ИНТЕРВЈУ Др Зоран Башчаревић, директор Института за ортопедију "Бањица": Колико год да оперишемо, дупло више их стане у ред

ОД око 20.0000 пацијената у Србији који чекају на операцију кука или колена, више од 10.500 је на листама Института за ортопедију "Бањица".

Фото В. Данилов

Колико год да је повећаван обим рада, спискови се нису смањивали, јер стално пристижу нови пацијенти, а епидемија ковида 19 је додатно успорила лечење обољења великих зглобова, и продужила време чекања на хируршке захвате. "Бањица" је у два наврата била ковид-болница, и због тога је овде, уместо планираних више од 2.000 операција, у првих девет месеци ове године урађено само неколико стотина.

Професор др Зоран Башчаревић, директор Института, каже, за "Новости", да од 25. августа, када су изашли из ковид-система, поново "хватају залет" у својој грани медицине и оперишу 30 пацијената дневно. Али, да су у "Бањици" и те како свесни да би у случају новог удара короне, опет могли да се нађу у ситуацији да морају да износе и опрему из операционих сала да би збринули што више оболелих од ковида 19.

- Није нама тешко да прелазимо из једног система у други, иако је то огроман посао, али бисмо волели да лечимо ортопедске пацијенте и зато не желим да апелујем, желим да молим све наше грађане да нам помогну да останемо ортопедија - каже проф. Башчаревић.

Пожртвовани Тимски рад пресудан за добре резултате, Фото Д. Миловановић

- "Бањица је прошле године урадила 13.000 операција, а од почетка ове године једва 5.000. Пуна три месеца смо били у ковид-систему, и тај заостатак у ортопедији сада је тешко надокнадити.

Колико су због тога сада дуже листе чекања на ортопедске операције?

- За уградњу вештачког кука чека 3.774 пацијената, просечно време чекања је око 25-30 месеци. На листи за уградњу вештачког колена је 6.817 пацијената, просечно време чекања је око 60 месеци. Прошле године, у нормалним околности, на Институту "Бањица" недељно се могло урадити просечно 50 вештачких зглобова. Међутим, исте недеље на листу чекања уписивано је више од 100. Зато се, иако на годишњем нивоу повећавамо број операција, па смо прошле урадили 2.500 захвата више него годину раније, повећава и број пацијената на листама.

Откако сте се вратили у делокруг свог рада, који пацијенти имају приоритет?

- Настављено је лечење свих пацијената чије је лечење морало бити одложено у тренутку преласка "Бањице" на ковид-систем. У тој групи пре свега су пацијенти са малигним болестима локомоторног система, пацијенти са акутним и хроничним коштано-зглобним инфекцијама, као и они са свежим, али и одложеним трауматским стањима.

Фото В. Данилов

Шта ће се десити ако опет будете морали да будете ковид-болница?

- И таква ситуација је могућа. Уосталом то се већ и десило. Тада је Институт за онкологију преузео наше одрасле пацијенте, а њихово лечење наставили су наши онколошки ортопеди.

На исти начин организовано је лечење пацијената дечјег узраста на Универзитетској дечјој клиници. Јасно је, ипак, да су у периодима када "Бањица" није радила свој основни посао, многи пацијенти морали да чекају на планиране интервенције. Важно је истаћи да су они најугроженији - хитна стања и малигне болести - лечени у другим установама, које су остале да функционишу ван ковид-система.

Колико је "Бањици", специјализованој за ортопедију, било тешко да се пребаци на збрињавање инфективних пацијената?

- Ми смо били ковид-болница од 15. марта до 15. маја и од 7. јула до 25. августа. Лечили смо укупно 1.040 пацијената са ковидом. У првом таласу није било оболелих на респираторима. У другом је слика била потпуно другачија. Јединица интензивног лечења је била пуна. За 36 сати - 7. и 8. јула - примили смо 300 пацијената у осам амбуланти. У другом таласу готово половина пацијената захтевала је кисеоничну подршку, а на респираторима се у сваком тренутку налазило од три до 17 пацијената. Укупан број пацијената којима је била потребна респираторна подршка био је већи од 100.

Због тога вам је требало и више кисеоника?

- У ковид-систему трошили смо око пет тона кисеоника дневно. То је количина која је нама, у редовним околностима, довољна за три године.

Како су се ортопеди снашли у улози инфектолога?

- Сви лекари Института "Бањица" брзо су прихватили протоколе лечења пацијената оболелих од ковида 19. Терапијске протоколе су индиковали лекари интернистичких групација - интернисти ендокринолози, хематолози, пулмолози и инфектолози. Ортопеди и млађи лекари само су следили модалитете лечења и контролисали актуелни статус пацијената. У јединици интензивног лечења наши анестезиолози су лечили пацијенте са најтежим облицима болести.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације