ПЕНЗИЈА МОЖЕ И БЕЗ РАДНОГ СТАЖА: Закон о ПИО омогућава пензионисање и онима без иједног дана проведеног на послу

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА

26. 10. 2020. у 16:39

МЕСТО на списку Фонда ПИО може се заузети и без дана радног стажа!

ПЕНЗИЈА МОЖЕ И БЕЗ РАДНОГ СТАЖА: Закон о ПИО омогућава пензионисање и онима без иједног дана проведеног на послу

Фото Н. Скендерија

То значи да чак и они који никада нису имали радну књижицу, уколико су 15 година самостално уплаћивали доприносе могу када испуне старосни услов, односно 65 лета, да добију пензију. Износ на чеку зависиће само од основице за коју су се одлучили.

Према тренутним подацима око 20.000 грађана самостално уплаћује доприносе на овај начин. То је за трећину мање него пре десетак година, када је велики број радника због приватизације и стечаја остајао без посла. Тада су се овим путем попуњавале рупе у стажу.

По члану 15 Закона о пензијском и инвалидском осигурању минимум година који је неопходан за пензионисање је 15, али свакако да он може бити и већи. Најважније је да новац редовно стиже на рачун Фонда ПИО. То значи да особе које нису обавезно осигуране у смислу овог закона, односно нису корисници права на пензију могу се укључити у обавезно осигурање и обезбедити права из овог осигурања под условима, у обиму и на начин предвиђен овим законом.

- Као и у случају корисника из других категорија осигурања, а то су запослени, самосталне делатности, пољопривредници, уколико су испуњени сви законом прописани услови и у овом случају је могуће да се пензија која је стечена самосталном уплатом доприноса наследи, односно буде породична - кажу у Фонду ПИО.

То је у ствари добровољно укључивање у обавезно осигурање, које је Србија увела након распада бивше СФРЈ, уместо раније постојећег продуженог осигурања, имајући у виду да се ради о либералнијем облику, које није условљено постојањем претходног обавезног осигурања и других услова.

- Бивше републике чланице СФРЈ су задржале то "продужено осигурање" - кажу у ПИО.

- Примера ради, у Хрватској, особа може ући у овај вид осигурања, ако од престанка обавезног осигурања није протекло више од 12 месеци. Према нашим сазнањима, те могућности не постоје у Федерацији БиХ, Републици Српској и Црној Гори.

Закон јасно прописује да осигураници који себи уплаћују стаж немају право да раде код другог послодавца, пошто није могуће бити осигуран по два основа. Такође осигурање по члану 15 закона аутоматски престаје ако онај ко је уплаћивао доприносе потпише уговор о делу, или други уговор којим се примају уговорене накнаде.

Свако ко је старији од 15 година и не ради може да се одлучи за овакав вид стажа. Такође то могу да ураде и они којима недостаје неколико година до пензије, али и они који никад нису радили. Најважније је да самосталне уплате лежу редовно, јер уколико осигураник не уплати допринос у року доспећа од шест месеци, губи то право и може поново да га оствари, али мора да поднесе нов захтев. По закону само 30 дана може да се уплати ретроактивно, плаћа се сваког месеца.

ЈОШ МАЊЕ САМОСТАЛАЦА

БРОЈ самосталаца на списку Фонда ПИО би ове године требало додатно да опадне испод 20.000. Наиме, они који раде за компаније у страним земљама сада имају статус као и било која самостална делатност. За њих је основица за уплату стажа приход који остварују, с тим да он не може бити већи од пет просечних плата у Републици.

Др Гордана Матковић, програмска директорка Центра за социјалну политику каже да је код нас 2003. године уведено да појединци могу сами себи да уплаћују стаж уколико нису запослени нити ангажовани по основу уговора, што их аутоматски укључује међу осигуранике.

- То је имало смисла почетком 2000. када је сива економија била веома распострањена, а многи су се пријављивали код познаника или рођака као запослени само да би могли да уплаћују доприносе за пензијско осигурање, иако заправо нису у тим фирмама радили - објашњава Матковић. - Једном броју појединаца је недостајало свега пар година да испуне услов минималног стажа од 15 година, па су налазили полулегалне начине да се негде пријаве да им не би "пропали" до тада уплаћени доприноси.

Приватни пензијски фондови у то време нису постојали, тврди наша саговорница, па појединци који су хтели да обезбеде пензију и уједначе своју потрошњу током животног циклуса нису имали могућности да штеде за своју старост.

- Социјална пензија у то време није постојала, а због веома тешког стања у буџету, није било реално да се очекује њено увођење на средњи рок - сматра др Матковић. - Ова могућност данас постоји у Немачкој за самозапослене који нису обавезни да се осигурају. У принципу и ово, као и сва друга решења треба истраживати, преиспитивати, што се код нас не ради. Има смисла да се она уведе као посебан модул у оквиру програма новчане социјалне помоћи са релаксираним критеријумима, нарочито имовинским, али и приходним за старачка домаћинства.

ВЕЋИНА БИРА НАЈНИЖУ ОСНОВИЦУ

ОСНОВИЦА за уплату стажа је од 35 одсто до петоструког износа просечне зараде у претходној години. Осигураници се могу определити за неку од 13 основица. Више од половине оних који уплаћују чине то по најнижој основици.

Она наглашава да неку врсту социјалне пензије која се додељује уз проверу дохотка и имовине, само сиромашним особама је недавно увела Македонија. Оне се, међутим, не исплаћују на терет пензијског фонда, већ центара за социјалну помоћ, што значи да се заправо и не ради о пензији, већ оједној врсти социјалне помоћи за најстарије грађане.

- Услови за остваривање права на старосну пензију су законом прописане године живота и стажа осигурања за које су плаћени доприноси. Тако је за старосну пензију потребно минимално 15 година, а за превремену старосну пензију 40 година стажа осигурања за мушкарце, односно 39 за жене осигуранице у овој години, као и одређене године живота за обе врсте права - истиче наша саговорница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (4)

ЕКСКЛУЗИВНО: Погледајте шта полиција ради у кући Данкине мајке (ВИДЕО)