ПУЧ И КОНФУЗИЈА У АРМИЈСКОМ ВРХУ: Генерали ЈНА нису имали намеру да уведу ванредно стање већ изврше војни удар

ЈУГОСЛОВЕНСКА криза ушла је у висок степен драматичности половином марта 1991. године. Између 12. и 15. марта одржавала се седница Врховне команде оружаних снага од које се много очекивало. Забринути и уплашени, грађани су веровали да је на крају дошло време за доношење потребних одлука да би се превазишла криза и избегло најгоре - распад земље и грађански рат, који су изгледали скоро неизбежни.

Душан Каназир, Вељко Кадијевић и Благоје Аџић

Атмосфера у Југословенској народној армији, односно њеном вођству, била је, то се касније могло закључити, таква да се више није могло поднети стање у којем војска, одговорна за уставни поредак и територијални интегритет земље, није могла да добије одговарајуће одобрење Председништва да ту своју улогу оствари.

Расположење у Председништву СФРЈ било је, напротив, такво да није било никаквих изгледа да би се могла постићи сагласност да се војсци да такво одобрење.

Јавност је ипак очекивала немогуће - да се пронађе неки компромис.

Председништво, политички подељено, није имало никакав опипљив предлог о којем би одлучивало. Али је војни врх преузео иницијативу и заказао седницу Председништва заједно са Генералштабом, што је по званичним називима била Врховна команда оружаних снага Југославије. То је и јавно саопштено, што је пробудило још већу наду код грађана.

Фрањо Туђман и Слободан Милошевић

Чланови Председништва, укључујући и мене као председника Председништва, нису били упознати с тим шта ће војни врх предложити. Није било познато да ли ће то бити само разматрање ситуације или нека одлука о којој ће се гласати.

Посебно је било загонетно што је војни врх заказао седницу ван просторија Председништва, у неком војном објекту, а не тамо где су увек одржаване седнице. Поједини чланови Председништва из република које су тежиле отцепљењу отворено су изражавали страх да ће бити присиљени да гласају или да ће бити притворени. Ипак, сви су се нашли на локацији коју је одредила војска (изузев Дрновшека, који је дошао сутрадан).

Предлог војног врха

СЕДНИЦА је почела без икаквог папира (као што је и завршена). Предлоге војске усмено је изнео генерал Вељко Кадијевић.

Пошто је оценио каква је ситуација у земљи, да се земља налази пред распадом и грађанским ратом и да је нека врста државне интервенције неопходна да се то спречи, предложио је да Председништво донесе одлуку о увођењу ванредног стања и да се повећају мобилизација и бојева готовост војске.

Образложио је да је то неопходно да би се разоружале паравојне јединице у Хрватској и Словенији, поништило противуставно понашање и противуставне одлуке република и створили нормални услови да се у року од шест месеци нађе мирно, политичко решење за кризу која постоји у земљи, укључујући и отцепљење оних народа који то желе, али на уставан начин.

Чланови Председништва СФРЈ изјашњавали су се о усмено изнетом предлогу, већином негативно. Најтеже им је пало увођење ванредног стања и то је одбијено великом већином. Чак и ја, који сам био спреман да прихватим сваки предлог војске само да се избегне грађански рат, рекао сам да бих то прихватио ако би подразумевало да све институције наставе да раде и да се не могу рушити демократски изабране власти да би се спровело ванредно стање.

ПРЕДЛАГАЧИ нису коментарисали моје излагање, али се касније видело да су они управо циљали на рушење легално изабраних власти, користећи предложену одлуку о увођењу ванредног стања.

Пошто предлог војног врха није усвојен, после дужих консултација у којима нико ван војног врха није учествовао, па ни ја, што је било потпуно неуобичајено, предложено је да се усвоји део предлога о повећању мобилизације и подизању бојеве готовости војске без увођења ванредног стања.

У ноћи између та два дана Вељко Кадијевић је, уз моју дозволу, одлетео у Москву ради консултације о потенцијалним реакцијама западних сила, вероватно у случају војног пуча, што је крио од мене.

После дуже расправе, Председништво СФРЈ није усвојило ни овакав предлог војске. Суштинске примедбе чланова Председништва из Словеније и Хрватске биле су да се не може прихватити да војска доведе у ред уставни поредак земље, јер је код њих већ на снази поредак који су увели, а није у складу са Уставом СФРЈ, и да би то повећало тензије и изазвало тотални сукоб. На страну то што је војска подразумевала и да изабране власти по вануставном вишестраначком поступку треба посмењивати. Председништво СФРЈ је и овај предлог војске одбило.

Стварне намере војног врха

ПОКАЗАЛО се да војни врх није имао намеру да уведе ванредно стање него да изврши војни пуч. Одлуке које је тражио од Председништва требало је само да му олакшају да учини прве кораке док не посмењује са власти све оне које је наумио, а потом би наставио да спроводи акцију коју је намерио, да би, наводно, спасао Југославију.

О таквој намери сам обавештен званично од највиших и најодговорнијих функционера Генералштаба, генерала Вељка Кадијевића, Благоја Аџића и Станета Бровета.

У паузи поменуте седнице Врховне команде оружаних снага, кад се већ видело да одлука неће бити усвојена, позван сам у Генералштаб заједно са Слободаном Милошевићем, председником Србије, где нам је генерал Кадијевић саопштио да су се одлучили на војни пуч, независно од одлуке Председништва.

На моје питање какав је сада њихов однос према бираној власти, Кадијевић је рекао да ће скидати свакога ко их не буде слушао.

ОТИШЛИ смо, а ја сам одмах саопштио јавности да подносим оставку, пошто Председништво више није у стању да донесе било какву одлуку за спас земље (Скупштина СФРЈ није усвојила оставку).

Сутрадан су нас, мене и Милошевића, поново позвали у Генералштаб, али ни дан-данас не знам зашто. О томе само могу да нагађам.

Да ли су неке њихове међусобне несугласице желели да преиспитају у разговору с нама или да нас придобију као неко цивилно крило војног пуча, није ми познато. Можда и једно и друго. Али формално су нам рекли да желе да нас упознају с плановима о томе шта намеравају даље да раде.

Кадијевић је рекао да имају две варијанте. Једна је војни пуч, о чему ће говорити Стане Бровет, а о другој ће говорити Благоје Аџић. Није објаснио шта је та друга варијанта. Касније се видело да је реч о одустајању од војног пуча.

Стане Бровет је изложио ток извођења војног пуча и последице, које су, према његовој анализи драматично тешке. Благоје Аџић је прочитао нацрт једног саопштења војске, које би и Председништво прихватило без икаквих тешкоћа.

Војска би преузела власт

САМА чињеница да више нису говорили само о војном пучу, него и о некој другој варијанти, значила је да нису постигли међусобну слогу и да би, можда, требало да ми пресудимо. Зашто, не знам, јер о томе никада нисмо разговарали. Али ваљда нису имали кога другог да питају. Колико је замишљени војни пуч био катастрофална грешка и колико је војни врх ЈНА био површан кад је такву одлуку донео, може се видети из анализе тока саме операције и онога шта би она све донела, коју нам је изложио Стане Бровет. Стане Бровет је у суштини изложио следеће:

Планирано је потпуно одузимање власти од цивилних органа свуда где се они супротстављају војној власти. Пре свега, била би онемогућена функција Скупштине СФРЈ, Председништва СФРЈ и Савезног извршног већа. Те би функције, наравно, преузела војска.

Бровет је урадио процену понашања републичких власти. Оценио је да би у четири републике одбили да поштују одлуке војног штаба, и то: у Словенији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Македонији. Ове републике би прогласиле отцепљење од Југославије, извршиле мобилизацију војске и полиције, сукобиле се са јединицама ЈНА и затражиле војну помоћ из иностранства, као и међународно признање.

Према Броветовом предвиђању, војни пуч би одмах довео до распада Југославије, а не до стања у коме би се могло разговарати о њеној будућности.

Даља Броветова анализа односила се на Србију, Црну Гору и Косово и Метохију.

Говорио је да би актуелне власти сарађивале са Врховним штабом. Међутим, рекао је и то да би пола Србије и пола Црне Горе било против војног пуча. Опозиција у Србији би појачала активност против војске, тврдећи да је све што се ради у функцији очувања Милошевићеве власти, и правила би велике проблеме приликом мобилизације опструкцијом и пропагандом.

На Косову и Метохији Албанци би одлучили да се припоје Албанији.

СВУДА где живе и Срби - у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову и Метохији избио би грађански рат, а пошто су Срби у мањини, могао би се десити масовни егзодус. Војска би била увучена у сукоб масовних размера.

Међународне организације - Савет безбедности, ОЕБС, Европска унија и друге прогласиле би војну власт нелегалном. Биле би предузете мере онемогућавања њеног функционисања забраном увоза и блокадом свих врста, укључујући и девизна средства Југославије.

Сејдо Бајрамовић и Борисав Јовић

Функционисање земље било би крајње отежано. Услед недостатка средстава новац би се штампао без покрића, што би водило у галопирајућу инфлацију.

Војна власт би морала да се задржи у дугом периоду. Није могуће сагледати када би се стање толико нормализовало да би било могуће одржати демократске изборе.

Земља би економски назадовала, без перспективе и могућности опоравка у догледно време.

Свет би војну власт доживео као диктаторски режим с којим не би ни желео да комуницира.

Бровет је закључио да би војни пуч могао да има катастрофалне последице!

После Бровета говорио је генерал Благоје Аџић. Он је изнео другу варијанту. Та варијанта је била проглас војске грађанима да ће војска учинити све што је потребно и што је у њеној надлежности да одбрани уставни поредак земље и њен територијални интегритет и да ће створити услове за миран расплет југословенске кризе.

То је био проглас који би и Председништво СФРЈ, иако несложно, вероватно подржало.

Две различите верзије

ВОЈНИ врх је изнео две потпуно различите верзије о томе шта ће даље да ради. Једна је војни пуч, друга је одустајање од њега. То није могло да значи ништа друго него да се и у самом војном врху међусобно не слажу шта треба да раде.

Логично размишљање упућује на следеће.

Благоје Аџић је изнео своју варијанту даљег поступања, која је подразумевала одустајање од војног пуча.

Стане Бровет је изнео детаљну анализу куда би нас одвео војни пуч, а одвео би нас у потпуни ћорсокак.

Вељко Кадијевић је ћутао

ИЗГЛЕДА логично да је Кадијевић инсистирао на војном пучу, а да му је Бровет објаснио куда то води, али није успео да га убеди да одустане, па су звали нас да пресудимо.

Милошевић није хтео да се меша. Питао их је да ли ће војска бранити српско руководство од хулигана. Када је од Кадијевића добио позитиван одговор, устао је и отишао.

Био сам згранут чињеницом да уопште могу да размишљају о војном пучу ако анализа показује да он води земљу у пропаст.

Био сам под оставком коју Народна скупштина још није разматрала.

Нисам могао да оћутим. Рекао сам им да треба да прихвате Аџићев предлог и отишао.

Тако су и поступили, али вероватно не зато што сам им ја рекао, него зато што је у тој политичкој ситуацији војни пуч очигледно био најгоре решење.

Очи у очи са генералом

ПОСЛЕ свега што се догодило позвао сам генерала Кадијевића на разговор.

Рекао сам му да сам згранут понашањем војног врха, нарочито његовим лично, да сматрам да су ме потпуно изневерили и да су поступили неодговорно, неразумно и непоштено према мени, иако сам их поштовао и имао поверења у њих.

Кадијевић није очекивао да га тако жестоко критикујем. Зачуђено је питао откуд сада тако тешке речи, јер "су ме о свему што намеравају да ураде више пута и благовремено обавештавали". Рекао сам му да сам од њега слушао у разним приликама разне приче и намере, али, питао сам га, да ли сам се ја сагласио с неком његовом намером као што је она изнета на седници Врховне команде од 13. до 15. марта.

Није ме пре седнице обавестио да војни врх има намеру да изврши војни пуч. У уводном излагању је говорио да сматра да треба увести ванредно стање, а не војни пуч. Дакле, покушао је да превари Председништво, па и мене, који сам га подржао. Врло јасно сам му више пута рекао да се не слажем са насилним рушењем изабраних руководстава у Хрватској и Словенији, а камоли са рушењем савезних институција, парламента, владе и Председништва. То сам поновио и после његовог излагања у коме је тражио увођење ванредног стања, нагласивши да ће све изабране институције остати ако будемо то одобрили.

КАДИЈЕВИЋ ме је подсетио на неке наше разговоре од пре неколико дана када ми је рекао да се југословенска криза може једино решити ако се на насиље сепаратиста одговори још јачом силом, а та сила је војска. Чињеница је да је он мени рекао нешто што је у начелу можда и тачно, али је за доношење такве евентуалне одлуке потребна озбиљна анализа реалне ситуације, околности, могућности и последица. Не може се ићи као гуска у маглу, као што су они учинили.

Ни говора није могло бити о томе да смо се разјаснили и око нечега сложили. Пре ће бити да смо констатовали да је створено велико неповерење. Да не говорим о хаотичном односу између војног врха и Председништва СФРЈ.

Кадијевић је настојао да цео случај ублажи чињеницом да је војни врх одустао од намере да изврши војни пуч, а да ја треба да узмем у обзир да су послушали мене.

Одустали су, у ствари, због резултата детаљније анализе, коју је изнео Стане Бровет, а која је показала да би та одлука била катастрофална.

На моје питање да ли су пре доношења одлуке о војном пучу знали за све последице о којима је говорио Бровет, Кадијевић је тврдио да јесу.

Коментарисао сам да ако је то тачно, они нису зрели да командују војском. Али нисам им веровао. Мислим да су анализу урадили после одлуке, што је такође слика једног недораслог војног вођства.

У хладној атмосфери растали смо се с мојом напоменем да ћемо сарађивати само ако војни врх схвати шта је политички проблем који је изазвао југословенску кризу, а реч је о томе да је хрватска власт узурпирала српске територије, супротно вољи српског народа који тамо живи, као и да присиљава Србе да изађу из Југославије против њихове воље. Конфликт је избио због тога и војска би требало да помогне да се спрече сукоби између Срба и Хрвата, а не да руши власти по Љубљани и Загребу. Ми од тога немамо никакве користи, јер ће, било када да бирају нове, опет изабрати исте или још горе.

Препоручујемо

Друштво

0 7

ХЕРОЈСКИ ДЕСАНТ ВОДНИКА НА СПЛИТСКУ РИВУ: Бојан Перовић са 19 година, деведесетих био један од најмлађих јунака морнарице

25. 10. 2020. у 14:00

Друштво

8 28

СРБИ ПЛАЋАЈУ ЦЕНУ ТИТОВОГ СЛАТКОГ ЖИВОТА: Враћамо Брозове кредите до 2041. а рате су у МИЛИОНИМА евра

04. 10. 2020. у 21:39

Политика

5 21

БОРИСАВ ЈОВИЋ: Распад Југославије планиран је пре Милошевићевог рођења

22. 09. 2020. у 00:14

Економија

2 4

ПОСЛЕДЊА РАТА 2031. ГОДИНЕ: Исплаћено 11,4 милиона евра за кредит из Титовог времена

16. 09. 2020. у 11:55

Друштво

0 1

СРПСКО РУКОВОДСТВО СЕ ПРИКЉУЧУЈЕ УРОТИ: Политичке припреме за "аферу прислушкивања" и обрачун са потпредседником СФРЈ

25. 09. 2020. у 11:00

Друштво

3 11

САБОТАЖА ТИТА, ЈОВАНКЕ И КРАЈАЧИЋА ПРОТИВ РАНКОВИЋА: Монтирање доказа за партијски процес после кога у Југославији ништа више није било исто

24. 09. 2020. у 11:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације