ОПТУЖБЕ БЕЗ ПОКРИЋА: Меморандум САНУ није ни политички ни национални програм, то је измишљотина сецесионистичких република

СРПСКО политичко руководство је оквалификовало Меморандум као политички програм. Званични партијски став о томе изразио је потпредседник Председништва Србије Вукоје Булатовић на Ванредној скупштини САНУ, децембра 1986. године:

Представљање одликовања Академије

"Без обзира на побуде и мотиве аутора овог текста, његова дикција и његове поруке су еминентно политичке и на њихово тумачење се не могу применити мерила која могу важити за књижевне текстове. То, другим речима, значи да се о тексту Меморандума мора судити као о политичком програму који, као и сваки политички програм, има одређене циљеве и подразумева одређене акције које воде до тих циљева."

Била је то оптужба да је САНУ приступила оснивању политичке партије, што је, у неким другим приликама, и експлиците речено. Тешко је претпоставити да је политичко руководство Србије заиста мислило да САНУ ствара политичку партију и да намерава да угрози његов политички монопол. Оптужба да је Меморандум политички програм послужила је као средство притиска на САНУ да се огради од свог документа. Тврдњом да је реч о политичком програму који се, наравно, разликује од програма партије на власти, кампања у Србији је добила одрешене руке да безобзирно напада Меморандум као и оне који му дају подршку. Сувишно је рећи да ова оптужба, како је даљи ток догађаја показао, није имала никаквог реалног основа.

АКО је квалификација Меморандума као политичког програма послужила политичком руководству Србије за домаћу употребу, тврдња да је овај докуменат национални програм је измишљотина здружене пропаганде сецесионистичких република и њихових иностраних покровитеља. Национални програм је, због своје обухватности, погодан да се у њега сместе све могуће инсинуације, па се, тако каже да је то националистички документ који се залаже за стварање "велике Србије", за хегемонију над другим народима, за међунационалне сукобе, за растурање Југославије "иако се то отворено не заступа" како се на једном месту изрекло "Хрватско становиште" и слично.

До сада је више пута наглашено да се у Меморандуму не оспорава оно што је стварно написано и како је написано, већ оно што у њему није записано, а што му се неосновано приписује. То је, уосталом, заједничко обележје свих оспоравања Меморандума.

Пре него што су приступили писању Меморандума, чланови Комисије су му, после дуге расправе, одредили карактер који је остао неизмењен. Као што је раније напоменуто, предлагано је пре почетка рада Комисије, током њеног рада, као и онда када је тај рад прекинут, не толико да се Меморандум у потпуности изједначи са националним програмом, колико да се у њега унесу неки програмски елементи.

Овакав предлог, чланови Комисије, су одлучно одбацили, са образложењем да се Меморандум мора ограничити на покушај целокупног одговора на југословенску кризу. Тога су се закључка чланови Комисије доследно придржавали у свим фазама рада, као и онда када су на Ванредној скупштини учињени приговори Меморандуму да има програмских елемената. На ове приговоре дат је следећи одговор: "На овој Скупштини било је мишљења да би у Меморандуму требало више места да добије програмска оријентација. Око тог питања су се ломила копља, а преовладало је гледиште да један поглед на кризу не би требало оптерећивати програмима, будући да свака оцена не констатује само како јесте већ и подразумева како треба да буде.

Међутим, један број чланова Комисије стално је враћао дискусију на почетну тачку, инсистирајући да прилози буду програмског карактера, као што су неки заиста и били. Против програмске оријентације Меморандума наводио се и један прагматичан разлог. Комисија је хтела да предупреди евентуални приговор да Академија ствара програм којем би се могло приписати да је политички.

Неке оцене да је радни материјал који сте добили политички програм, иако он то свакако није, оправдавају ову предострожност. Колико би се тек инсистирало на политичком карактеру Меморандума да је он заиста био програмски!

ОДЛУКА Комисије да се ограничи на виђење кризе није значила негирање потребе израде програма као посебног документа, потпуно независног од Меморандума. Ко би, како и када радио такав програм, да ли у оквиру научних или државних установа, односно у њиховој међусобној сарадњи, то је било питање о којем би тек требало расправљати."

Да су они који импутирају Меморандуму да он представља национални програм, брижљиво читали овај документ, могли су у њему да нађу два места на којима се он залаже за израду таквог програма. Такво залагање би било бесмислено да је Меморандум национални програм. Ево тих места у Меморандуму:

"Уколико рачуна са својом будућношћу у породици културних и цивилизованих народа света српски народ мора добити могућност да поново нађе себе и постане историјски субјект, да изнова стекне свест о свом историјском и духовном бићу, да јасно сагледа своје економске и културне интересе, да дође до савременог друштвеног и националног програма којим ће се надахњивати садашње и будуће генерације."

"Први услов нашег преображаја и препорода је демократска мобилизација целокупних умних и моралних снага народа, али не само за извршавање донесених одлука политичких форума, него и за стварање програма и пројектовање будућности на демократски начин, чиме би се први пут у новијој историји на општедруштвеном задатку стварно сједињавали знање и искуство, савест и храброст, машта и одговорност на основама дугорочног програма."

КАДА се стишала политичка кампања против Меморандума, САНУ је 1990. године актуелизовала своју ранију замисао да приступи изради националног програма. Она није била под комплексом раније кампање против Меморандума, нити је сматрала да је национални програм грех, већ је своју одлуку донела са уверењем да - земља која не зна куда иде, не зна где ће стићи. Основан је Одбор који је одржао неколико седница, али посао није одмакао даље од израде синопсиса. Према томе, приступ изради националног програма доказује да Меморандум то није био, нити је, по садржају, могао бити.

Да је Меморандум одговор на југословенску кризу а не национални програм, лако је утврдити увидом у његов садржај. Сваки национални програм је по својој природи веома дугорочан, са предвиђањем структурних промена у привреди, становништву, регионалном развоју, систему градова. У њему се земља ситуира у међународне односе и развојне тенденције у свету. Ништа од тога нема у Меморандуму који се ограничио на што брже уклањање кризе и регулисање државно-правног и економског положаја Србије у оквирима постојеће државе и важећег друштвеног система.

Препоручујемо

Друштво

0 1

УСТАВ СРБИЈЕ КОЈИ ЈЕ ТРАЈАО ШЕСТ ВЕКОВА: У САНУ одржана свечана академија поводом 800 година од увођења Законоправила - Крмчије Светог Саве

31. 10. 2020. у 09:34

Друштво

1 1

ЛАЖИ ПАРТИЈСКЕ МАФИЈЕ: Добрица Ћосић о харанги на најугледнију научну и интелектуалну установу

01. 11. 2020. у 17:13

Друштво

3 17

ОБАВИЛИ СУ ПОСАО И ПРОПАЛИ: Матија Бећковић о "бомбардовању" најважније институције српског народа

31. 10. 2020. у 16:47

Друштво

1 5

ПРАВА ИСТИНА О ПОЛОЖАЈУ СРБА: У Меморандуму први пут је констатована неодржива национална политика у заједничкој држави

30. 10. 2020. у 17:13

Друштво

0 1

ЗЕМЉОТРЕС У УЗДРМАНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ: Дело академика 1986. постало је политичко-медијска афера

29. 10. 2020. у 17:13

Друштво

0 3

ВИДЉИВИ ЗНАЦИ РАСПАДА ДРЖАВЕ: Мотиви чланова САНУ за настанак Меморандума

28. 10. 2020. у 17:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације