У ЗНАК СЕЋАЊА НА 1941: Пред завршним жирираwем конкурс за идејно решење спомен-храма капеле у порти Вазнесењске цркве

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ

20. 09. 2020. у 15:15

У ЗНАК СЕЋАЊА НА 1941: Пред завршним жирираwем конкурс за идејно решење спомен-храма капеле у порти Вазнесењске цркве

Фото З. Јовановић

КОНКУРС за идејно решење спомен-храма капеле у порти Вазнесењске цркве у Београду, у знак сећања на шестоаприлско бомбардовање 1941. године, када је на том месту страдало око 180 људи, пред завршним је жирирањем.

Стигло је 19 идејних решења, које грађани имају прилике да виде у самој цркви до 20. октобра и изјасне се за три која су им се највише допала.

До сада је предлоге дало готово 400 грађана, а коначну реч о најбољем решењу даће, ипак, стручни жири. До данас, међутим, ни у једном архиву нису нађена имена свих жртава које су тог дана страдале.

- Зато молимо грађане који имају било какве информације о том трагичном догађају, или су њихови најмилији страдали у њему, да се јаве Вазнесењској цркви - каже проф. Бранко Мишић са Универзитета у Београду, који учествује у организацији конкурса.

МОЛИТВА

ИДЕЈА организатора конкурса је да се у будућу спомен-капелу принесу честице моштију јасеновачких новомученика, односно људи страдалих у озлоглашеном систему логора, у НДХ, и не само њих. Тако би над њиховим моштима могле будуће генерације да се помоле, као и они који не могу да путују до Јасеновца и других стратишта. О овом предлогу одлучиваће највиша црквена тела.

Идеја је да се на достојан начин обележи место страдања људи, који су се тог априлског јутра сакрили у склониште, у порти, унапред припремљено за случај бомбардовања. Из црквеног летописа види се да је погинуло око 180 људи, међу којима жене, деца, свештеник и ђакон храма. Војне власти су, наиме, пре напада Немачке на Југославију у непосредној близини цркве, испод нивоа терена, сазидале два склоништа, једно у цик-цак линији уз Гепратову улицу, а друго уз Улицу краљице Наталије. Црквени летописац и очевидац, прота Милован Михаиловић, записао је да је 6. априла таман завршено јутрење, које је служио прота Велимир Марковић са протођаконом Веселином Васиљевићем, када је у 7.10 почело бомбардовање.

Фото З. Јовановић

ПРЕДЛОЗИ Макете  за спомен-капелу, Фото З. Јовановић

Авионска бомба од 1.500 килограма са падобраном пала је у средину великог рова. Убила је све који су се у њему сакрили, док су у мањем рову експлодирале две бомбе. Храм је тешко оштећен од потреса, али је, срећом, народ који је био у цркви, преживео. После двадесетак дана, немачки војници су довели на то место заробљенике и ухапшене Јевреје да ископају затрпане лешеве, натоваре их у камионе и одвезу на Ново гробље, у заједничку гробницу. Испод рушевина затекли су страшан призор: мајке су погинуле држећи у рукама децу, приљубљену уз своја лица.

Фото З. Јовановић

Ово стратиште обележено је црним мермерним крстом седамдесетих година прошлог века. Сваког 6. априла, као и на дан црквене славе и славе града Београда, Спасовдан, служи се архијерејска литургија и помен жртвама, за шта ће у будућности служити нова спомен-капела.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)