СПОМЕНИКЕ ЗЛОЧИНЦИМА НЕМА КО ДА ПОРУШИ: Од доношења закона 2018. ниједно решење о уклањању

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА

24. 08. 2020. у 11:53

СПОМЕНИКЕ ЗЛОЧИНЦИМА НЕМА КО ДА ПОРУШИ: Од доношења закона 2018. ниједно решење о уклањању

Фото архива

СПОМЕН-обележја Аћиф-ефендији у Новом Пазару и Ридвану Ћазимију, познатијем као капетан Леши, у Великом Трновцу, ни више од две године од доношења Закона о ратним меморијалима нису уклоњени.

Дуго најављиван, овај пропис је требало да уклони све спорне споменике, оне који вређају национална осећања нашег народа, најкасније до јесени 2018. године. То се, међутим, није догодило.

Од ступања на снагу Закона о ратним меморијалима 28. јуна 2018. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања није донело ниједно решење o уклањању. Како наводе, такве спомен-плоче се не налазе у јединственој евиденцији о ратним меморијалима, а локалне самоуправе нису поднеле иницијативу за њихово уклањање. То се, чини се, могло и очекивати, с обзиром на то да су те исте локалне власти и учествовале у њиховом подизању.

НЕДЕЛА Споменик Ридвану Ћазимију у Великом Трновцу, Фото П. Милошевић

По свему судећи, ни закон није био довољан да би се плоче уклониле, а надлежни, како сами тврде, такође нису стопирали ниједну иницијативу за подизање споменика.

Историчар др Милутин Живковић, из Института за савремену историју, сматра да струка може да изнесе само историјску перспективу, али политика и држава морају да донесу коначну одлуку.

- Не могу као историчар да задирем у политику локалних власти, али табли Аћифа Хаџиахметовића Бљуте никако није место тамо где је постављена - каже наш саговорник. - Ово "Бљута" је додао почетком окупације да би истакао албанско порекло и самим тим "великоалбанску" политику коју је водио.

НАЦИСТИ Муслимански припадници озлоглашене СС Еуген дивизије, Фото архива

Историјска чињеница је, наглашава Живковић, да је он био официр турске војске у Првом светском рату, затим политички лидер муслимана, колаборационистички вођа који је учествовао у етничком чишћењу Срба 1941. године. Током Другог светског рата био је сарадник окупатора који је радио на прогону Срба, а у његово време они су били грађани другог реда.

Тада су, тврди професор, новопазарски, тутински и колашински крај били скоро потпуно расељени од српског народа, па се може закључити да су претрпели етничко чишћење за време окупације.

- Не би требало заборавити ни то да је Аћиф Бљута био један од агитатора за прикључење простора Новог Пазара "великој Албанији" - пита се наш саговорник.

Живковић наглашава да није само проблем у Аћифу Бљути већ и у чињеници да је доста спорних личности у том делу Србије данас у плану да добије своје улице. Један од њих је и Хасан Звиздић у Сјеници.

НЕ МЕШАТИ ГА СА ПАРТИЗАНОМ

РИДВАН Ћазими био је један од четири команданта терористичке паравојне Ослободилачке војске Прешева, Бујановца и Медвеђе, продужене руке терористичке ОВК. Звали су га капетан Леши, али је његово деловање супротно култном лику из филма, партизану Рамизу Лешију, који је имао задатак да ликвидира заостале балистичке банде на Космету.

Законом о ратним меморијалима се регулише да споменици најпре морају означавати културу сећања која је у вези искључиво са "традицијом ослободилачких ратова Србије", а истовремено се забрањује подизање нових који симболизују губитак суверенитета, територијалног интегритета, целокупности, независности и слободе Србије.

Савет за неговање традиције ослободилачких ратова основан је управо по слову овог закона и до сада је заседао седам пута и донео неколико решења о постављању спомен-обележја.

Тако је одлучено да се постави ратни меморијал којим се одаје почаст припадницима војске и полиције Србије који су учествовали у борби на караули Кошаре 1999. године.

ЗА ОДРЖАВАЊЕ 7,5 МИЛИОНА

ЛОКАЛНЕ самоуправе су задужене за одржавање ратних меморијала на својој територији, а министарство је за њихово редовно одржавање за 2020. годину у иностранству издвојило 7.433.400 динара.

ИСТИНА Др Милутин Живковић, Фото архива


У складу са Законом о ратним меморијалима, локалне самоуправе се старају о редовном одржавању ратних меморијала који се налазе на њиховој територији, а средства се планирају и обезбеђују у општинском буџету.
Ратни меморијали у иностранству уређују се, редовно и инвестиционо одржавају у складу са прописима државе на чијој територији се налазе, ако међународним уговором између Србије и те државе није другачије одређено. С наше стране за овај посао задужено је Министарство рада у сарадњи са министарством надлежним за спољне послове.

- Ту је и постављање ратног меморијала-споменика "Зашто?" погинулим радницима РТС-а у НАТО бомбардовању 1999. на београдској општини Палилула, затим свим невиним жртвама у Новом Саду 1944. и 1945. године, онда премештање ратног меморијала - спомен-гробнице безимених бораца палих за ослобођење у Другом светском рату у Пожеги, али и постављање ратног меморијала, спомен-плоче погинулим у ратовима на просторима бивше Југославије од 1991. до 1999. године - кажу надлежни.

Савет је подржао и изградњу Спомен-чесме палим борцима Лесковца у рату од 1991. до 1999, спомен-бисте маршала Георгија Констатиновича Жукова у Пожаревцу, премештање три бисте са постаментима народних хероја Миливоја Миће Стојковића, Мирослава Јовановића и Љубивоја Гајића у Гроцкој. И Прокупље је добило Спомен-парк Другом пешадијском пуку "Књаз Михаило", а Сента споменик палим пољским авијатичарима у јавном парку Народна башта.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (3)

Sloven

25.08.2020. 14:34

Да сам ја којим случајем подигао бесправно споменик својој баби, срушили би га у року од одмах и то трактором са ланцима, све са уживо преносом на државној телевизији за коју плаћам претплату, а овако немој случајно да дирнемо у "просрпски" оријентисане и "угрожене" мањине у Србији. И за крај не постоји Санџак (дошло са Турцима), у питању је стари Рас. После се чешемо по глави и није нам јасно како нам је мања територија него ономад?!