СВОМ СНАГОМ ЈЕ ОЖИВЉАВАО ВЕРУ У НАРОДУ: Отац Зоран Филиповић: Ја сам човек кога је патријарх подигао од малих ногу

Ј. ЋОСИН

21. 11. 2020. у 08:00

СВОМ СНАГОМ ЈЕ ОЖИВЉАВАО ВЕРУ У НАРОДУ: Отац Зоран Филиповић: Ја сам човек кога је патријарх подигао од малих ногу

Фото Ј. Ћосин

НА престо Епархије нишке дошао је 1975. године. Како Нишлије кажу - у најгоре време за цркву, када је владала комунистичка стега.

Није знао коме може да верује, није знао ко шта мисли. Расположење према цркви било је лоше, па се често саветовао са осталим епископима да би могао правилно да постави службу у овом граду. Но, ипак, за последње три и по деценије на југу земље изграђено је и обновљено највише манастира, написано највише црквених књига, урађено много за очување вере и обичаја.

Овако отац Зоран Филиповић, дугогодишњи секретар некада епископа нишког, сада покојног патријарха Иринеја, описује свог учитеља, духовног оца и великог пријатеља кога је упознао када му је било свега 13 година.

- Ја сам човек кога је патријарх подигао од малих ногу, откако сам први пут дошао у цркву са својих 13 година. Човек који ме је увео у олтар, обучавао, имао сам ту срећу да могу са њим да проведем 10 година као његов ђак - прича наш саговорник.

- Увек је умео да разговара, да слуша људе и нађе у њима оно што је добро. Непомирљив према људским страстима, према жељама, увек је умео да нађе добру меру којом ће на благ начин да избегне свако негативно дејство. Међу многима није био због тога популаран, али је смело и храбро носио крст својих одлика.

ДЕЦА ГА ЗВАЛА "ДЕДА ВЛАДИКА"

НИШЛИЈЕ га памте и као човека из народа, са којим су увек могли да се нашале на улици.

- Деца су га звала "деда владика". Дружио се са светом и на славама. Увек је имао шарма да се нашали са свима. Био је 35 година на челу Епархије и за то време ја највећи број цркава обновљено и изграђено из темеља, међу њима Хиландарски метох, црква Цара Константина и царице Јелене, обновљен је након пожара и Саборни храм - каже историчар и велики пријатељ Иринеја Миша Ракоција.

Каже да је за тридесетак година управљања нишком Епархијом Иринеј свом снагом радио на оживљавању вере у народу, подизању храмова, поновном успостављању српских обичаја, слава, али и црквене просвете, те га је веома радовало враћање веронауке у школе.

Пензионисани нишки свештеник, отац Раша, који га је познавао од 1961. године, каже да патријарха ни време, ни позиција никада нису променили.

- Он је био мени професор, а после је био ректор Призренске богословије. у Њему је Господ видео Његову светост. Сећам га се, обично кад људи добију власт, било духовну или световну, промене се. Каквог га знам од 1961. године када сам био ђак, па касније као наставник, па као ректор Богословије, епископ, и на крају патријарх, није се мењао - прича отац Раша. - Гордост га није обузела ни када је постао патријарх, како често обузме људе, већ само скромност. И по животу и по понашању, био је близак Павлу.

Каже да ће га свештеници у Нишу памтити по скромности и доброти, али и по томе да је њихову децу увек радо крстио и венчавао.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)