ВАЖНО ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Ево да ли ће доћи до повећања старосне границе за пензију

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА

24. 09. 2020. у 16:42

ВАЖНО ЗА ГРАЂАНЕ СРБИЈЕ: Ево да ли ће доћи до повећања старосне границе за пензију

Фото: Архива ВН

НИЈЕ ми познато да се у овом моменту разматра померање старосне границе за пензију. Последњим изменама и допунама Закона о ПИО, у 2018. и 2019. години, првенствено су побољшани услови коришћења права, унапређено спровођење осигурања и побољшана ефикасност пензијске администрације, каже, за "Новости", Драгана Калиновић, директорка ПИО фонда.

- Реформа система пензијског и инвалидског осигурања је континуиран процес. Он мора да се прилагођава променама у друштву, а ту пре свега мислим на економска и демографска кретања. Сходно томе већ је изједначена старосна граница за старосну пензију за оба пола на 65 година живота, са прелазним периодом за жене до 2032. године. Сматрам да држава води рачуна да утврђена граница буде адекватна нашим условима и могућностима.

Колико је пензиони систем спреман да у будућности поднесе све старију државу и све више пензионера?

- Предуслов за дугорочну одрживост система пензијског и инвалидског осигурања је стабилан развој друштва, који се огледа кроз нове инвестиције и ново запошљавање, мере спречавања "рада на црно" и бољу наплату доприноса за социјално осигурање. Последњих година имали смо изразито позитиван тренд по свему поменутом, који је давао све боље резултате, али је делимично успорен због последица пандемије. Очекујем да ћемо, побољшањем здравствене ситуације не само у Србији већ на глобалном нивоу, наставити динамику коју смо имали у 2019. години, што ће бити сигурна основа за јачање одрживости пензијског система.

Сигурно је да ће тренд раста у броју запослених и повећању плата, а тиме и у наплати изворних прихода Фонда, омогућити да систем без тешкоћа амортизује сва кретања у броју пензионера. Зато сада активно радимо на остварењу Плана Србије 2025. и обезбеђивању просечне пензије од 440 евра за наше кориснике.

Фото архива

Колико запослених данас издржава једног пензионера?

- Поређење оствареног односа броја осигураника и броја пензионера реално је само у периоду након консолидације фондова, односно од 2008. године до данас, јер су пре тога осигураници различитих категорија остваривали права у различитим фондовима. У 2008. било је 1,8 радника на једног корисника пензије, да би 2013. године тај однос био смањен на 1,4 према један, што је у Србији најнижа граница коју смо остварили. Од 2014. почиње постепено побољшање, да би у 2019. достигли однос од 1,6 осигураника на једног пензионера. У односу на државе у региону Србија је у групи од три државе са најповољнијим бројем осигураника и корисника.

Пре десетак година дотације ПИО Фонду из државне касе биле су готово 50 одсто. Каква је ситуација данас?

- Повећање наплате изворних прихода Фонда одражава се на смањење учешћа трансфера из буџета Републике у финансирању обавеза Фонда, који су 2012. године чинили 48,2 одсто наших прихода, односно 7,1 процената БДП. Прошле године њихово учешће смањено је на 25,3 одсто што чини 3,1 процента БДП. Фонд обезбеђује три четвртине средстава, а преостало држава из буџета. Иако је вероватно да ће у 2020. години, као последица пандемије, учешће трансфера бити више од првобитно планираног, већ од следеће очекујемо наставак позитивног тренда смањења. У сваком случају, исплата пензија је сигурна и редовна.

То значи да је наплата доприноса боља у односу на претходни период?

- Наплата од 2012. године има изразито позитиван тренд и од 51,1 одсто колико су доприноси учествовали у приходима Фонда 2012. године, у 2019. су чинили 74,6 процената. У тој години њихов номинални раст у односу на претходну износио је 12 одсто. Константан раст наплате доприноса обезбедио је, с једне стране смањење стопе доприноса у 2020. са 26 на 25,5 процената и то на терет послодаваца, чиме се значајно растерећује привреда, а са друге стране смањује учешће трансфера из буџета Републике. Од јануара до марта текуће године, остварени доприноси од осигураника били су виши за 9,3 одсто у односу на лане. У периоду од априла до јуна, као последица смањене привредне активности, остварење прихода било је ниже у односу на исти период претходне године. Уз постепено побољшање наплате, у августу је њихов раст у односу на исти месец лане виши за 3,4 одсто и реално је очекивати да ће се, захваљујући предузетим мерама Владе наплата до краја године вратити у планиране оквире.

