ИНЈЕКЦИЈА ДРЖИ ШИЗОФРЕНИЈУ ПОД КОНТРОЛОМ ТРИ МЕСЕЦА: Др Ивана Сташевић Карличић о лечењу једне од најтежих менталних болести

И. Ковачић

26. 09. 2020. у 20:28

ИНЈЕКЦИЈА ДРЖИ ШИЗОФРЕНИЈУ ПОД КОНТРОЛОМ ТРИ МЕСЕЦА: Др Ивана Сташевић Карличић о лечењу једне од најтежих менталних болести

Фото Н. Скендерија

БРОЈ оболелих од депресије, анксиозности, фобија и напада панике у сталном је порасту.

Међутим, када је о шизофренији реч стопа оболевања се не мења. Учесталост ове дијагнозе остала је иста кроз целу историју човечанства. Према проценама Светске здравствене организације, шизофренија се јавља код један одсто светске популације, односно од ње у свету болује око 29 милиона људи. Годишње се открије око два милиона нових случајева. Тек у 20. веку пронађени су лекови којима се шизофренија успешно држи под контролом. До тада пацијенти су везивани за кревет и трајно смештани у болницу.

У интервјуу, за "Новости", др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора Клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", каже да је лечење ове болести радикално напредовало, иако се учесталост оболевања не мења.

- Од јуна прошле године и у нашој земљи су на тржишту доступни дугоделујући лекови из групе антипсихотика које пацијенти примају инјекционо једном у три месеца. Ова терапија замењује све лекове које би попили у тих 90 дана, што значајно доприноси комфору пацијента, квалитету живота и његовом квалитетнијем враћању у друштво. Они су веома скупи, али је држава омогућила да их оболели добијају о трошку пакета здравственог осигурања.

Фото Н. Скендерија

Да ли су мањи нежељени ефекти нових лекова?

- Примена антипсихотика је темељ лечења шизофреније. Ова група лекова се дели на типичне и атипичне. Атипични антипсихотици, у поређењу са старим, типичним, представљају важан корак напред у терапији. Нежељени ефекти ових лекова су сведени на минимум, а уз умерену дијету и редовну физичку активност, скоро да их и нема.

Ефекти су исти код сваког оболелог, или ипак има одступања?

- Због великих индивидуалних разлика у ефикасности и подношљивости антипсихотика, њихова примена је велики изазов у свакодневном раду психијатара. Познавање сличности и разлика између антипсихотика, као и механизма дејства и профила нежељених ефеката ових лекова, уз поштовање смерница које су дате у водичима добре клиничке праксе за лечење шизофреније, основа су адекватног и рационалног избора антипсихотика за сваког пацијента посебно.

Има ли и психотерапија значаја у лечењу шизофреније?

- У третману оболелих од шизофреније, осим лекова, значајну улогу имају и различити видови психотерапијских приступа, као што су индивидуална подршка, групна психотерапија, социотерапија и третман целокупне породице оболелог. Циљеви ових интервенција, најкраће речено, усмерени су на активацију и подстицај очуваних делова личности пацијената, психоедукацију о самој природи обољења и стицање увида, рано препознавање знакова погоршања болести, конструктивнијих начина решавња конфликата и очекиваних животних тешкоћа и коначно, бољу реинтеграцију у друштво.

Некад нагло, некад постепено

КОЛИКО брзо се развија ова болест?

- Промене код оболелог понекад почињу нагло, али су чешће постепене. Породица и други људи из окружења први примећују измене у понашању оболелог, док он сам најчешће не види да се мења или пак промене доживљава као утицај спољних, често невидљивих сила. Сумануте идеје су једна врста лако приметних симптома и представљају поремећај садржаја мишљења. Халуцинације, такође, припадају овој групи симптома. Теже уочљиви симптоми су осиромашен говор, смањена социјална активност и социјално повлачење, недостатак капацитета за доживљај задовољства, губитак воље и мотивације, хигијенска запуштеност и непрактичност.

Ипак, и у савременом свету, још владају предрасуде о оболелима од шизофреније?

- За већину људи шизофренија је непознаница и зато постоји страх од ових болесника. Најчешће су заступљена уверења да су оболели од шизофреније опасни и агресивни за околину. То у великој мери отежава ток лечења оболелог, јер изопштеност од света убрзава ток пропадања целокупне личности. Зато је важно истаћи да одговарајућа интеграција у социјалну средину разбија митове и стигму према овој категорији пацијената, подстиче очуване делове личности оболелог на бољу прилагођеност, доживљај припадања и разумевања, што свакако има утицај на њихово успешније опште функционисање.

Фото Н. Скендерија

Како се препознаје шизофренија?

- По томе што је реч о једној од најтежих хроничних менталних болести коју карактерише поремећај мишљења, перцепције, емоција и понашања. Болест почиње у периоду касне адолесценције и раном одраслом добу, најчешће пре 25. године. Између 25 и 50 одсто пацијената са шизофренијом покуша суицид, а 10 процената га и реализује, што доприноси стопи смртности која је осам пута већа него у општој популацији.

Да ли је познато зашто долази до овог обољења?

- Данас постоји више хипотеза о настанку болести. Најчешће се сматра да је у питању неуроразвојни поремећај за који постоји генетска предиспозиција, а да психосоцијални фактори провоцирају испољавање болести. Шизофренија може да се манифестује на различите начине, углавном ометајући мишљење, емоције, схватање и понашање особе, одузимајући реалан поглед на себе и околину.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)