АКТ НЕПОСЛУШНОСТИ, А НЕ САРАДЊА: У тексту Меморандума не постоји ни један детаљ о могућем договору између режима и САНУ

УКАЗИВАЊЕ на узроке југословенске кризе са отвореношћу каква је раније била незамислива у документу једне установе од научног ауторитета, у јавности је доживљено као смелост која је далеко превазишла политички толерантне границе.

Редован радни скуп у САНУ

Због тога је, после првог запрепашћења критички интонираним садржајем, почело нагађање да је та смелост само привидна, будући да иза свега стоји српска званична политика која није сама хтела или смела да се експонира, већ се послужила САНУ да испроба како ће Југославија прихватити неке од политичких потеза који задиру у међурепубличке односе.

Ова претпоставка се, без икаквог реалног основа, одржавала у првобитној верзији од продора Меморандума у јавност па све до данас. Међутим, политичари из других република, који су били добро упознати са природом односа између политике и науке у Србији, нису се придружили таквим претпоставкама, али су их толерисали у штампи на сопственој територији да би натерали српске политичаре да повећају притисак на САНУ. Реалност ових претпоставки најбоље је оценио Стане Кавчич у свом дневнику:

"Неки су мишљења да је спор са САНУ само договорена игра и пробни балон утицајних појединаца унутар српског политичког руководства. Желе да испробају руководство. Желе да испробају како ће Југославија прихватити претњу ако би Србија пошла својим путем и иступила из Југославије. Наводно су ту игру, маневар, разоткрили у федерацији па зато такав наступ и изјава оба председништва. Лично нисам присталица те оцене. Уверен сам да је спор са САНУ аутентичан и суштински. Наравно, то не искључује могућност да су многи водећи српски политичари, који додуше јавно говоре или формално гласају против Академије, интимно с њом. Сматрам да су им судбина и позиција Србије јако уз срце прирасли. Разлике су више у методама него у садржини. Поред тога, садашње и бивше политичаре СР Србије брине да би у случају победе српског сепаратизма и отцепљења морали власт препустити новим људима и одговарати за пропусте и грехове прошлости. У сваком случају је српско политичко руководство у врло тешкој ситуацији. Под двоструким су притиском: с једне стране властита позиција у Републици и, с друге, велико неповерење осталих република у циљеве и намере Србије."

САМО они који нису пажљиво читали текст Меморандума могли су да изађу са претпоставком о постојању неке врсте политичког комплота између режима у Србији и САНУ. Много тога се може замислити у једној договореној игри, али никако то да један режим за ту игру против себе убаци најопаснију оптужбу за сопствени опстанак.

Незамисливо је и то да режим по договореном сценарију захтева од САНУ сазивање ванредне скупштине у очекивању да ће се академици оградити од Меморандума, а да ови та очекивања потпуно изневере. Пристанком да се одржи ванредна скупштина конфронтација између режима и САНУ доживела је кулминацију. Ризик за обе стране је постао огроман и као такав несхватљив за стране које би биле у дослуху.

Подршка академика Меморандуму био је акт непослушности једне јавне установе који се никада раније није догодио у пракси било које социјалистичке земље. Када се то ипак догодило, режим је, по први пут, схватио да су му ограничене могућности да политичким притиском изнуди одлуке. Према томе, једна или друга одлука ванредне скупштине морала је имати далекосежне и тешке последице за САНУ или за режим. Што је последице поднео режим, доказ је више да он није био у дослуху са САНУ, будући да, у том случају, свакако не би захтевао ванредну скупштину, чијом је одлуком доживео тежак политички пораз. Између партнера који сарађују на истом послу, ризик од тешких последица, за било коју страну, унапред се искључује.

СВАКО ко иоле познаје природу односа између носилаца политике и САНУ добро зна да се таква игра не само није могла договорити, већ и да ниједна страна не би учинила корак у том правцу. Између политичких тела и САНУ никада нису постојали такви односи који су услов да се један заједнички политички комплот оствари.

Постоје претпоставке о овој сарадњи које не уплићу читаву САНУ, већ само академике који су учествовали у писању Меморандума. При томе се инсинуира да су то академици, чланови владајућег Савеза комуниста, који су због партијске припадности могли бити увучени у политичку игру. Ова претпоставка само за неупућене може изгледати реално.

Главни аутори текста били су академици из одељења друштвених наука, историје и књижевности који су и пре пријема у САНУ дошли у сукоб са званичном политиком, независно од тога да ли су припадали Савезу комуниста.

Препоручујемо

Друштво

0 1

УСТАВ СРБИЈЕ КОЈИ ЈЕ ТРАЈАО ШЕСТ ВЕКОВА: У САНУ одржана свечана академија поводом 800 година од увођења Законоправила - Крмчије Светог Саве

31. 10. 2020. у 09:34

Друштво

1 1

ЛАЖИ ПАРТИЈСКЕ МАФИЈЕ: Добрица Ћосић о харанги на најугледнију научну и интелектуалну установу

01. 11. 2020. у 17:13

Друштво

3 17

ОБАВИЛИ СУ ПОСАО И ПРОПАЛИ: Матија Бећковић о "бомбардовању" најважније институције српског народа

31. 10. 2020. у 16:47

Друштво

1 5

ПРАВА ИСТИНА О ПОЛОЖАЈУ СРБА: У Меморандуму први пут је констатована неодржива национална политика у заједничкој држави

30. 10. 2020. у 17:13

Друштво

0 1

ЗЕМЉОТРЕС У УЗДРМАНОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ: Дело академика 1986. постало је политичко-медијска афера

29. 10. 2020. у 17:13

Друштво

0 3

ВИДЉИВИ ЗНАЦИ РАСПАДА ДРЖАВЕ: Мотиви чланова САНУ за настанак Меморандума

28. 10. 2020. у 17:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације