СЕСТРУ И МАЈКУ СУ СИЛОВАЛИ И УБИЛИ ПРЕД ОЦЕМ: Сведочење Сузане Станковић Белић (45), из Старог Качаника на Космету

Драгана ЗЕЧЕВИЋ

10. 11. 2020. у 09:00

СЕСТРУ И МАЈКУ СУ СИЛОВАЛИ И УБИЛИ ПРЕД ОЦЕМ: Сведочење Сузане Станковић Белић (45), из Старог Качаника на Космету

Сузана Станковић Белић

НЕМА дана ни ноћи да не помислим на мајку Живку (48), сестру Гордану (24) и оца Драгољуба. Стално су ми пред очима, а у души њихове муке и бол којим су били изложени од стране албанских киднапера и убица. Колико год покушавала, не могу да избацим из мисли тренутке када су мајку и сестру наочиглед оца силовали припадници ОВК, а потом пуцали у све троје. Иако је отац чудом преживео, мислим да му је то била својеврсна казна, јер у њему после те трагедије више није било живота.

Свесна да ће јој прича о породичној трагедији додатно узбуркати емоције које никада не јењавају, Сузана Станковић Белић (45), из Старог Качаника, сада расељено лице у централној Србији, уз тешку муку пристаје да говори за "Новости" о догађају који јој се "урезао" у живот.

Каже да је срећна што може барем да се помоли за душе својих најдражих, али да свако сећање на њихово страдање узима и део њеног живота.

- Били смо просечна породица, родитељи, и нас три ћерке. У Старом Качанику било је око 25 српских домаћинстава. Ја и млађа сестра, која је тада имала 19 година, избегли смо на инсистирање стрица и стрине који су својим старим "југом" кренули у збег уочи повлачења наше војске. Било је то 14. јуна 1999. за који сам мислила да ће ми бити најгори у животу. Ипак, испоставило се да ми тежи дани тек предстоје - полако прича Сузана.

У селу су, каже, остали старији мештани који су као и њени родитељи сматрали да им се ништа неће догодити јер никоме ништа нажао нису учинили.

- Најстарија сестра Гордана није хтела да се одвоји од њих, тако да су остали у кући, али су се ноћу сви окупљали у дому мог ујака. Тако су и у ноћи уочи трагедије, између 25. и 26. јуна били тамо и ујутру кренули кући да нахране стоку. Међутим, на путу су их пресрела тројица наоружаних припадника ОВК, од којих су двојица била маскирана. Пошто су претходно украли ујакову "заставу", увукли су их у ауто упркос њиховом противљењу и питањима где их и због чега возе - наставља болну причу Сузана, гушећи се у сузама.

Немоћне и уплашене, киднапери ОВК одвезли су Станковиће у штаб терориста у Ђенерал Јанковић. Ту су их, каже, увели у неку просторију пред командантима, тражећи их у некаквој "црној књизи" односно списковима непожељних Срба.

- Пошто ниједно од њих није било на том списку, командант штаба рекао је отмичарима да могу да их пусте или да раде шта хоће са њима. Тако су их они, брже-боље вратили у кола и одвезли до места Гајде, где су на неком пропланку, како ми је отац причао, сестру и мајку силовали пред њим, а потом их рафално стрељали.

Жртве: Драгољуб, Живка и Гордана Станковић

Покошени мецима Гордана и њена мајка Живка су пале на ледину, док је несрећни Драгољуб, упркос прострелној рани близу срца, померао рањено тело.

- Пошто се отац очигледно од силине болова и муке увијао, када је и он пао, један од терориста пришао је желећи из близине да га "овери", тако да му је тај метак окрзнуо део врата и главе изнад уха. Међутим, и то је преживео, а када се пробудио, онако крвав почео је да дозива сестру и мајку. Гордана је, нажалост, преминула на лицу места док је мајка и даље давала знаке живота - све тише и теже говори Сузана.

Онако крвав и рањен, отац је, каже, вукао полумртву мајку, покушавајући да је избави до неког пута. Али, када га је у тренутку свести, питала за Гордану, по спознаји да јој је ћерка мртва, клонула је на пољани удаљеној око километар и по од мучког убиства детета. Када је схватила да јој нема Гордане, Живка је издахнула измучене душе и тела од сопствених и рана за ћерком.

- Тата је онако измучен успео да сиђе до главног пута, где му је аутом стао неки Албанац из Гњилана и одвезао га надомак села, али, како му је рекао, даље није смео. Тако се тата докопао сестрине куће у којој је провео пет или шест дана без икакве лекарске помоћи са раном надомак срца и оштећењем врата и главе. Све док њега и преостале Србе из Старог Качаника није избавио Црвени крст из Штрпца - завршава своју болну исповест за "Новости" Сузана Станковић Белић, која је после пет година, баш на годишњицу страдања, преузела посмртне остатке мајке и сестре, док јој је отац у једном од колективних центара, преминуо после осам година.

ПРОНАШЛА НОВЧАНИК И ОДЕЋУ

РЕВОЛТИРАНА што злочинци нису кажњени, Сузана је сазнала да се један од убица презивао Краснићи.

- И касније, уместо да мени јаве да су пронашли и казнили злочинце, ја сам годинама била подвргнута испитивањима што ме је додатно убијало, као и када сам 2001. године препознала сестрине и мајчине делове одеће на излагању гардеробе убијених Срба са КиМ у Рудару код Куршумлије - прича Сузана, мајка двоје деце.

Она додаје да је ту пронашла и сестрин новчаник и каже да јој је отац испричао да су их киднапери прво опљачкали:

- Знам да је Гордана код себе имала више од хиљаду марака. Радила је као књиговођа у Општини и увек је била штедљива.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)