КО ЈЕ ПРОФИТИРАО ОД КОРОНЕ: Они су за шест месеци пандемије остварили зараду

М. Станојковић - Г. Новаковић

13. 09. 2020. у 09:00

КО ЈЕ ПРОФИТИРАО ОД КОРОНЕ: Они су за шест месеци пандемије остварили зараду

Фото П. Милошевић

ЕПИДЕМИОЛОШКА ситуација изазвана вирусом корона донела је немерљиве штете привреди на глобалном нивоу.

Упркос државној помоћи привредницима, ни наша земља није остала имуна на развој догађаја који је планету променио преко ноћи.

Како кажу из Привредне коморе Србије, економске прилике код нас умногоме ће зависити од развоја и опоравка еврозоне, која је главни спољнотрговински партнер наше земље. Највећи "губитник" у доба ковида 19 је област туризма, док су од короне "профитирали" фармацеутска индустрија и ИТ сектор.

Са првим замахом вируса корона грађани су буквално похрлили у апотеке и трговинске објекте, не би ли из страха и незнања направили залихе. Продавнице су у једној дневној смени остваривале промет раван оном који се у редовним околностима мерио у данима. Као главно средство да сузбију нервозу пушачи су посезали за цигаретама, па је дуванска индустрија забележила у том периоду значајан раст.

Фото Н. Карлић

- Према званичним статистичким подацима, у току ове године пораст производње и промета забележиле су дуванска индустрија, производња хемикалија, фармацеутских препарата и медицинске опреме, и делови прехрамбене индустрије - кажу у Привредној комори Србије. - Са друге стране, пад производње и промета је забележен у аутомобилској индустрији, производњи текстила, одеће и обуће. Наравно, не треба заборавити угоститељске услуге, забележен је пад у хотелијерској, угоститељској делатности и путничком саобраћају. Насупрот њима, раст је забележен у области услуга информационих технологија.

Према наводима стручњака, без обзира на то што тренутно постоје привредне делатности за чијим производима и услугама постоји повећана тражња, уколико би криза потрајала, у, евентуално, другом таласу економску штету би сви осетили.

ТУРИЗАМ

ИАКО је у први мах туризам спао на ниске гране због затварања граница, са побољшањем епидемиолошке ситуације људи су се осмелили да путују. У првом налету пад је забележен у хотелијерској и угоститељској делатности. Будући да нису могли да иду у иностранство, грађани Србије окренули су се домаћем туризму, па су планински и бањски центри овог лета "процветали". С друге стране, београдски хотели зврје празни, јер страних туриста нема, а и конгресни туризам је ове године изостао.

- Чак и у сектору хотелијерства, дошло је до покрића дела губитака кроз пораст домаће тражње, посебно у планинским и бањским центрима. Ипак, најтежа ситуација је у хотелима лоцираним у великим градовима попут Београда, Новог Сада, Ниша и Крагујевца. Отуда и додатна директна помоћ од стране државе. Због затварања граница, туристичке агенције и превозници у путничком саобраћају још не могу да се опораве - кажу у ПКС.

ПРЕВОЗНИЦИ

грана уско повезана са туризмом, друмски и авионски саобраћај, односно превозници претрпела је велике губитке. У први мах, авионски саобраћај био је потпуно обустављен, а није се путовало ни на међуградским релацијама. Чак и откада су поново успостављене линије, осетан је мањи број путника, због чега многи домаћи аутобуски превозници нису вратили редован број полазака, већ и даље раде по редукованом принципу.

Примера ради, међуградски превозници тек однедавно почели су да враћају уобичајен ред вожње. Ипак, приметно је да свакоме од превозника фали по неки полазак који се пре појаве вируса корона реализовао.

 
КУРИРСКЕ СЛУЖБЕ

У ВРЕМЕ ванредног стања и полицијског часа, доставна возила са храном размилела су се скоро у свим градовима наше земље. Будући да је дружење било забрањено, рођендански поклони и други дарови махом су се слали путем брзе поште и курирских служби. Достављачи су месечно зарађивали и више од 1.000 евра, а грађани су ипак морали да се стрпе и по неколико дана, јер су имали пуне руке пошиљака. Раст обима посла био је од 20 до 30 одсто на недељном нивоу.

ПРОСЛАВЕ

ПРАЗНИ столови и тихе сале за прославе, слика су која је обележила ову сезону венчања. Тренутна ситуација чак је навела и организаторе прослава, у које спадају фотографи, декоратери, посластичари, музичари, фризери и шминкери, да организују протест и на тај начин затраже помоћ од државе. Сви они који су се одлучили да стану на луди камен били су приморани да то обележе у уском кругу људи, често без музике и у атмосфери на дистанци. Месецима унапред закупљен простор и термини, падали су у воду.

- Нашу "ивент" индустију као посебну браншу не препознају ни држава ни јавност, већ нас сврставају под категорију угоститељских објеката. Сви они некако раде, ми стојимо! Због забране прослава, наша индустрија не ради ништа. Угрожен је опстанак 1.000 фирми које запошљавају 20.000 људи, а са хонорарцима је то око 30.000 особа - рекла је недавно Маријана Вукадин, представник удружења "Ивент индустрије".

ТРЖНИ ЦЕНТРИ

КУПОХОЛИЧАРИ су такође морали да се примире у пандемији. За разлику од оних бутика који послују ван тржних центара, објекти под крововима шопинг--молова у истом тренутку морали су да ставе "кључ у браву". У месецима када су многи ишли само у нужне набавке, одећа и обућа није им била на списку за куповину. Тако су продавци гардеробе били у знатном мањку. Чак и када су отворили своја врата, муштерије су бојажљиво залазиле међу рафове са "крпицама". Немогућност да испробају ствари пре куповине много пута их је одвраћала од тога да изваде новчаник. Они модни брендови који су имали могућност онлајн трговине у корони су добили више корисника и купаца.

РЕДОВИ ЗА ВИТАМИНЕ И МАСКЕ

ВИТАМИНИ, суплементи за ојачавање имунитета, маске, рукавице и дезинфекциона средства били су у врху шопинг- листе. Тако су се испред апотека стварали огромни редови, а у самом почетку епидемије, несташица ових производа љутила је многе. Власници фармацеутских радњи искористили су прилику да додатно зараде, па су цену маске дизале чак до 200 динара у јеку вируса. Сада је ситуација потпуно другачија, те заштитне маске могу да се нађу и за само 10 динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)