КОВИД ОПОМИЊЕ ДА КОНТРОЛИШЕМО ШЕЋЕР: Академик Небојша Лалић упозорава да је корона за 50 одсто смртоноснија код дијабетичара

Биљана Радивојевић

31. 10. 2020. у 10:00

КОВИД ОПОМИЊЕ ДА КОНТРОЛИШЕМО ШЕЋЕР: Академик Небојша Лалић упозорава да је корона за 50 одсто смртоноснија код дијабетичара

Др Небојша Лалић / Фото М. Анђела

ЗА осам месеци од почетка епидемије ковида 19 у пракси се потврдило оно на шта су лекари упозоравили непосредно по појави првих случајева инфекције новим вирусом корона - да су оболели од дијабетеса, којих само у Србији има више од 700.000, у врло високом ризику од оболевања, али и лошег, па и фаталног исхода када се удруже ове две болести.

Испоставило се, међутим, да учесталост оболевања од ковида код пацијената са добро контролисаним дијабетесом, није већа, или бар није много већа него код оних који немају шећерну болест, али да је прогноза тока инфекције вирусом корона неупоредиво боља када је шећер под контролом.

Указујући на ове чињенице, академик професор др Небојша Лалић, ендокринолог и декан Медицинског факултета Универзитета у Београду, у интервјуу за "Новости", каже да дијабетес, ако није добро контролисан, може много да утиче на компликације ковидa 19.

* Последица је и већа смртност дијабетичара од инфекције вирусом САРС-КоВ-2.

- Показало се да је смртност од ковида за 50 одсто већа код оних који имају дијабетес. То је опомена дијабетичарима да уложе велике напоре да своју болест добро контролишу. Није то лако, али постоје стручне препоруке како се дијабетес лечи у условима ковид инфекције амбулантно, у случају да пацијент мора у болницу или на интензивну негу. Оне су добро разрађене за све три ситуације, још у априлу и мају, како у свету, тако и код нас.

* Сумња се да ковид оставља трајне последице на плућима, срцу, бубрезима, шта може да се очекује код особа са дијабетесом после ове инфекције?

- То је још тешко сагледати, не само као утицај на дијабетес, већ уопште. Налази још нису систематизовани. Што се тиче дијабетеса, најзначајније су компликације на нивоу кардиоваскуларног система и бубрега. Међутим још нема показатеља да ковид доприноси погоршању ових компликација након што се прележи.

* Неуморно указујете на значај добре контроле дијабетеса, не само у време пандемије.

- Да, јер је значај те контроле изузетно велики, сада док се суочавамо са ковидом, то је важније него икад. Добра контрола дијабетеса спречава механизме који могу да доведу до развијања тешког облика ковида. Велика опасност код ковида је што у једном тренутку можете имати благу форму, и онда одједном дође до цитокинске олује. То ослобађање цитокина је у ствари запаљење ниског интензитета које се у малом обиму јавља и код дијабетеса. Ако дијабетес допринесе развоју цитокинске олује може да дође до смртног исхода унутар 24 сата.

* Који параметри показују да је дијабетес под контролом?

- Циљне вредности су гликолизирани хемоглобин мањи од седам процената. А, за пацијенте на инсулину и да имају нормалне вредности гликемије више од 70 одсто времена.

ТЕРАПИЈА ИНСУЛИНОМ СЕ НЕ ОДЛАЖЕ

* ДА ЛИ инсулин остаје ефикасна терапијска опција у лечењу дијабетеса?

- Инсулин је изузетно важно терапијско средство. Деценије су показале да је он снажан антихипергликемик. Он је врло важан у акутним стањима, на пример у току инфекције вируса корона. Али, важан је и изван ковида јер снижава висок шећер. Често се комбинује са многим другим лековима. Правило да се инсулин даје на крају, кад више ништа друго не помаже више не важи, јер он се сада комбинује са другим лековим, укључујући и ове нове који су заиста револуционарни. Нови препарати инсулина не доводе до гојазности и хипогликемија као они старији.

* Због пандемије су хронично оболелима здравствени системи мање доступни него иначе.

- Да, јер здравствени систем врло често нема избора него све капацитете пренамењује за ковид-пацијенте, и тако хронична обољења бивају потиснута у други план: нема довољно кадра, простора... С друге стране, постоји страх код пацијената да ће да се инфицирају вирусом корона ако дођу у домове здравља и клинике, што је такође велики проблем.

