НЕ МОЖЕМО ДЕЦУ ДА ДРЖИМО У КАВЕЗУ: Житељи Доње Брњице у страху - Шта ће мени живот ако моји унучићи не смеју слободно да изађу на улицу?

Драгана Зечевић

06. 10. 2020. у 08:00

НЕ МОЖЕМО ДЕЦУ ДА ДРЖИМО У КАВЕЗУ: Житељи Доње Брњице у страху - Шта ће мени живот ако моји унучићи не смеју слободно да изађу на улицу?

Фото Д. Зечевић

ШТА ће мени живот ако моји унучићи не смеју слободно да изађу на улицу? Читав живот проведох у неком страху.

И док су ми синови ишли у школу, увек сам се бринула, јер никада овде није било безбедно.

Демонстрације, немири... Сада страхујем за унуке, док дођу кући из школе и са факултета...

Овим речима дочекала нас је јуче Нада Бојковић, пензионерка из Доње Брњице код Приштине, у дворишту своје куће подно Газиместана. Син и снаха отишли су у Митровицу и Лепосавић, да одвезу децу која студирају у овим градовима. Најмлађа унука, Анастасија (15) која се нашла на мети пуцњаве Албанаца у суботу у школском дворишту, где се састала са друштвом, тренутно је у школи у Грачаници.

- Деца су уплашена, а ми старији смо огуглали. Али боримо се за децу јер су нам она будућност - додаје Нада. - Све је безвредно када немају слободу.

Нада Бојковић, Фото Д. Зечевић

 

Главним сеоским путем који води дубље у село не срећемо готово никога. Испред цркве две девојчице на бициклима нерадо застају. Кажу нам да су сестре од стрица, да увек заједно иду чак и до продавнице, да их је догађај од суботе додатно уплашио...

- Не можемо децу да затворимо у кавез, а школско двориште је једино место где се окупљају и играју - прича нам Драган Вукадиновић, отац Јоване (17), која је била у дворишту школе када су их напала двојица Албанца. - Окупљају се после школе и учења, предвече, да попричају и да се друже. То им је једина забава. После оваквих напада, и то им је ускраћено.

ЛАЖНА ОБЕЋАЊА

ИАКО је у недељу одржан састанак мештана са представницима Кфора и косовске полиције, који су обећали редовне патроле, јуче нико није дошао ни да нас обиђе, па је то још једно обећање у низу без основа - прича Бојан Миладиновић (на слици), директор осмогодишње ОШ "Димитрије Прица" у Доњој Брњици, коју похађа 54 ученика.

Фото Д. Зечевић

- После инцидента у суботу, још се осећа напетост. Родитељи немају смелости да пусте децу саму, па их прате до школе. Срећом постоји видео-надзор у школи.

Драган, отац још једне девојчице од 14 и дечака од 11 година, каже да је догађај више него стресан за децу и родитеље.

- После пуцњаве позвао ме је отац Јованине другарице - наставља Вукадиновић. - Одмах сам отишао тамо и затекли смо их скривене у једном дворишту, где су се тресле као грлице.

Фото Д. Зечевић

Да су се стрепња и страх увукли међу житеље Доње Брњице, потврђују нам и Бојан Милановић, који живи на самом крају села. Отац четири девојчице, од којих најмлађа има три, а најстарија 16 година, запослен као помоћни радник у школи, нерадо говори за новине, јер су, каже, житељи овог још већински српског села потпуно незаштићени:

- И моја ћеркица Тијана је била код школе те вечери. Још је узнемирена, а и ми са њом. Лакше би нам било када бисмо могли да јој кажемо да се тако нешто неће поновити - прича нам Бојан док из куће излази ћерка која је била на мети напада.

ПЉАЧКЕ И НАПАДИ

МЕШТАНИ Доње Брњице су нам испричали и да су годинама изложени пљачкама, да им краду углавном механизацију, али и да ово није први напад на њихову децу. Посебно стрепе за средњошколце који путују до Грачанице школским аутобусом, јер је аутобус без заштите и пратње.

Видно узенемирена, девојчица не жели да каже ни реч и одлази иза куће, у двориште. Док се узаном улицом враћамо ка центру села, са десне стране пута пролазимо поред неколико велелепних кућа. Јасно је да су власници Албанци, иако све улице у селу носе називе српских великана, цара Лазара, Милоша Обилића, цара Душана, кнегиње Милице...

- Опстали смо овде протеклих 20 година у окружењу Албанаца који су већ откупили нека српска домаћинства и ушли у село. Очито је да им је циљ да нас овим нападима на децу додатно застраше, да нас приморају да се селимо. Али када смо издржали све ове године, надам се да ћемо пребродити и ово, иако је најтеже када нам кидишу на децу - прича нам један од мештана, молећи нас да не помињемо његово име. Уверен је да Албанци све раде систематски и планирано, уверени да им је циљ да иселе житеље овог највећег српског села код Приштине.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)