ОТВОРЕНА ХИРУРГИЈА КИЧМЕ ЈОШ ЈЕ НЕЗАМЕНЉИВА: Доктор Немања Јовановић, неурохирург о избору оперативних техника, њиховим ефектима и манама

ДЕГЕНЕРАТИВНА обољења кичме у толикој мери могу да је измене да хирурзи тек у току саме операције праве стратегију којом методом ће најуспешније да реше настали деформитет.

Фото: В.Данилов

Због оваквог поступка, пацијенти, када је о хирургији кичме реч, углавном имају утисак да је реч о најризичнијим операцијама, а истина је, како тврде стручњаци, да се из године у годину у овој области хирургије постижу све бољи резултати. Велики број пацијената се успешно опоравља од дискус херније, сужења кичменог канала и исклизнућа пршљена.

У интервјуу, за "Новости", др Немања Јовановић, неурохирург Клиничког центра Србије у чијем специјалистичком фокусу је кичмени стуб, каже да се у неурохируршким круговима операције обољења кичме одавно не сматрају високоризичним, за разлику од увреженог мишљења међу пацијентима:

- Овакав став заснован је на значајном смањењу раних постоперативних компликација и високом степену успешности операција. Добро познавање хируршке анатомије, прави одабир хируршке технике, као и хируршко искуство, уз коришћење доступне дијагностике и интраоперативних помагала су фактори који су услов за успешност оперативних захвата на кичменом стубу.

Колико вам је у безбедности хирургије кичменог стуба помогла савремена опрема која вам омогућава да направите мали рез?

- Свакако је то од велике помоћи. Ми то зовемо минимално инвазивна хирургија. Она је све популарнија код пацијената који болују од дегенеративних обољења. Међутим, пацијенти често имају нека уверења до којих су дошли на основу непотпуних информација.

По којим питањима су у заблуди?

- Са развојем технологије, употребом рендгена, скенера и магнетне резонанце локализација промена на кичменом стубу је постала прецизна и уз употребу микроскопа у данашње време дозвољава хирурзима да проблем реше кроз знатно мањи рез на кожи. Међутим, истини за вољу тај мали рез неретко је само пола до центиметар краћи у односу на онај који остаје након класичне отворене операције. Иначе, класична микродисектомија се и даље сматра "златним стандардом" у хируршком решавању дискус херније.

Фото: В.Данилов

Ипак, минимално инвазивна хирургија има неке предности?

- Њене предности су мањи губитак крви, слабији интензитет постоперативног бола и краћи болнички опоравак. Али, потребно је рећи да минимално инвазивне технике имају и својих мана и неретко се компликације ових техника морају решавати стандарним хирушким процедурама, односно отвореном хирургијом.

На основу чега се одлучујете којом техником ћете да оперишете кичму?

- У хирургији обољења кичменог стуба хируршки приступ сваком пацијенту мора да буде индивидуалан. За крајњи исход у лечењу битније је да се добро лоцира проблем који доводи до тегоба, него која ће хируршка техника бити примењена. Код нас у Клиничком центру Србије доступне су и "стандардне" и минимално инвазивне технике. Са правом можемо да кажемо да се код сваког пацијента користи она која је за њега најоптималнија.

Која све обољења кичме могу да се санирају кроз мали рез?

- Минимално инвазивним техникама се третира већи број обољења кичменог стуба, а пре свега ту мислим на дегенеративна обољења. Ипак, стандарне технике и даље имају предност у лечењу других, недегенеративних обољења кичме. Јер, имајући у виду хируршко искуство као и доступност, да не кажем скупоценост хируршког инструментаријума који се примењује у техникама малог реза, у већини светских центара још доминирају стандардне технике.

Фото: В.Данилов

Колико су успешне операције кичме?

- Генерално се може рећи да су оне успешне. Код бенигних тумора кичменог канала успешност је и стопроцентна. Када је реч о дегенеративним обољењима резултати нису тако једнозначни. Код дискус херније успешност, односно одлични резултати су у око 75 одсто пацијената. Код преосталих 15 процената су добри, а у појединим случајевима нема опоравка или побољшања.

Може ли пацијент да бира начин на који ће да буде оперисан?

- Важно ми је да нагласим да лекар, хирург никад не сме да подлегне жељи пацијента за оперативним лечењем, по систему бар да покушамо. Суштина је у адекватној селекцији пацијената. Када су у питању дегенеративна обољења која имају прогресиван ток, пацијенти би требало да знају и да после операције морају да наставе са хигијенско - дијететским режимом и контролисаном физичком активношћу како би обољење држали под контролом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације