СВАКОМ ЧЕТВРТОМ ПРЕТИ ДЕПРЕСИЈА: Подстакнут пандемијом, један од најчешћих ментално-емоционалних поремећаја постао је највећи проблем

Б. РАДИВОЈЕВИЋ

20. 09. 2020. у 15:22

СВАКОМ ЧЕТВРТОМ ПРЕТИ ДЕПРЕСИЈА: Подстакнут пандемијом, један од најчешћих ментално-емоционалних поремећаја постао је највећи  проблем

FOTO: Depositphotos

СВЕТКА здравствена организација (СЗО) већ деценију и по најављује да ће ове 2020. године депресија постати други узрок онеспособљености људи у свету.

Појавом вируса корона отклоњене су све дилеме да ли је процена СЗО била исправна - депресија је сада дефинитивно један од највећих здравствених изазова у целом свету. Лекари сматрају да ће свака четврта особа у неком периоду свог живота имати ментални или неуролошки поремећај.

Актуелна пандемија принудила нас је на досада непознат образац понашања: изолација, карантин, страх и неизвесност, ограничавања кретања и дружења... Овакве промене могу бити окидачи за депресију, од које пати више од 264 милиона људи у свету, а истраживања показују да се тек половина јави лекару, и од тог броја тек половина буде упућена психијатру и добије прави третман.

- Колико год нам симптоми депресије делују познато, истраживања показују да се овај проблем и даље недовољно препознаје и лечи. Можда зато што депресија има много лица. У депресији су увек поремећене емоције, мишљење, воља и нагони. Лоше расположење, безразложна туга, губитак интересовања и задовољства, смањена енергија и осећај замора кључни су симптоми - каже професор др Невена Чаловски Херцог, психијатар.

Од депресије два пута чешће оболевају жене, а у ризику су све чешће и млађе особе од 20 до 40 година.

- Један од основних дијагностичких критеријума је када неко бар две недеље осећа тешкоће у обављању свакодневних задатака, губи способност да се радује, опада му интересовање за људе, за активности које је некада волео, ништа не може да га обрадује и осећа се веома лоше, или је веома раздражљив. Симптоми благе депресије су налик умору који нестане када се наспавамо. Међутим, ако се ради о депресији, сан не окрепљује и одмор не доноси олакшање. Умор се нагомилава, особе постају раздражљиве, напете, нервозне, нерасположене без посебног разлога. Лако је препознати тешку депресију, али симптоме благе депресије често не умеју ни лекари да препознају - објашњава проф. Чаловски Херцог.

Особе са благом депресијом, каже наша саговорница, обично су нерасположене ујутро и имају тешкоћу да се суоче са новим даном. Они обављају дневне активности, али без икаквог задовољства и осећају се кривим што им је потребан велики напор да то ураде.

Да ли ће неко развити депресију зависи од - генетике, структуре личности... Повучене и преосетљиве особе су у већем ризику, као и они који су имали лоша искуства у детињству или су доживели, рецимо, губитак родитеља пре 11. године, или други психо-социјални стрес. Брачни проблеми су један од фактора ризика за развој депресије. Постоје, ипак, разлике према полу: неудате жене ређе испољавају депресивни поремећај него удате, док неожењени мушкарци чешће оболевају од депресије него ожењени.

- За нормално психичко функционисање и очување доброг расположења одговорни су хормони серотонин, норадреналин, допамине, ГАБА (гама аминобутерна киселина )- објашњава др Александра Дамјановић, психијатар. - Они се у нормалним процесима стварају у мозгу. Свакодневне животне ситуације, као што су убрзан начин живота, стрес, борба за егзистенцију удружени са осетљивом природом или оптерећеном генетиком могу бити "окидач" за смањену синтезу ових супстанци.

Докторка Дамјановић каже да је доказано да у бројним психичким болестима, нарочито у депресији, постоје нижи нивои серотонина, норадреналина и допамина.

- Такође, примећено је да код депресивних пацијента постоји снижен ниво САМе - објашњава Дамјановић. - С-аденозил Л-метионин (САМе) јесте важна супстанца која се природно ствара у организму из унете хране. Она помаже стварање серотонина и других хормона и на природан начин враћа нивое "хормона среће" у равнотежу, поправља расположење и друге симптоме депресије.

АНТИДЕПРЕСИВИ НИСУ УВЕК ПРВИ ИЗБОР

Лечење депресије подразумева антидепресиве, психо-социјалну терапију, биолошку терапију, а код тежих форми и хоспитализацију. Блага депресија такође захтева лечење, јер може да се појача. Докторка Дамјановић каже да код благих депресија антидепресиви нису прва линија, него да се све више користе природни суплементи, али они који доказано помажу.

- Важне су здраве навике, здрава штитаста жлезда, адекватан унос магнезијума, витамина Д. Исхрана и депресије су уско повезане, а научно је потврђено да депресивне особе имају сиромашну исхрану и зато је важно да се та лоша навика промени, и да се исхрани додају природни супламенти који су довољно испитани - каже др Дамјановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)