Како се Фонд снашао у новонасталој ситуацији исплате пензија по једном чеку?

- Захваљујући свим претходним мерама Владе, које су омогућиле економску стабилност и фискалну дисциплину, било је могуће и одрживо да се пређе на целовиту исплату пензија и за категорију запослених, који чине 84,36 одсто укупног броја корисника и за које се месечно, у бруто износу, издваја 47,6милијарди динара. Већина пензионера је веома задовољна овим начином који је свакако рационалнији, ефикаснији и ефективнији.

У БАЊАМА 1.500 ВИШЕ

НА који начин ПИО фонд користи вишак прихода у својој каси?

- Захваљујући бољој наплати изворних прихода Фонда, сваке године се издваја све више средстава, која у 2020. износе 513,66 милиона динара, 50 милиона више него у претходној. Тим средствима обезбедиће се бесплатан опоравак у бањама за преко 14.000 корисника, а треба нагласити да сваке године око 1.500 пензионера више користи ову принадлежност. Од 2012. године до данас у ове сврхе смо издвојили више од 3,3 милијарде динара.

Да ли има простора за једнократну помоћ пензионерима и у наредних годину дана?

- У овом моменту је још увек рано говорити о могућностима о томе, јер ће билансне могућности и буџета и Фонда тек бити процењиване на основу финансијских резултата за првих девет месеци ове године. Једнократна помоћ свим корисницима редовно се исплаћује од 2016. и за пет година по том основу до сада је исплаћено 38,3 милијарде динара, што је укупно по пензионеру 22.000 динара. У складу са Законом о ПИО, ова исплата врши се у износу који утврди Влада, водећи рачуна о снази националне економије и финансијским могућностима Фонда.

Колико је реално повећање пензија у последњих 10 година?

- Захваљујући усклађивању пеннзија у јануару 2020. године, када су повећане за 5,4 одсто и стабилном кретању инфлације, што је један од показатеља позитивних економских трендова, за очекивати је да ће њихова реална куповна моћ и у 2020. порасти за више од три процента. Укупно повећање у последњих 10 година за све оне који примају пензију до 35.840 динара, односно који уз чек добијају и новчани износ као увећање, је до 37,5 процената. То значи да пензионер који је имао 20.000 динара 2012. имаће 27.499 динара у 2021. години. Сви остали у истом периоду имају увећање 30,9 одсто, што значи да онај који је пре осам година имао 30.000 од јануара ће добијати 39.284 динара.

ахваљујући успостављеној фискалној дисциплини, обезбеђен је стални раст висине пензија кроз редовна усклађивања, а такође су уведене и додатне исплате пензионерима, али без нарушавања одрживости система. Према томе, на одржив начин се унапређује раст стандарда пензионера. Подсећамо да су пензије у 2018. години реално порасле за 3,8 процента, а у 2019. години за 2,3.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Šiki

25.09.2020. 12:52

Da li će se penzionerima koji su se našli u prekretnici od starog načina,kada su išli sa 60 godina,a sada sa 65,isplaćivati makar u budućnosti puna penzija pošto im je ni krivim ni dužnim,oduzeti i do 14 penzija?

Nada

25.09.2020. 13:36

@Šiki - Razmatra li Fond o roditeljima dece invalida ? Imam 37,5 godina staza i cerku od 39,5 godina starosti, 100% invalida cerebralne paralize, suprug je napustio posao vec 10 godina, sada ima 61 - u, i nema nikakva primanja. Moze li on da koristi penziju iako ima 35 godina staza ili da ceka 65 god????

Ljuba

26.09.2020. 07:46

Otisao sam u penziju sa 40 god staza bez dana bolovanja a sa 61.5 god zivota. Zbog one 3.5 god do 65 god. Umanjili su mi penziju za 12,3%. Napunio sam u medjuvremenu 65 god a umanjenje mi je i dalje ostali, dali je to posteno? Razumeo bih da se umanji onom ko nema pun staz ali ovo nerazumem pogotovu sto ministar finansija stalni govoru kako para ima i da budzet nikad nije bio puniji.