ЕМОТИВАН ОПРОШТАЈ ПРИЈАТЕЉА ОД ПОГИНУЛОГ МАЈОРА КРСНИКА: Махнусмо руком један другом као да се сутра опет видимо

Novosti online

28. 09. 2020. у 23:08

ЕМОТИВАН ОПРОШТАЈ ПРИЈАТЕЉА ОД ПОГИНУЛОГ МАЈОРА КРСНИКА: Махнусмо руком један другом као да се сутра опет видимо

Фото: АП Пхото/Дарко Војиновић/Министарство одбране

САХРАНА мајора Дејана Крсника заказана је за уторак на Бежанијском гробљу у Београду у 13.45. Његов колега капетан прве класе Звонко Васиљевић биће последњи пут испраћен истог дана на месном гробљу у селу Доња Борина, у 13 часова. Страдали пилоти биће испраћени уз војне почасти.

Комеморација погинулим пилотима одржана је данас, а неки су се од погинулих пилота опростили на друштвеним мрежама. Од погинулог мајора Крсника опростио се пријатељ.

- Ових дана, изгубио сам пријатеља. Пријатеља са којим нисам имао неко велико пријатељство, заједничке планове, честе сусрете и све оно што доносе велика пријатељства. Некако, нисмо се пуно дружили, да не покваримо наше дугогодишње пријатељство - написао је на Фејсбуку Саша Јовановић.

Заједно су играли фудбал, смишљали глупости, грудвали се са клинцима из краја преко улице и мирно одрастали. Прошли су све препреке које носи упис у војну школу. Уследио је растанак два дечака из краја.

- Махнусмо руком један другом, као да се сутра опет видимо и његов осмех као последња слика - написао је он.

- Нисмо се видели наредних двадесетак година, током који су прошла наша школовања, први успеси и неуспеси, прве љубави, први чинови и прва радна места. Некако прођоше и ратови, заборависмо стари крај да се никад не вратимо у наш парк. Дочекаше нас прве прекоманде, пресељења, нове породице и деца.

- Срели смо се после дугих двадесетак година. Угледах га на стајанци Батајничког аеродрома. Опет исти осмех, раширене руке и дуга тишина у којој смо све рекли један другом. Већина људи није знала за наше дугогодишње познанство. То је била наша лична ствар. Обавезе и нови живот, нису нам остављали пуно времена за дружење, али свих наредних година, било је довољно и минут-два кад се сусретнемо у летачком ресторану, на стајанци, у команди, па да се испричамо једним погледом и питањем "Како си?".

Увек је остајао осмех, као подршка свему што радимо.

ДАЉЕ НЕ ЗНАМ ШТА БИХ РЕКАО

Пре пар година, тачније 2014. године, довео сам у његову ескадрилу групу фотографа у госте, да би један дан провели са тим момцима. Гости у нашој најбољој ескадрили! Била је нека велика вежба и све очи биле су окренуте на другу страну. Стајанка празна и тек један стари двосед полако рула према нама. Заборављен од свих и потпуно небитан за ту вежбу, медије, генерале и политичаре. Отвара се прва кабина и препознајем школског друга и његов осмех. Са поносом сам га представио гостима, као да је он најважнији за цело наше ваздухопловство. Слика настала са тог сусрета, обележила је цело наше пријатељство. Даље не знам шта би рекао. И то је довољно.

- Ето, то сам морао да испричам, после ових пар дана мог личног тиховања. Последњи поздрав друже - написао је корисник друштвене мреже Саша Јовановић, на свом Фејсбук профилу.

Подсетимо, мајор Дејан Крсник и капетан прве класе Звонко Васиљевић трагично су изгубили животе 25. септембра, приликом пада авиона МиГ-21 у реону села Брасина код Малог Зворника, током извођења редовног летачког задатка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)