ВРХУНСКИ ЛЕКАРИ РАДЕ И ПОРЕД УСЛОВА ЗА ПЕНЗИЈУ: За бели мантил године не важе, али МОРАЈУ да испуне ЈЕДАН услов

Б. БОРИСАВЉЕВИЋ

27. 08. 2020. у 17:00

ВРХУНСКИ ЛЕКАРИ РАДЕ И ПОРЕД УСЛОВА ЗА ПЕНЗИЈУ: За бели мантил године не важе, али МОРАЈУ да испуне ЈЕДАН услов

Фото: Depositphotos и "Новости"

НЕДОСТАТАК лекара специјалиста појединих области, који је присутан последњих година, због одласка еминентних медицинских стручњака у пензију, приморао је поједине здравствене установе да ангажују докторе којима је званично престао радни однос.

Законом о здравственој заштити је предвиђено да, иако је у пензији, лекар може да ради ако има лиценцу.

Према речима др Зорана Савића, председника Синдиката запослених у здравству, наставак рада лекара у пензији дефинише се уговорима о раду или делу, у зависности од договора са здравственом установом. Старосне границе за ношење белог мантила нема, а у пракси су то најчешће наши врхунски стручњаци, професори Медицинског и Стоматолошког факултета, чији пацијенти желе да их они лече, иако им је "завршен" радни век.

- Услов да би лекар могао да ради и после одласка у пензију је да има важећу лиценцу за рад - објашњава Савић. - Једино ограничење је да, не може бити ангажован ако је у инвалидској пензији. Иако се дешава да наставе да раде у некој од државних здравствених установа, то је ретко, пошто већина њих одлази у приватне клинике. Реч је, углавном, о специјалностима које су дефицитарне и немамо довољно стручњака за те области, а ни млађих колега који су завршили специјализације. Поред прегледа и дијагностичких процедура, хипотетички они могу и да оперишу пацијенте, а да ли ће улазити у операциону салу, зависи од става руководства клинике.

Могу и да оперишу ако руководство клинике то одобри

Како би помогли колегама, војни лекари специјалисти у пензији одазвали су се позиву да током ванредног стања буду ангажовани у здравственим установама и својим знањем и искуством допринесу лечењу хоспитализованих пацијената. Најчешће се радни стаж "продужава" специјалистима хирургије, како опште, тако и осталих специјалности, гинекологије, кардиологије, интерне медицине...

Фото: Новости"

Др Надежда Човичковић Штернић и др Зоран Савић

Истраживања показују да тек око 10 одсто старијих од 65 година после одласка у пензију ако наставе да раде мењају струку. Највећи број најстаријих у радном односу су интелектуалци, професори, доктори, затим зидари, металостругари.

НЕ ЗНА СЕ КОЛИКО ПЕНЗИОНЕРА РАДИ

НЕ постоје прецизни подаци о броју пензионера који представљају "повратнике" на тржиште рада. На основу поднетих захтева Фонду ПИО за поновно одређивање износа пензије по основу накнадно оствареног стажа, процењује да је таквих пензионера око два одсто од укупног броја пензионера у Србији. Међутим, овим су обухваћене само особе које се запошљавају по уговору о раду, док детаљна евиденција о запосленима преко уговора о делу или на црном тржишту, где их је несумњиво највише - не постоји.

Интелектуалци настављају да раде како би довршили успешан рад или истраживања која су започели током радног века, а један од важних мотива је свакако и новац, како би они и њихове породице "слободније дисале".

Међутим, није само већи кућни буџет тај који пензионере наводи да се поново активирају. Старији суграђани желе да се осећају корисним, проводе време са људима, побегну од самоће.

Др Надежда Човичковић Штернић, дугогодишњи неуролог на Институту за неурологију Клиничког центра Србије наставила је да ради и по испуњењу услова за пензију у једној приватној клиници у Београду. Она сматра да је професија лекар нешто што вас апсорбује целог и формални одлазак из установе не значи и престанак активности.

- Једном лекар увек лекар - каже наша саговорница. - Већина мојих колега много воли свој посао и за нас практично пензија не постоји. Онај мањи део, који је одлучио да се потпуно повуче, нажалост, брзо стари и пада у депресију. Не видим разлог да ако се човек добро осећа не би наставио да се бави послом који воли.

Докторка Штернић наглашава да већина наставља рад у приватним клиникама, а мањи део у државним. За њу је незамисливо да је, како каже, здрава и права, а да се не бави професијом коју воли и којој је цео свој живот посветила.

- Чињенице да сте и даљи вредни, корисни и потребни су врло важне за сваку особу, а свакако да и материјални део није за занемаривање - истиче др Штернић.

Фото: Depositphotos и "Новости"

ЛИЦЕНЦА ОДЛАЖЕ ПЕНЗИЈУ

ДА би могао да лечи пацијенте, сваки доктор мора имати лиценцу за рад коју издаје Лекарска комора Србије на период од седам година. По истеку, дозвола за рад она се обнавља. До прошле године, доктор који је осуђен за тешко дело против здравља људи, трајно је губио право на обављање лекарског позива. Међутим, изменама законских одредаба, лекарима више неће моћи трајно да буде одузета лиценца за рад, већ могу да је изгубе само привремено до брисања из казнене евиденције.

Примера ради, уколико је лекар за неко кривично дело осуђен на казну до годину дана затвора, по сили закона из казнене евиденције брише се после пет година од извршења казне и тада му се враћа дозвола за рад и може да почне несметано да ради.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

stari doktor

29.08.2020. 09:26

Imam doktorsko zvanje skoro 70 godina, a uz nju i sva ostala stručna i naučna koja se mogu steći. Otišao sam u penziju na kraju života SFRJ sa 65 godina života i 40 godina staža, radio još 12 godina u KCS i potom potpuno promenio struku, svoj hobi pretvorio u naučno istraživanje i u novoj sam postao njen "najveći živi poznavalac u Srbiji...". Moje iskustvo je dvojako: 1) ima logike raditi lekarski posao do 70 godina, čak i koju godinu više ako te zdravlje služi i 2) život ne staje u penziji ako si zdravstveno i inteletualno sposoban da budeš kreativan u bilo kojoj naučnoj grani. Naravoučenije br. 3: planski, stalno, razvijati nove i mlade kadrove, specijaliste i dostojno ih nagrađivati da se ne bi došlo u situaciju kao sada, kada su se pokazali rezultati višegodišnjih propusta i mana državne nebrige u ovoj životno važnoj oblasti.