* Може ли то некако да се превазиђе?

- Не само да може, него и мора. Покушавамо да дигитално повежемо лекаре и пацијенте. Пацијенти би своје дневне нивое гликемије слали лекарима, а они би их саветовали како да коригују дозу лека. Исти, виртуелни принцип се може успоставити између примарног, секундарног и терцијарног нивоа здравствене заштите. Већ имамо разрађен систем електронског рецепта, апотеке су умрежене, али ћемо морати убрзано да радимо на том виртуелном, онлајн саветовалишту.

* На шта дијабетичари треба да обрате пажњу?

- Треба да прате гликозилирани хемоглобин (HbA1c) и профиле гликемије, наравно. При томе све зависи да ли су на терапији таблетама или инсулином. Обично су у редовним околностима контроле на три до четири месеца. Једном годишње се ради и пресек стања компликација. Уколико сама компликација не захтева више, довољне су те периодичне контроле, с тим што би значило да би на четири месеца контрола морала да буде уживо.

* Шта показује досадашње искуство, какви су ефекти рада саветовалишта за дијабетес, која су поново уведена?

- У концепту дијабетологије развијаном последњих 20 година, примарни ниво здравствене заштите је од изузетног значаја. Ту се могу пратити потребе пацијента и онда правити планови за унапређење лечења. Појава нових лекова и других терапијских процедура је толико честа да је потребна едукација у саветовалиштима. Сад је питање у овој ситуацији у којој мери та саветовалишта могу да раде.

Др Небојша Лалић / Фото М. Анђела

* Те новине морају да прате и лекари, како пандемија ковида утиче на могућност едукације?

- Ми смо већ у прве две недеље епидемије уз помоћ лекара, у сарадњи са Министарством здравља и Институтом "Др Милан Јовановић Батут", направили подсетник за дијабетичаре како да се понашају у време ковида. То је стављено на сајт "Батута", као и на сајтове свих организација пацијената, а у штампаном облику је дистрибуирано по апотекама. Едуковало се и медицинско особље, током епидемије имали смо већ четири симпозијума.

* Управо је завршен други Национални онлајн симпозијум о дијабетесу, са учешћем најпризнатијих ендокринолога и кардиолога из Србије и света.

- Таква размена искуства је веома значајна, а говорило се о најновијим терапијским приступима у лечењу дијабетеса. На овом симпозијуму посебан акценат је био на групи лекова који стимулишу лучење инсулина, а истовремено и спречавају запаљенске промене (GLP-1 рецептор агонисти). Њиховом применом могу да се спрече кардиоваскуларне и бубрежне промене које често настају код дијабетичара. Они су значајни и за лечење дијабетичара од ковида. Међу гостима симпозијума била су два члана борда Европског удружења за дијабетес.

* Откуда толика повезаност дијабетеса и кардиоваскуларних обољења?

- Дијабетс је врло значајан фактор за настанак кардиоваскуларних болести. Сматра се да ако неко има дијабетес да је два пута већа вероватноћа за настанак кардиоваскуларних компликација. Зато је један од основних циљева лечења дијабетеса да се спрече кардиоваскуларне и бубрежне компликације. Револуционарно је то што ми однедавно имамо више група лекова који то спречавају. Они су кардиопротективна и променили су схватање лечења дијабетеса још пре ковида. Јер, код лечења пацијената са дијабетесом прво се гледа да ли постоји кардиоваскуларна или бубрежна компликација, и на основу тога му се сад прописује терапија. То је новина. Уколико нема компликацију или ризика да се развију, онда у обзир могу да дођу и друге групе лекова. Дијабетес, нажалост врло рано може да да промене на другим системима.

* Недавно објављена CAPTURE студија показала је да девет од 10 особа са дијабетесом типа 2 са кардиоваскуларном болешћу има и атеросклерозу.

- Да, потврдило се да велики број дијабетичара има исхемијских проблема услед атеросклерозе и да је неопходна терапија која би на ову појаву снажно деловала.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

Dijabetičar

31.10.2020. 12:00

Stalno se naglašava da su dijabetičari rizična grupa i da su teške posledice ako se zaraze virusom. Za vreme trajanja epidemije apsolutno je nemoguće doći do endokeinologa, osim u privatnim ambulantama. Nema kontrola, nema saveta... dok traje kovid. Da li su svi u mogućnosti da plaćaju preglede i lekove? Više ne postoji ni jedna druga bolest, a od mnogih se lako umire.