ПРИЧЕ О СЕДОЈ КОСИ, ПАВЛУ И ГРАЧАНИЦИ: Три детаља о животу патријарха Иринеја које смо заборавили (ФОТО)

Новости онлине

20. 11. 2020. у 22:18

ПРИЧЕ О СЕДОЈ КОСИ, ПАВЛУ И ГРАЧАНИЦИ: Три детаља о животу патријарха Иринеја које смо заборавили (ФОТО)

Фото: "Новости", Танјуг и СПЦ

ПАТРИЈАРХ Српске православне цркве Иринеј (90), преминуо је од последица корона вируса. Вест да је умро дочекана је са великим болом.

Ово су мање познати детаљи његовог живота.

Протојереј Мирољуб Стојановић, који је Иринеја упознао током његовом службовања на Космету, рекао је тада следеће о њему.

ТЕ НОЋИ ЈЕ И ОСЕДЕО

– Био сам његов ученик од 1962. године у Призренској богословији и касније 10 година његов ђакон у Саборној цркви у Нишу. Био је својим животом оличење патријарха Павла. Он је скроман човек без посебних ритуала. Врло се ретко љутио. Познајем га 38 година и нисам га још видео љутог. Најболнији тренутак у његовом животу је када је избио пожар у Саборном храму у Нишу. Мислим да је те ноћи и оседео. Обилазио је око цркве која је горела, а ништа није могао да учини. То је био велики удар за њега – рекао је он.

Он је био оригиналан, али је имао најсличније живљење партијарху Павлу јер је одрастао уз њега. Био је скроман, редовно се молио и одлично познаје Свето писмо и националну историју. Сви његови говори се били базирани на светом писму, житијама светих и литургијама светих… Максимално је био штедљив, а највише према себи. Умео је да три дана једе суви хлеб само да се не баци. И још једна симболика бројева повезује патријарха Павла и владику Иринеја: колико је Павле био на Косову, толико је и Иринеј провео у Нишу – рекао је отац Влајко 2010. године.

- Скро­м­ност је ка­ра­к­те­ри­сти­ка жи­во­та па­три­ја­р­ха Па­вла. Не мо­гу ни­кад да за­бо­ра­вим да ми је, кад сам по­се­тио ма­на­стир Ра­чу, усту­пио сво­ју со­бу, а он је оти­шао да спа­ва у шта­ли - ре­као је пре неколико година па­три­ја­рх Ири­неј у бе­се­ди у Ку­ћа­н­ци­ма код До­њег Ми­хо­љ­ца, род­ном ме­сту па­три­ја­р­ха Па­вла.

МЕНИ ЈЕ ДАО СВОЈУ СОБУ, ОН ПРЕСПАВАО У ШТАЛИ

- Он је ме­ни го­ди­ну да­на био про­фе­сор у При­зре­н­ској бо­го­сло­ви­ји. Кад сам на­кон не­ког вре­ме­на по­се­тио ма­на­стир Ра­чу, би­ла је ма­на­сти­р­ска сла­ва и би­ло је мно­го на­ро­да. Он је ме­ни, свом ђа­ку, дао сво­ју со­бу, а он је прес­па­вао у шта­ли, са јед­ним ће­бе­том је та­ко про­вео ноћ. Јед­на изу­зе­т­на ли­ч­ност на­ше­га вре­ме­на. Ње­го­ве ре­чи су пос­та­ле по­сло­ви­це за наш на­род. И де­ца у Бео­гра­ду по­на­вља­ју „бу­ди­мо љу­ди“, а то је оно што од нас тра­жи и цр­ква и је­ва­н­ђе­ље и сам Го­спод наш ко­ји нас је ство­рио - ре­као је па­три­ја­рх Ири­неј и под­се­тио да је па­три­ја­рх Па­вле жи­вео жи­во­том оби­ч­них прос­тих љу­ди.

Па­три­ја­рх Ири­неј је том приликом иста­као да је па­три­ја­рх Па­вле чо­век ово­га вре­ме­на, али и чо­век ко­ји је био изнад вре­ме­на, ко­ји је од мо­мен­та кад се за­мо­на­шио до по­след­њег да­на жи­во­та остао исти и про­во­дио исте при­н­ци­пе.

- Оно што га по­се­б­но кра­си је сми­ре­ност. То је јед­на до­бро­та ко­ја је са­мо­свој­стве­на љу­ди­ма Бо­ж­јим. И ту до­бро­ту су сви осе­ћа­ли. Сви су же­ле­ли да чу­ју реч ње­го­ву, а ње­го­ва скро­м­ност је при­мер за све нас. Он се угле­дао на све­те апос­то­ле, чи­је име и но­си, као и што су се апос­то­ли угле­да­ли на сво­га учи­те­ља Спа­си­те­ља Хри­ста. То што је нау­чио и са­знао ни­је би­ла са­мо тео­ри­ја, то ни­су би­ле ње­го­ве ре­чи, то је био ње­гов жи­вот - ре­као је Ири­неј.

Он је на­гла­сио да се мно­ге ре­чи па­три­ја­р­ха Па­вла стал­но по­на­вља­ју, а ко­ли­ко је био ува­жа­ван, не са­мо у Бео­гра­ду већ и на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји, где је про­вео 35 го­ди­на, на­ј­бо­ље се ви­де­ло на дан ње­го­ве са­хра­не, кад је го­то­во чи­тав Бео­град до­шао да га испра­ти.

- Ту се по­ка­за­ло ко­ли­ко је ње­го­во име при­вла­ч­но би­ло за љу­де. Ма­да док је био на по­ло­жа­ју на ком је био, би­ло је мно­го злих љу­ди ко­ји су му при­пи­си­ва­ли мно­ге осо­би­не ко­је су би­ле да­ле­ко од ње­га. Па­три­ја­рх Па­вле је увек го­во­рио да зло ни­кад до­бро до­не­ти не­ће, и не мо­же. Да изву­че­мо по­ру­ку да зло не мо­же да оста­не тра­ј­ни по­ре­дак и од­нос ме­ђу љу­ди­ма - за­кљу­чио је тада Ири­неј.

ЕМОТИВНО ВЕЗАН ЗА ПРИЗРЕН, У ГРАЧАНИЦИ КАО КОД КУЋЕ

Патријарх Иринеј био је посебно емотиван везан за Призрен где је предавао у призренској Богословоји, али и за Пећку патријаршију, где је устоличен. Често је долазио до Грачанице, где се, како је говорио осећао као код куће.

Ово су прве речи које су изговарали Срби са Космета после вести о упокојењу српског патријарха Иринеја. Вест о његовом упокојењу примили су са тугом, али како нам говоре, и са радошћу јер је волео наш народ и светиње на Космету.

И док понављају његове изјаве да је “Космет бит српског народа” повратници из метохијских средина присећају се устоличења српског патријарха Иринеја у Пећкој Патријаршији трећег октобра 2010 године. Тада је у беседи после устоличења патријарх позвао на мир и љубав и истакао да српски народ нема другу државу осим земље Србије, у чијем је саставу, како је нагласио, вековима, Косово и Метохија.

Манастирска порта била је мала тада да прими све вернике који су желели да присуствују овој церемонији, а радост монаштва и свештенства са Космета огледала се тада због ове свечаности али и чина устоличења 45 по реду српског партијарха. Патријарх Иринеј радо је долазио. Тако је средином априла прошле године после посете Штрпцу и косовском поморављу патријарх боравио у Грачаници где се окупљеним верницима који су га дочекали обратио у порти манастира, задужбине светог краља Милутина. И тада је српски патријарх позвао на јединствао рекавши да је српском народу најнеопходнија слога и заједништво.

(Телеграф)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)