ДЕВИЗНЕ ПЕНЗИЈЕ ПУТУЈУ ЧАК ИЗ ПАНАМЕ И ЛИБИЈЕ: На адресе више од 240.000 пензионера у Србији сваког месеца стиже новац из 30 земаља света

Ј. Ж. С.

24. 11. 2020. у 16:44

ДЕВИЗНЕ ПЕНЗИЈЕ ПУТУЈУ ЧАК ИЗ ПАНАМЕ И ЛИБИЈЕ: На адресе више од 240.000 пензионера у Србији сваког месеца стиже новац из 30 земаља света

Фото Н. Скендерија

НА адресе више од 240.000 пензионера у Србији сваког месеца стижу пензије из чак 30 земаља света. Највише их је из Немачке, Хрватске, Аустрије, Босне и Херцеговине, Швајцарске...

На тај начин у нашу земљу месечно се слије готово 733 милиона евра. Пред сваку Нову годину они би требало да обавесте инострани фонд из ког им стиже новац да су живи, како би наставили да и даље примају чек. Такву обавезу немају једино пензионери из бивших југословенских република са којима наш ПИО фонд има електронску размену података.

Са великим бројем земаља у којима су наши људи радили осамдесетих година, али и са онима у које су се исељавали после ратова деведесетих, Завод за социјално осигурање има потписане међународне споразуме, што им у ствари и омогућава да регулишу стаж и остваре право на инострану пензију. Тако се до сада на списку налазе државе попут Кипра, Либије, Турске и Панаме, већина европских земаља, али и све државе бивше Југославије.

- Пре епидемије започели смо преговоре са Азербејџаном, а при крају су били и преговори са Тунисом - каже Зоран Пановић, директор Завода за социјално осигурање.

- Због тренутне ситуације све је стало, али се надамо да ћемо ускоро на списак додати и ове државе. Са Квебеком је потписан споразум 2014, али чека ратификацију. На тај начин свој стаж ће моћи да регулишу наши људи који су, рецимо, радили или раде у Торонту и Монтреалу, а таквих је поприлично. У току су и нови преговори са Аустралијом и Пољском, пошто су са њима споразуми потписани још у време СФРЈ.Оно што је најважније, девизне пензије стижу редовно и углавном нема проблема са исплатом. Једино буде кратког застоја када се на време не доставе потврде о животу, на чему инострани фондови инсистирају.

Фото Илустрација В. Н.

Запослени који имају део радног стажа у Србији, а део у иностранству, често су у недоумици када треба да поднесу захтев за пензију, да ли да сачекају да стекну истовремено услов у обе државе или је довољно да то буде само у једној. Некада се одлука о подношењу захтева доноси на основу тога у којој земљи су најдуже радили, или из које очекују највећи чек. Многи мисле и да стаж у Србији може да им поквари просек и да неповољно утиче на износ из друге државе.

- Захтев се подноси искључиво у земљи у којој се живи. Тачније, није потребно подносити појединачне захтеве и у нашем Фонду и у страним заводима. Захтев поднет у једној сматра се поднетим у свим државама у којима осигураник има стаж. А то може бити у пет различитих земаља у којима је радио, а са којима Србија има закључен споразум о социјалном осигурању - кажу у ПИО фонду.

Да би новац стигао из сваке државе у којој је будући пензионер радио, требало би их навести и приложити доказе о томе. Уколико не располаже доказима о стажу, неопходно је да што прецизније наведе послодавце, тачна места и време када је радио. Чак и када људи нису сигурни да ли су им газде у иностранству уплаћивале доприносе, а немају ни папир којим се то потврђује, требало би да наведу тај период рада, како би наш Фонд проверио да ли је у иностранству такав стаж забележен.

СПОРАЗУМИ ГАРАНТУЈУ СВА ПРАВА

Србија је потписала међународне споразуме са 30 земаља света о социјалном осигурању. Њима се уређује признавање радног стажа и исплата пензија. Циљ међународних споразума јесте да се лакше остваре права, као и да се корисницима умање трошкови.

Међународни уговори о социјалном осигурању могу бити потпуни и обухватати целокупну област социјалног осигурања (пензијско и инвалидско, здравствено, здравствена заштита и материнство, осигурање за случај повреде на раду и професионалне болести, за случај незапослености и додатак за децу), односно непотпуни и обухватати само неку од грана социјалног осигурања.

Када године рада у Србији нису довољне за пензију, а у Аустрији, рецимо јесу, донеће се решење за такозвану самосталну пензију. Међутим, ако је неко остварио право на пензију у Србији то не значи да су услови испуњени и у другој држави и обрнуто. Некада је за добијање девизне пензије неопходно у Србији напунити одређене године живота. Могућа је и ситуација да су услови за пензију друге државе блажи од српских, па да осигураник пре добије инострану него домаћу пензију.

У том случају он поново подноси захтев и то у држави у којој живи без обзира на то што се он односи искључиво на инострану пензију. Пошто оваква ситуација може и знатно да одложи почетак примања новца, потребно је да осигураник и пре подношења захтева Фонду поднесе молбу за утврђивања стажа у иностранству.

Домаћа зарада не умањује чек

НИЖА зарада у Србији не може да умањи француску или канадску пензију, чега се пензионери највише плаше. Према свим споразумима закљученим с земљама бивше СФРЈ, стаж у трећој држави узима се у обзир само ако је он услов за остваривања права. При одређивању висине пензије, рачунају се искључиво зараде остварене у Србији, а затим се од тако добијеног износа обрачунава сразмеран део који одговара уделу српског стажа у укупном трајању. Сличан принцип је и у другим државама.

Пензионери који у Србији примају две пензије - део домаће и део иностране често су у недоумици да ли ће остати без примања уколико наставе да раде, било у земљи, било код иностраног послодавца. Тачније, да ли ће им инострани пензијски фонд укинути исплату док раде у својој земљи или пак српски док поново раде у иностранству.

У случају поновног запослења у иностранству, код корисника који већ имају и домаћу и део иностране пензије, не престаје исплата ниједне од њих. Према нашим прописима од 1. јануара 2015. године он може несметано да ради и прима пензиони чек. Изузетак може бити само уколико су прописи те стране земље такви да предвиђају да се током новог запослења привремено обуставља исплата иностране пензије.

Иначе, корисник старосне пензије може без ограничења поново да се запосли по ауторском, уговору о раду или делу и да прима пензију. Уколико жели да му се поновно одреди висина чека, као и сви други треба да поднесе захтев ПИО фонду, али само у случају ако је поново радио најмање годину дана.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (4)

Zoran

24.11.2020. 18:54

Nasa zemlja ima konvencije sa sve vise drugih zemalja. Radi se o zastiti ljudi sa manje godina staza, da se njima omoguci sabiranje godina rada za odlazak u penziju. Na pr. neko je zvanicno u Srbiji radio 7 godina, a u Austriji 9. Ni u jednoj od tih zemalja ne bi imao pravo na penziju, jer je u obe potreban minimum 15 godina. Znaci, u ovom slucaju se godine rada sabiraju, dobija se brojka 16. Osoba ostvaruje pravo na penziju, ali je njena visina u svakoj od tih zemalja samo onoliko koliko je uplacivano. Ni manje ni vise. Znaci, radi se samo o ostvarivanju prava na penziju, a dalje I o zajednickoj realizaciji zahteva na jednom mestu, u jednoj zemlji, sto osiguraniku olaksava procedure. A penzija “curi” iz svake zemje posebno. Kod nas ima puno osiguranika, koji su kratko radili u inostranstvu, samo po nekoliko godina. Ako su pored toga bili dovoljno osigurani u Srbiji, mogu I na taj mali staz da ostvare devizne prihode, pa makar oni bili I 30 ili 50 evra mesecno. Ovo nije omoguceno radnoj snazi, koja je radila u zemljama sa kojima nemamo konvenciju, tamo staz, ukoliko je postojao – propada. Nazalost, mnogi nasi ljudi su slabo obavesteni I cesto im novac propada. Boje se, ako imaju domacu penziju, da iz nekih razloga nece dobiti stranu, ako jos rade, ako je penzija invalidska itd. U nasem PIO fondu postoji pravni savetnik kome se moze obratiti za savet. Naglasavam da je kod nas pod odredjenim uslovima moguce doplatiti radni staz, da bi se ostvari uslov za penziju. Cak I za godine u inostranstvu, ako nije bilo doprinosa.

Branislav

24.11.2020. 19:31

Molim da mi neko ko sa sigurnoscu zna, odgovori, da li je recimo Posta u Srbiji duzna da mi ispluje penziju u evrima ,ako se odlucim da preko poste dobijam inostranu penziju. Ili Posta ne mora da me isplati u evrima vec u dinarima..Hvala unapred na odgovoru

Duka

26.11.2020. 13:58

@Branislav - Gospodine Branislave, pošta vam ne može isplaćivati inostranu penziju već se morate obratiti Poštanskoj štedionici jer pošta nije banka već samo vrši usluge za potebe Poštanske štedionice. Da bi mogli da primate penziju iz inostranstva, pre nego sto se odlučite za banku preko koje ce te primati penziju, morate proveiti u zemlji iz koje treba da primate penziju dali je ta banka sklopila ugovor sa bankama iz te zemlje da isplaćuje penzije. U svakom slucaju odite do banke Poštanska štedionica i proverite na licu mesta da li oni uopšte isplaćuiju inostrane penzije. Svaka banka je u obavezi da vam penziju isplati u valuti u kojoj vam je i uplaćena. Što se tiče objavljenog teksta nije tačno da penzioneri koji primaju penzije iz bivsih jugoslvoenskih republika ne moraju da salju potvrde o zivotu kako bi redovno primali penzije. Moja supruga prima penziju iz S. Makedonije i obavezna je dva puta gosinje da salje potvrdu o ziovotu i to u martu i oktobru mesecu. Takodje je duzna, ako je ovlasitla nekoga da joj podize penziju u Vojvodjanskoj banci, da u oktobru mesecu svake godine odnese Potvrdu o zivotu kako bi ovlasceno lice moglo nesmetano da podize penziju. Ako se ne dostavi Potvrda o zivotu u Martu i Oktobru penzioni fond iz S. Makdeonije obustavlja isplatu penzije sve dok ne dostavite Potvrdu o zivotu. Iz tog razloga na satu Republičkog fonda za penzisko i invalidsko osiguranje Republike Srbije imaju obrasci Potvrde o ziovtu za svaku drzavu iz koje penzioneri primaju inostrane penzije.