СРБИ ПЛАЋАЈУ ЦЕНУ ТИТОВОГ СЛАТКОГ ЖИВОТА: Враћамо Брозове кредите до 2041. а рате су у МИЛИОНИМА евра
СРБИЈИ је пре недељу дана стигла на ред наплата новог у народу прозваног “Титовог дуга“.
Фото Документација "Борба"
Морала је Влада Србије из буџета да издвоји 11 милиона евра. Објектив.рс вам доноси причу о томе колико ћемо још плаћати дугове и кредите из тзв “златног доба Југославије” и да ли ћемо и те 2041. године све исплатити.
Последњих 11 милиона евра које је Србије уплатила део је кредита који је Београд узео од Светске банке у време бивше СФРЈ.
Ово није једни дуг који ћемо морати да платимо овог месеца, у септембру смо већ платили доспели креди од 75,3 милиона евра према Париском клубу поверилаца. Чак 13 милиона евра била је камата.
Ове информације потврђене су и из Народне банке Србије из које су нам навели да ће се у периоду од 2020. до 2024. године, годишње отплаћивати око 213 милиона евра, док ће се од 2025. године годишње отплаћивати око 86 милиона евра.
Према Париском клубу поверилаца, по плану отплате, обавезе доспевају до 2041. године, према Светској банци до 2031. године, док према Кувајту обавезе доспевају до 2034. године.
Фото: Новости архива
Све те зајмове, узимали су премијери Јосипа Броза Тита од светских кредитора током седамдесетих и осамдесетих година.Све на то, наравно, враћа на причу да ли су тадашње генерације „живеле живот“ на рачун будућности своје деце, али и на питање за шта су коришћене те паре. Да ли ми и данас плаћамо нешто што можда не постоји већ годинама или деценијама? Или су ти новци, ипак, утрошени на нешто што нам и данас служи.
КОМЕ СВЕ ДУГУЈЕМО?
Србија ће најдуже плаћати дуг према Париском клубу. Овом повериоцу дугујемо још 1,09 милијарди евра. Треба враћати и дугове према Светској банци, и то нешто више од 700 милиона евра. Потписан је и уговор о регулисању дуга са Чешком који потиче из периода клириншког начина плаћања, а од почетних 32,7 милиона долара, дуг који ће једнократно бити плаћен чешкој страни, сведен је на 9,8 милиона долара. Србија би у овој години требало да отплати и дуг према Словачкој од 6,43 милиона евра, а он потиче из периода СФРЈ и клириншког начина плаћања. Дуг Србије према Либији износи 44,66 милиона долара. Србија је, по основу дуга из периода СФРЈ, до сада у целости отплатила дуг према Лондонском клубу поверилаца, ЕУ, Еурофими и Банци за развој Савета Европе. Треба рећи да Србији нико ништа не дугује, односно да она нема потраживања по основу зајмова одобрених у периоду СФРЈ, према подацима којима располаже НБС.
Битна ставка био је и новац који је некадашња Југославија, која се хвалила да је „четврта војна сила Европе“, издвајала за наоружање. Велики део онога што је тада набављено, данас, наравно, више није у употреби, а много тога је и уништено током ратних деведесетих година.
Загребачки економиста Густе Сантини пре пар година оценио је да се, иако је тадашња власт желела народу дати више него што су биле објективне могућности, ипак пуно рационалније задуживало.
О рационалнијем задуживању, додуше, може да се говори када је реч о периоду до краја 70-их година. У последњим годинама живота Јосипа Броза Тита, као и почетком 80-их, међутим, почело је озбиљно задуживање, али су ти кредити првенствено ишли на потрошњу, подизање стандарда, плата и пензија...
Архива
Према званичним подацима спољни дугови Југославије на крају 1987. године износили су 21,3 милијарде долара (конвертибилни дуг од 20 милијарди), што је био веома велики износ за оно време. Прерачунато у данашњу вредност долара, то би износило преко 48,3 милијарде долара. Средњорочни и дугорочни дуг износио је 18,7 милијарди долара (данашњих 42,4 милијарде долара). Ако се од тог износа одбију потраживања, углавном од земаља у развоју, од око 3,8 милијарди долара, пречисте клириншка потраживања и дуговања, југословенски нето дуг је тада износио 17,5 милијарди долара (данашњих 40 милијарди долара).
КО ЈЕ ОТПЛАТИО СВОЈЕ ДУГОВЕ?
У односу на милијарде евра кредита које је СФРЈ узимала током седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, Србија и Црна Гора готово да се и нису задуживале деведесетих година. СРЈ се у том периоду задужила свега 400 милиона евра, а разлог су биле санкције, па је у таквим околностима западним земљама било забрањено да сарађују са Србијом. За разлику од Србије, Хрватска и Словенија су отплатиле све рате.
Проблем није био сам апсолутни износ дуга (јер није био већи од једне трећине БДП-а), колико је био висок коефицијент задужености земље од преко 45 одсто, док је према критеријуму Међународног монетарног фонда ситуација већ алармантна ако је он преко 25-30 одсто.
Уочи распада СФРЈ спољни дуг (главница без камате) према конвертибилном валутном подручју износио је на крају 1991. године преко 15 милијарди долара (од чега је бивша Федерација била гарант за око 11 милијарди). Прерачунато у данашњу вредност долара, то би износило 28,3 милијарде долара.
Стеван Крагујевић, Архива Слободана Ранковића и документација "Новости"
Распоред дуговања био је тада следећи (у милијардама долара):
Словенија 1,7; БиХ 1,5; Црна Гора 0,6; Хрватска 2,7; Македонија 0,7; Србија 4,8; и Федерација 3,1 милијарду.
СФРЈ је међународним финансијским институцијама дуговала око три милијарде долара, комерцијалним банкама (Лондонском клубу) 4,4, и владама развијених западних земаља (чланицама Париског клуба) око 6,5 милијарди долара.
(Објектив)
Препоручујемо
СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАК (3) Титови обрачуни са Србима: Страх од Ранковићеве популарности
15. 06. 2020. у 19:30
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Прочитајте више
АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!
Спремите се за путовање кроз тамни подземни свет за који до сада нисте знали.
24. 04. 2024. у 17:18
ПАТРИЈАРХ БИО ДУХОВИТ: Шта је рекао човеку који је тврдио да му се указала Богородица - а тек анегдота са пијанцем
ПАТРИЈАРХ Павле, осим што је био најскромнији и најнеконвенционалнији великодостојник, остао је упамћен и као човек са изузетним смислом за хумор.
24. 04. 2024. у 10:37
НОВО ЛИЦЕ ХРВАТСКЕ ПОЛИТИКЕ: Нина се прославила због ЈК, често је у Србији, а сад јури место у Европском парламенту (ФОТО)
КО ЈЕ Нина Скочак (26), тренутно најактуелније младо лице хрватске политике, девојка која се кандидовала за место европске посланице што ће јој, ако прође пут до Брисела и Стразбура, донети чисту месечну зараду од 7.853.89 евра.
25. 04. 2024. у 09:33
РАСТЕ ИЗ КУЋЕ: Срушили стару, зидали нову - деда НИЈЕ дао да се ПОСЕЧЕ дрво! На генијалан начин испунили завет старине
ПРИЧА стара две деценије се и данас памти, радо гледа и препричава.
25. 04. 2024. у 15:00 >> 15:00
МЕДИЦИНСКИ ФЕНОМЕН: Оптужен да је возио пијан, на крају - ипак ослобођен
СУД у Брижу одбацио је процес против Белгијанца који је оптужен да је возио пијан, након што је његова адвокатица успела да докаже да је дошло до великог, али и бизарног неспоразума.
25. 04. 2024. у 13:57
ДВЕ ТЕОРИЈЕ О СМРТИ ТЕСЛИНОГ БРАТА: Према једној, управо Никола је био крив - родитељи веровали да је Дане надаренији
ВЕЛИКИ научник иза себе је оставио огроман број открића која су унапредила савремени живот, и још више теорија, које би у будућности могле у потпуности да промене свет.
24. 04. 2024. у 08:55
Најновије из рубрике
ХОЋЕМО ЛИ НА ПРВОМАЈСКИ УРАНАК? Метеоролог открива какво нас време очекује за празнике и наредна два месеца
ДИПЛОМИРАНИ метеоролог Недељко Тодоровић открио је какво нас време очекује у наредна два месеца, као и да ли ће поново током лета бити пљускова и непогода.
25. 04. 2024. у 16:25
Представљање резултата истраживања пацијената са раком плућа о њиховој информисаности, превенцији, скринингу и лечењу рака плућа у Срби
KAШАЉ, умор, отежано дисање, губитак апетита и бол у грудима најчешћи су били симптоми код више од 50 одсто пацијената код којих је дијагностикован карцином плућа, а који су учествовали у истраживању спроведеном од стране Удружења пацијената “Пуним плућима” и Клинике за плућне болести Универзитетског Клиничког центра Србије.
25. 04. 2024. у 16:15
МИСТЕРИЈА КОЈА ИНТРИГИРА: Шта се то крије у центру Београда и Ужица?
ПОСЛДЕЊИХ дана, Ужичани и Београђани не престају да причају о нечему што се појавило у центру њихових градова. Изгледа као клупа, али није клупа. Изгледа као светиљка, али није ни то.
25. 04. 2024. у 16:00
ПОЧЕТАК ВРШЊАЧКЕ ЕДУКАЦИЈЕ У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА У НОВОМ САДУ: Превенција гојазности код деце школског узраста
УДРУЖЕЊЕ "Увек здрав став" и ове године покренуло је вршњачку едукацију у школама обухваћеним пројектом "Бустуј здраве навике", који је усмерен на подизање свести о гојазности и подстицању здравих навика код деце у Србији, а уз подршку компаније АстраЗенеца.
25. 04. 2024. у 12:41
СТРУЧЊАЦИ ИЗ ЛОНДОНА ДОЛАЗЕ У ТИРШОВУ: Двоје деце добиће органе од својих родитеља
РЕПУБЛИЧКИ фонд за здравствено осигурање организовао је долазак у Београд тима лекара из Лондона који ће у петак и суботу, 26. и 27. априла, обавити трансплантацију бубрега код двоје деце у Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.
25. 04. 2024. у 10:17
Коментари (8)