ТРЧАЊЕМ ПОБЕЂУЈУ БОЛЕСТ И НЕСАНИЦУ: У свету и код нас све је више оних који су и у трећем добу физички активни и баве се спортом

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

05. 11. 2020. у 16:04

ТРЧАЊЕМ ПОБЕЂУЈУ БОЛЕСТ И НЕСАНИЦУ: У свету и код нас све је више оних који су и у трећем добу физички активни и баве се спортом

Фото Depositphotos

ОДАВНО се зна да је умерена физичка активност кључна за квалитетан живот у трећем добу, и да спречава или смањује различите физичке и психичке промене везане за старење.

Не само да старији од 65 могу с годинама да побољшају кондицију и снагу, већ и равнотежу и покретљивост, чиме се смањује ризик од повреда услед пада. Многе хроничне болести везане за године, у одређеној мери више зависе од физичке пасивности, него од "крштенице", тврде лекари.

Да физичка активност може бити и трчање, а не само шетање или вежбе, посебно оно на средње и дуге пруге, одавно је доказао чувени југословенски атлетичар, дугопругаш и маратонац Фрањо Михалић, који је умро у 95. години и трчао до дубоке старости.

У целом свету, па и код нас, све је више оних који патике навлаче тек пред крај радног стажа. Милош Тривуновић из Младеновца (65) на стази је дуже од четири деценије. Специјалност су му трке на 800 и 1.500 метара. Био је првак Европе за ветеране 2004. и 2008. године и вицешампион света 2007. Освајао је медаље и на европским Олимпијским играма.

- Колико ми добра доноси трчање најбоље показује то што не користим никакве лекове, осим витамина. Нисам болестан, немам проблема са несаницом, осећам се одлично. Једино што сам сад спорији него пре деценију или деценију и по - каже Тривуновић, који је толико километара истрчао у животу да се комотно може рећи да је његова стаза неколико пута обишла око земаљске кугле.

Пре 14 година 800 метара је прелазио за 2.03 минута, а сада је 25 секунди спорији. Раније је месечно прелазио 300 до 400 километара, данас од 150 до 200. Некада је тренирао и по 10 пута недељно, сада "само" шест. Али, чак и тако, он је међу најбољима на свету у својој категорији.

- Доста касно сам почео да се бавим овим спортом, у 21. години - прича Тривуновић. - Одлично ми је ишло, био сам на ширем списку за репрезентацију. А, онда сам се повредио и дуго нисам могао да се опоравим. Али, нисам одустајао. Када сам се потпуно опоравио, већ сам био ветеран. Препоручујем трчање свима, без обзира на године. Ниво квалитета свог живота дижете још више. Физички и психички ћете се боље осећати, нећете имати проблема са несаницом или нервозом.

Милош води спортски живот. Избегава масну храну, једе много воћа и поврћа. Вршњацима са вишком килограма препоручује да поведу рачуна о храни и килажи, да почну са шетњама, док не ојачају лигаменте и не скупе снагу. А онда могу лагано и да потрче.

- Можете 100 изговора да нађете да нешто не урадите, али нађите један, кључан, да урадите нешто за своју добробит - поручује.

Пример Владе Стевановића, популарног чика Владе са Врачара, који ће у марту напунити 87 година, још је необичнији. Он је почео са 55 година и до сада је истрчао на стотине полумаратона, маратона, ултрамаратона, триатлона...

- И даље трчим два пута недељно по четири-пет километара, а најмање три пута месечно идем са планинарима на туре од по пет-шест сати пешачења - каже чика Влада.

Осим тога, по неколико пута дневно пређе тачно сто степеника до свог стана, колико има његова стара зграда без лифта, упркос пејсмејкеру и спондилози, које има од 2014.

Милош Тривановић, Фото А. Стевановић

- Имао сам 55 година у време Другог београдског маратона, када сам на ТВ видео такмичарку од 76 година. Репортер је пита: "Хоћете ли моћи да истрчите?", а она каже: "Идем, па макар ме носили!" Помислио сам - када може она, могу и ја, узео сам патике и отишао да истрчим Трку задовољства. Никада се пре тога нисам бавио никаквим спортом. Тад сам потрчао, допало ми се и, ето, прође већ 30 година - каже чика Влада, и свима препоручује физичку активност због "здравог духа и кондиције".

Тренингом против деменције

ЛЕКАРИ тврде да тренирање у друштву и пријатном окружењу позитивно утиче на памћење, способност иницијативе, расположење и доживљај здравља. Физичка активност може да спречи развој и побољша функције код особа са деменцијом. Метаболизам се убрзава, срце ради боље, човек је окретнији, има више снаге и боље је расположен.

Новица Пантелић, тренер већ 45 година ради у Омладинском атлетском клубу, сарађивао је са многим легендама, па и са Фрањом Михалићем.

- Он је доказ да су тркачи дуговечни. Када више није могао да трчи, Михалић је свакодневно ходао по 10 километара. Живео је спортски, није пушио, ни пио. Препоручујем трчање и у трећем добу јер је здраво, али аеробно трчање, на средње и дуже стазе, а не спринтерско.

Влада Стевановић, Фото А. Стевановић

Не треба претеривати. Знам многе људе у зрелим и озбиљнијим годинама који се такмиче ко ће више маратона да има, што је контрапродуктивно, јер се оштећују зглобови, колена, нервни систем. На тренинзима трче и по 20-30 километара, а довољно је шест до седам, најмање три пута недељно - каже Пантелић.

Он додаје да је овај спорт нарочито благородан за кардиоваскуларни систем, јер спречава закрчење крвних судова. Најстарији тркач ког зна је некадашњи колега његовог оца, извесни Копуновић, који данас има 94 године и даље ради вежбе. Нема озбиљнијих здравствених тегоба, а памћење му је боље него код многих млађих људи.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)