СУКОБ ТУРСКЕ И ЈЕРМЕНИЈЕ СЕ ПРЕСЕЛИО И У БЕОГРАД: Јерменски осветници су убили турског амбасадора, злочин потресао Југославију

Новости онлине

28. 09. 2020. у 11:09

СУКОБ ТУРСКЕ И ЈЕРМЕНИЈЕ СЕ ПРЕСЕЛИО И У БЕОГРАД: Јерменски осветници су убили турског амбасадора, злочин потресао Југославију

Фото: Депоситпхотос/tccb.gov.tr

БОРБЕ између снага Јерменије и Азербејџана у региону Нагорно-Карабах наставиле су се јутрос, а обе стране су у тој области распоредиле тешко наоружање. Светске силе позвале су обе стране да хитно обуставе борбе и врате се преговорима, док је турски председник Реџеп Тајип Ердоган рекао да је Јерменија препрека миру.

Турски председник позвао је "цео свет да стане уз Азербејџан у његовој борби против инвазије и бруталности", чиме је само настављена нетрпељивост између две земље, која корене вуче из Првог светског рата. Сукоб између Турске и Јерменије, тачније јерменских терориста током историје прелио се и на Балкан, када је у Београду убијен Галип Балкар, амбасадор Турске у СФРЈ.

Атентат на Галипа Балкара извршен је у Београду 9. марта 1983. године, када су два припадника јерменске милитантне организације Командоси правде за јерменски геноцид отворили паљбу на његово службено возило.

Двојица јерменских атентатора, Харутјун Крикор Левонијан (23) и Рафи Александер ел Бекијан (21), сачекали су тог дана, у 11 сати пре подне, код семафора на углу улице Генерала Жданова и Булевара револуције, "мерцедес" турске амбасаде и кад се упалило црвено светло, прискочили су и пуцали на амбасадора и његовог возача.

Левонијан је испалио три хица у амбасадора, а Ел Бекијан је само једним зрном погодио шофера Неџати Кају. Кад су атентатори почели да беже, за њима су потрчали грађани.

Левонијана је покушао да задржи, хватањем око појаса, пензионисани пуковник Слободан Брајовић, а Миливоје Николић га је ухватио за руку. Терориста се, међутим, отргао и притом испалио два хица у Брајовића. Један је погодио пуковника, који је тешко рањен и остао је доживотно парализован, а други пролазницу Зорицу Золотић.

За Ел Бекијаном су потрчала тројица пролазника - студент Жељко Миливојевић, Борислав Јовановић и Срећко Бугарски. Атентатор се окренуо и са три хица у груди усмртио Миливојевића. Успео је да побегне, али је након осам сати ухапшен у Новом Саду.

Атентатори су припадали тајној јерменској организацији у Либану, такозваним Командосима правде за јерменски геноцид.

Њихов циљ био је да се терористичким акцијама над турским дипломатама скрене пажња светске јавности на јерменски проблем.

Спомен плоча Галипу Балкару/Фото: Принтсцреен

Починиоци су осуђени на смртну казну на процесу где их је бранио угледни адвокат Срђа М. Поповић. Казна је потом из хуманитарних разлога и младости починилаца преиначена на 20 година затвора, а Ел Бекијан из хуманитарних разлога, односно због инвалидности изазване током окршаја са милицијом, 1987. године пуштен на слободу.

Атентат на амбасадора Балкара је представљао најспектакуларнији терористички чин у историји СФРЈ, и један од ретких који је своју позадину имао у међународној политици.

Јерменске терористичке организације убиле су 31 турског дипломату и чланова породице од 1970. до 2019.

Према подацима које је агенција Анадолија објавила прошле године, укупно 77 људи, од којих су 58 били турски држављани, укључујући 31 дипломату и чланове њихових породица, изгубило је животе у нападима које су извели чланови јерменских терористичких организација.

Већину напада извели су Јерменска тајна армија за ослобођење Јерменије (АСАЛА) и Командоси правде за јерменски геноцид (ЈЦАГ).

АСАЛА, основана 1975. године, прва је јерменска терористичка организација која је ратовала против Турске.

Она није нападала само Турску већ и друге земље и постала је позната по бомбашком нападу на канцеларију Светског савета цркава у Бејруту 1975. године.

ЈЦАГ је формиран 1975. у Бејруту. Тврдећи да је подршку добио само од јерменске дијаспоре, а не од страних партнера, ЈЦАГ је циљао само Турску, јер је веровао да ће напади на друге земље наштетити такозваној "јерменској борби".

Поред атентата на амбасадора Балкара у Београду, познат је и по томе што је заједно са АСАЛА преузео одговорност за напад на турског амбасадора у Бечу Даниса Туналигила 22. октобра 1975. године.

(Телеграф)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)