МИ СМО КАО ЛОШИ ЂАЦИ: Познати психијатар упозорио на наш однос према корони и открио потресне детаље борбе медицинских радника

Novosti online

25. 10. 2020. у 00:39

МИ СМО КАО ЛОШИ ЂАЦИ: Познати психијатар упозорио на наш однос према корони и открио потресне детаље борбе медицинских радника

Фото: АП

БЕЗ обзира што се стално апелује на придржавање мера против короне, културолошки фактор игра главну улогу, упозорио је за РТС проф. др Владимир Дилигенски, начелник клиничке психијатрије КБЦ "Др Драгиша Мишовић". Указао је да смо као лоши ђаци, "морате хиљаду пута да поновите да би се нешто на крају добило и плаћамо високу цену свега тога".

Земље Европе се поново полако затварају. На одређено време уведене су забране изласка током ноћи, у Шпанији је епидемија поново ван контроле, Словенија затвара вртиће, хотеле, бутике .... Мере постоје и код нас, али много је људи који их не поштују.

Владимир Дилигенски истиче да смо културолошки такви људи и да увек има бар пет до десет посто оних који ће урадити супротно од оног што се каже. Указује и да се нешто такво не може десити у Јапану или Немачкој, где су људи много дисциплованији.

- Тај културолошко фактор заиста игра главну улогу. Ви знате да се у појединим земљама као што је Нови Зеланд  апсолутно под контролом држи од самог почетка епидемије - објашњава неуропсихијатар и психотерапеут Дилигенски.

Сматра да без обзира што се апелује увек има један број људи који то неће извршити урадити и ту не може много да се промени.

"Неизвесност велика, резултате једино дају дистанца и маска"

Општи је утисак ипак, оцењује доктор,  да нека брижност велика и страх јењава на неки начин,  јер нам је ово неки трећи тзв. ванредни систем у који улазимо и помало нам је доста свега.

- Тако да су људи мање оптерећени, имају неко искуство и ипак ће то у једном тренутку проћи тако да је то мало и растерећење. Међутим бројеви су неминовни. долази све више и више пацијената, биће пуно све - упозорава Дилигенски.

Додаје да је неизвесност је велика, и да не знамо када ће све ово престати, неки кажу 2024, неки на лето.

Саветује сталне рестриктине мере, јер људи ће и даље правити неке журке. Зато стално апеловати, више пута понављати на телевизији да се људи држе тих мера јер то је једино што даје резултате - дистанца и маска.

"Бити на респиратору није наивна прича"

Доктор наводи да у болници "Драгиша Мишовић" имају консултативну службу која обилази пацијенте којима је бпотребна психолошка помоћ, као и организовану службу која помаже запосленима, првенствено сестрама, јер је долазило до врло тешких ситуација.

- Када неко умре у смени ко је веома млад, сестра која је емотивно веома уложила да покуша га спаси да не умре, не може да дође себи, дешавало се да почиње да повраћа и ту су неопходне те психијатријске интервенције - искуства су доктора Дилигенског.

Оцењује да је било ту доста корисног искуства али и наглашава, како каже, "не дај боже да се тако нешто поново врати". Верује и да су садашњи случајеви ипак нешто мањег интензитета у односу на оно што су прошли.

Истиче и да имају доста искуства с онима који су већ прележали корону. Пацијенти имају после тога интензивне главобоље, анксиозност, добију панични поремећај, депресивност, из разлога што су били у блиском контакту са смрћу.

- Бити на респиратору није уопште наивна прича, пацијенти буду успавани за то време, одједанпут се пробуде с новим неким чињеницама. Неки су одбијали респиратор и тако умрли, знам неколико случајева. Последице су мало дугорочније, увек је проблем са срчаном акцијом, честа је компликација и енцефалитист, значи добијате и запаљење мозга а са тим добијате и разне последице - упозорио је Дилигенски.

Поновио је да за људе који све то не разумеју треба што више понављати. Указао је и да је много страховања али да се најстарији најбоље и држе мера.

Нагласио је да је повећан је број суицида, и да то највише показују амерички подаци где је повишена стопа. Анксиозност је повећана за 30-40 процената, депресивност 50, покушај суицида и реализације за око 35 одсто.

Дилигенски посебно наглашава да би требало обратити пажњу и на један немедицински фактор а то је губитак посла. 

Такође, упозорава и да померање часовника веома утиче на наше понашање, убацује нас у анксиозност, депресивност, а и проценат инфарктног стања је далеко већи.

(РТС)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)