ПОМЕРИТЕ КАЗАЉКЕ НА САТУ: Ноћас почиње зимско рачунање времена, а ево због чега је ове године специфично

Novosti online

24. 10. 2020. у 20:23

ПОМЕРИТЕ КАЗАЉКЕ НА САТУ: Ноћас почиње зимско рачунање времена, а ево због чега је ове године специфично

Фото: Депоситпхотос

ЗИМСКО рачунање времена ове године почиње у ноћи између суботе 24. и недеље 25. октобра, у три сата после поноћи.

На зимско рачунање времена прелази се сваког последњег викенда у октобру и тада је потребно да казаљке вратите један сат уназад, тачније са 3 на 2 сата.

Зимско рачунање времена траје до последњег викенда у марту наредне године када следи летње рачунање времена.

Међутим, ово ће бити једно од последњих померања казаљки јер је одбор Европског парламента изгласао да се 2021. укине померање сата које се деценијама догађа два пута годишње - у марту и октобру.

Несугласице у Европи око времена, односно померања сата трају дуже од века. Иако је већ најављивано последње померање сата то се није догодило, а коначно разрешење ситуације десиће се следеће године.

Зимско је стандард

Европска јавност се још 2017. године залагала за последње померање сата и укидање летњег, односно зимског времена. Међутим, следеће године Европска комисија је консултовала грађане Европске уније и утврдила да је 84 одсто људи за укидање сезонског времена, али је читава ствар још у процедури, пише 24сата.хр.

Европски парламент је прихватио укидање сезонског времена 26. марта прошле године, што би значило да одлука може да почне да се примењује тек 2021. Зимско време је у ствари стандардно, док је привремени прелазак на летње рачунање времена уведен 1916. у Немачкој и у државама које су биле њене савезнице у Првом светском рату.

Трошење светлости

О различитом рачунању времена зими и лети размишљало се дуже време кроз историју. Зачетником те идеје сматра се Бенџамин Френклин, који је сматрао да померањем сата може боље да се искористи летњи сунчани период. Присталица такве идеје био је и британски грађевинац Вилијам Вилет, који је 1907. издао памфлет “Трошење дневне светлости” у којем је предлагао померање сата за 80 минута унапред у априлу, чиме би се уштедело на трошковима струје и што би учинило људе продуктивнијим. Вилет се неколико пута залагао да овај предлог уђе у британски Парламент, а годину дана након његове смрти догодило се прво померање казаљки.

У Србији од 1983.

Србија је почела да користи летње рачунање времена 27. марта 1983. године, а одмах након тога ово су поново примениле Велика Британија, Француска, Италија, Русија и Аустралија. Како је одушевљење брзо расло, није дуго трајало па су неке земље престале са овом праксом, да би у Другом светском рату поново уводили ову идеју. Европска унија је на својој територији време стандардизовала тек 1995. године.

Ко не помера казаљке

Након завршетка рата неке земље су одбациле ову праксу пре свега због притужби фармера који су тврдили да такав ритам не погодује пољопривреди и сточарству. Неке државе ни данас не померају сатове као што су Јапан, Еквадор, Исланд и неке државе у САД. Русија, Белорусија и Украјина такође су укинуле ову праксу, а Дмитриј Медведев је ову одлуку објаснио добром за здравље становништва.

Зашто је штетно

Током 20. века у научним круговима пуно се расправљало о померању сата. Иако је главна предност тврдња да се таквом променом штеди енергија, лекари упозоравају да лоше утиче на свеукупно здравље људи и животиња, па се тако јавља главобоља, несаница.

Узрок свему томе је што се наш унутрашњи сат организма прилагођава светлости, па тако одређује да ли смо поспани или не, а највећи проблем имају ноћне птице.

Нека научна истраживања имају забрињавајуће резултате, на пример једно истраживање је показало да се људско тело никада не навикне на промену сата јер је она вештачка, што за последицу има трајно подизање хормона стреса кортизола у крви, пише 24сата.хр.

Закључак би био да смо због губитка сна несрећни, а свака уштеда на електричној енергији поништава се губитком продуктивности радника.

(Блиц.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)