ИСТОРИЈА БЕШЧАШЋА - ХАЈКА НА АКАДЕМИЈУ: Судбина Меморандума САНУ, академици поручили да се не смеју затварати очи пред стварношћу

Иван Миладиновић/ Раде Драговић/Василије Крестић

27. 10. 2020. у 17:13

ИСТОРИЈА БЕШЧАШЋА - ХАЈКА НА АКАДЕМИЈУ: Судбина Меморандума САНУ, академици поручили да се не смеју затварати очи пред  стварношћу

Фотографије: Матија Коковић, Стеван Крагујевић, документације "Новости" и Борба, Танјуг, архива САНУ и "Википедија"

ПРЕД оним што се збива и што се може догодити нико нема право да затвара очи.

САНУ се сматра обавезном да у овом судбоносном тренутку саопшти своја виђења друштвеног стања, са убеђењем да тиме доприноси тражењу излаза из садашњих недаћа.

Природа овог документа, међутим, не дозвољава удаљавање од кључних питања југословенске стварности. У та питања се, нажалост, мора сврстати неодређен и новијим збивањима силно актуелизован тежак положај српског народа" - ове речи у јесен 1986. године са посебном пажњом читале су се и, више или мање гласно, препричавале широм Југославије. Њима је почињао један од најконтроверзнијих докумената у нашој новијој историји - Меморандум САНУ.

Ниједан акт написан у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији током следеће три деценије није више помињан у политичким анализама, полемикама, новинским чланцима, међунационалним надгорњавањима, па и судским процесима. Реч "меморандум" ће од те тегобне 1986. обележити године, сад већ и деценије, које ће надолазити. Тадашњи политички лидери нису могли да изађу из оквира идеолошког начина мишљења и устаљеног понашања.

Фотографије:  Матија Коковић, Стеван Крагујевић, документације "Новости" и Борба, Танјуг, архива САНУ и "Википедија"

 

Чим се појавио у јавности, Меморандум је постао политички "случај", а онда се све остало догађало према познатом сценарију. Сагласно уходаној политичкој пракси да "свако треба да чисти пред својом кућом", политичком врху Србије је запало да се непосредно разрачуна са САНУ и њеним члановима, као и да неутралише утицај Меморандума на јавно мњење. Да га не би оптужили остали републички центри за национализам, либерализам и опортунистичко понашање, а у настојању да докаже своју правоверност, он је први кренуо у жесток напад на Меморандум и његове састављаче, политичком кампањом коју је сам организовао и усмеравао.

Фотографије:  Матија Коковић, Стеван Крагујевић, документације "Новости" и Борба, Танјуг, архива САНУ и "Википедија"

Меморандум је изненадио политичаре неуважавањем правила друштвеног понашања и чврсто формираних односа у једнопартијском систему. Они су били нарочито осетљиви на могућност да им се ускрати или окрњи монопол у разматрању и решавању најважнијих друштвених питања. Неопростив грех академика био је у томе што су се усудили да јавно и без устезања проговоре о темама о којима је дотле расправљао само политички врх. Због смелости да уђе у бирократско-политички забран, САНУ се нашла на удару свих политичких и партијских центара.

Документ који је под велом мистерије изнет из здања у Кнез Михаиловој 35 од првог дана проглашен је "планом разбијања Југославије", "програмом 'велике Србије'", "платформом "великосрпског национализма", "позивом на братоубилачки рат и ново проливање крви".... и био је осуђен на прогон и свеопшту осуду.

Али и карму бунта, промене, корака у нешто ново и неизвесно. Академијин "текст кога нема" нагло се ширио и умножавао, ишао од руке до руке, његове поруке преносиле су се од "ува до ува".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)