ОТКРИЋЕ НАШИХ НАУЧНИКА: Антитела на корону трају дупло дуже, а ево због чега је витамин Д јако битан у борби против ове болести

Novosti online

21. 10. 2020. у 20:12

ОТКРИЋЕ НАШИХ НАУЧНИКА: Антитела на корону трају дупло дуже, а ево због чега је витамин Д јако битан у борби против ове болести

Фото: Б. Грујић

НАКОН прележане инфекције Цовид-19, антитела могу се задржати у организму од шест месеци па чак до годину дана, утврдили су наши истраживачи у Институту за примену нуклеарне енергије (ИНЕП) у Београду.

Резултати наших истраживања поклапају са онима из иностранства, што побија последњу тезу да антитела трају три месеца.

Како објашњава др Марија Гњатовић, истраживач у ИНЕП-у, подаци до којих су дошли наши истраживачи показују да се антитела не задржавају кратко, како се веровало у почетку, када је почела пандемија вируса корона.

- Истраживања су показала да антитела остају код пацијената које пратимо од марта, што значи да не долази до драстичног пада вредности, те се на основу тога може претпоставити да се антитела могу задржати и до годину дана. Али, све више је и истраживања која долазе из иностранства која потврђују исто то. Од почетка када је пандемија кренула, стално се говорило о томе да антитела брзо нестају, говорило се о том паду након три месеца, међутим, десило се оно што сам ја и претпоставила, а то је да су тада коришћени непоуздани тестови, тако да на основу нових података ми имамо информацију да дефинитивно антитела остају од шест месеци па и дуже - објашњава др Гњатовић.

Докторанд биомедицинских наука у Њујорку Исидора Станковић објаснила је да научници свакога дана склапају коцкице о томе како Ковид-19 функционише, а да научни рад који су пре неколико дана објавили стручњаци са Универзитета у Аризони доноси охрабрујуће вести по питању стварања антитела у људском организму на овај вирус и прављења вакцине.

Фото: Д. Миловановић

- Само ове недеље објављена су два важна научна рада која показују како реагује вирус са нашим имуним системом. Први рад радили су научници са Харварда и он показује да, када инфицира организам, он онда руши прву линију одбране нашег имуног система. Наш имуни систем лучи протеине које користи као сигнале да му кажу да је вирус у организму. Код короне, он реагује с протеинима и уништава их на чак три начина на молекуларном нивоу, што претходно нисмо видели код других вируса - изјавила је Станковићева.

Научници су, како је даље објаснила, дошли до сазнања да антитела која су специфична за овај вирус трају од пет до седам месеци, да они верују да је ово сазнање важно због стварања вакцине, те да антитела могу трајати годину или две - што су охрабрујуће вести.

Др Марија Гњатовић, истраживач из ИНЕП-а, објашњава да је код пацијената са тежом клиничком сликом утврђено да стварају већу количину антитела, али да то баш не важи свакога.

- Тежа клиничка слика изазива стварање веће количине антитела, блажа клиничка слика или асимптоматски случајеви углавном имају ниже вредности антитела, али то није правило и не важи за 100 одсто пацијената. Тако да ми имамо и асимптоматске случајеве без иједног симптома који су развили велике вредности антитела. За већину пацијената, за 95 одсто њих ће тежа клиничка слика узроковати већу количину антитела, а лакша слика ниже количине, код пет одсто осталих пацијената ће се развити другачије - каже др Гњатовић.

Фото Г. Шљивић

После првог таласа прокуженост становништва износила је 6,4 процента, а данас се сматра, када смо у трећем таласу, да она износи око 20 процената.

- Ово је свакако треће повећање броја заражених, о конкретним подацима не можемо да говоримо јер они још увек нису прикупљени, али моја нека претпоставка на основу праћења епидемиолошке студије да смо ту негде на 20 одсто, што је још увек мало за стицање колективног имунитета. Колективни имунитет се вероватно неће ни десити пре изласка вакцине на тржиште и њене примене, али чињеница је да становништво сада пролази кроз фазу прокужавања - објашњава др Гњатовић.

Шта је кључ за Ковид-19

Имунолог проф. др Борислав Каменов објашњава да је, теоријски посматрано, полуживот антитела 21 дан, али да зависи од болести и од дужине трајања антитела, јер на неку болест стекнемо доживотни имунитет, а на неку не, што зависи од одабраног механизма борбе.

- Код Ковид-19 кључ је неспецифични имунитет, макрофаги, витамин Д, пробиотици и цинк. Деца имају тај неспецифични имунитет и она ретко обољевају или се лако изборе са вирусом. Када су сама антитела у питању, код неких након прележане болести антитела трају краће, код неких дуже, то је негде до три, пет месеци, можда код некога и дуже, све је то индивидуално. Али свакако да је очигледно да то није примарни механизам одбране од вируса, јер ми морамо да читамо шта нам организам поручује. Дакле, сада када је дошло хладно време, потрошња витамина је много већа јер се реактивирају болести и онда се дешава да се потроши витамин Д и народ почиње више оболева, зато треба повећати дозу у односу на раније, каже професор Каменов.

(Блиц.рс)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)