С "БУБАМАРОМ" ДРУГУЈЕ И У ОСМОЈ ДЕЦЕНИЈИ: Станислав Караси, легендарни голгетер црвене звезде и данас често на терену

САМО један потпис га је још као голобрадог момчића делио од приступнице Партизану, али је, ипак, касније постао легенда љутог ривала - Црвене звезде. У своје време поштован и цењен на стадионима од Југославије до Француске, данас је неоправдано и без разлога запостављен.

Фото И. Маринковић

Стрелац је чувеног гола за државни тим против Грчке 1973. године у квалификацијама за Светско првенство, а по многима, ипак, недовољно награђиван за све пређашње успехе.

Станислав Караси, виртуоз најважније споредне ствари на свету, иако је прегурао 74 лета, дневно бициклом пређе 30 до 40 километара, а до појаве вируса корона био је учесник бројних ветеранских надметања. Његово име, као великана ове прелепе игре, остаће уписано у многим спортским букварима и читанкама.

- У време мог детињства постојала је само једна асфалтирана улица на целом Бановом брду.

Другари и ја узмемо две цигле, па направимо голиће и тако "пикамо" фудбал док сунце не зађе - почиње Стане своју исповест за "Новости". - Играо сам углавном са старијим клинцима из краја и једног дана се појавио Стеван Фридл, човек који је сву децу са улице одвео на стадион Чукаричког, обећавши нам после тренинга сендвич и чашу јогурта.

После жонглирања на центру терена у полувремену пријатељског меча између БАСК-а и Црвене звезде, а посредством тадашњег тренера Румуна Попескуа, фудбалске струје су га одвеле на пробу у омладинску школу Партизана. Ту је показао невероватно умеће са лоптом, али праву прилику и потписивање тадашње приступнице за Хумску 1 није дочекао.

- После разочаравајућих вести које су ми саопштили тадашњи челници црно-белих, како за мене места нема, залупио сам врата и само изустио: "Запамтите, једног дана ћу вам направити хаос" - присећа се Караси. - Велику захвалност за долазак у Звезду дугујем Миљану Миљанићу, који ми је био као други отац, и више од тога. У црвено-белом дресу провео сам најбоље играчке дане, афирмисао се као личност и фудбалер.

У дресу највећег српског клуба одиграо је 334 утакмице и постигао 118 голова, што га је ставило на седмо место вечне листе стрелаца. Са црвено-белима је три пута био првак Југославије, освојио два купа, а играо је и чувено полуфинале Купа шампиона 1971. против грчког Панатинаикоса.

Сада, када се враћају старе слике и сабирају бројни утисци из прошлих времена, Караси истиче заједништво и слогу, али и много веће поштовање међу бившим играчким величинама, од оне која се данас виђа. Знало се ко је ко у хијерархији и све је било као "у винклу".

- Као млади момци, једва смо чекали да Драгослав Шекуларац дође на тренинг да бисмо га видели, а утркивање ко ће му однети торбу у свлачионицу било је невероватно - говори врсни голгетер. - Данашњи клинци који тренирају фудбал неће ни да се јаве, а камоли нешто више.

Станета људи и данас препознају на улици, стану да се сликају, да размене коју реченицу.

Сећам се када је скоро возач аутобуса, који је био дупке пун, зауставио возило на пешачком прелазу, дигао ручну, и изашао да ме загрли. Када су му путници тражили да уђе јер журе пут града, само се окренуо и рекао: "Па, знате ли ви ко је ово? Велики Стане Караси!"

Пензионерски дани Звездиног ветерана пролазе, а где би друго, него на стадиону на ком је стекао ореол фудбалског божанства, где другује са звездашима и бившим саиграчима. У каквој је форми Звездина легенда, дочарава податак да је у односу на играчке дане тежи свега два килограма.

- Са унуком Тиом проводим доста времена, волим да га одведем у шетњу или на Аду Циганлију - ведрог духа прича бивши играч средине терена. - До избијања пандемије играо сам утакмице као ветеран црвено-белих, одржавао кондицију и добру форму. Спорт пратим и даље, гледам утакмице Звезде, Партизана, Рада, Чукаричког, шта год стигнем. Такође сам и делегат у Фудбалском савезу Србије за Суепрлигу и Прву лигу, па сам често на теренима широм земље.

Врсни голгетер је на крају дао неколико вредних смерница данашњој омладини, али и својим вршњацима.

- Данашњи клинци желе све и одмах, а сваки успех изискује много труда и напора - напомиње Караси. - Ништа не долази преко ноћи, за све су потребни велико одрицање, труд и мукотрпан рад.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације