравствено стање.
На челу Српске православне цркве био је последњих десет година, а у јануару 2020. је обележио је 60 година монашког, 45 година епископског и 10 година патријаршког стажа.
Један од највећих споменика, које је оставио за живота, јесте велики број обновљених и изграђених храмова и манастира у целој нишкој епархији где је служио 34 године. То је било први пут после 120 година да се обнове и граде спрске светиње у том крају.
А све је почело сплетом несрећних околности, кад му је, док је имао свега шест година, настрадао отац.
Да је пут који је водио могао да буде другачији рекао је за документарни филм Српске православне цркве. Отац му је био хармоникаш и да није настрадао кад је Мирослав имао свега шест година сигурно би га увео у музичке воде.
- Ја сам као дете имао своју малу хармонику. Међутим, кад је отац трагично настрадао, 1936. године, мајка је продала и његову и моју хармонику. Тако тиме чини крај том послу - присетио се патријарх Иринеј.
Мајка је намеравала да га остави на имању, а да у школу крене његов млађи брат. Ипак, уписао је гимназију, јер брат није показивао интерес за учењем.
Патријарх је додао да је његова мајка утеху кад је постала удовица нашла у богомољачком покрету што је напослетку тада младог Мирослава усмерило на пут ка вери. Почели су рано да одлазе у цркву и не само то, него су временом постали и веома блиски са сестрама из манастира Јовање.
- Постали смо као једна кућа - рекао је патријарх.
НАКОН ТЕОЛОГИЈЕ ОТИШАО У ВОЈСКУ
Патријарх Иринеј рођен је у селу Видова код Чачка 28. августа 1930. године од оца Здравка и мајке Милијане. На крштењу добио је име Мирослав.
У родном селу завршио је основну школу, а потом гимназију у Чачку. По завршетку гимназије уписао је и завршио Богословију у Призрену, а затим и Богословски факултет у Београду.
По завршеном факултету одлази у војску.
Након повратка из војске убрзо је постављен за суплента (професора) Призренске богословије. Пре ступања на дужност професора, октобра 1959. у манастиру Раковица, од српског патријарха Германа прима монашки чин и монашко име Иринеј.
У чин јеромонаха рукоположен је истога месеца, на дан свете Петке, 27. октобра 1959, у цркви Ружици на Калемегдану.
Док је као професор у Призренској богословији службовао бива упућен на постдипломске студије у Атину. 1969. године бива постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, одакле се пак враћа у Призрен и бива постављен за ректора Призренске богословије.
Са те дужности 1974. изабран је за викарног епископа српског патријарха Германа са титулом Епископа моравичког. Годину дана касније 1975. године изабран је за Еепископа нишког.
(Блиц)
ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина
Последњих година често се сусрећемо са разним покушајима људи који су погођени историјским трагедијама, или који имају намеру да воде кампању за тобоже „хуманитарне“ циљеве, да тврде да је њихово питање еквивалентно холокаусту, или да је у ствари случај геноцида, пише директор Центра "Симон Визентал" др Ефраим Зуроф за Јерусалем пост.
17. 04. 2024. у 17:57
И ЗВАНИЧНО: НИШТА ОД ЕУ ДОК КОСОВО НЕ ПРИЗНАМО Брисел следеће недеље убацује анекс из Охридског споразума у Поглавље 35
ВИШЕГОДИШЊА дилема "Косово или Европска унија" која је лебдела над Србијом, добиће свој практични израз следеће недеље сажет у бестијалној и званичној уцени Брисела - нема ништа од чланства у ЕУ док не признамо лажну државу и помиримо се са њеним чланством у УН.
17. 04. 2024. у 12:00
ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали
ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.
16. 04. 2024. у 14:14
Коментари (1)