РАДОЈИЧИЋ: Сваке године остварујемо напредак у борби против амброзије

Новости онлине

14. 08. 2020. у 14:18

РАДОЈИЧИЋ: Сваке године остварујемо напредак у борби против амброзије

Фото В. Данилов

ГРАДОНАЧЕЛНИК Београда проф. др Зоран Радојичић рекао је гостујући на Радио-телевизији Србије да је ове године вишеструко повећана површина на којој се спроводи мониторинг и уништавање коровске биљке амброзије.

Радојичић је рекао да овогодишњу „борбу” Града Београда против амброзије стратешки можемо да упоредимо са прошлогодишњом, али и истакао да је ове године посао рађен темељније.

– Прошле године мониторинг је рађен на скоро 370 хектара, док је ове године на 2.000, што је скоро шест пута више. Када је у питању уништавање хемијским средствима, оно је спровођено ове године на 130 хектара и требало би истаћи да су средства која се користе еколошки прихватљива. До сада је ове године 370 хектара амброзије уништено кошењем на градским неуређеним површинама. Јавно комунално предузеће „Зеленило – Београд” ради уништавање амброзије на око 3.000 хектара, исто као и прошле године, а у овај посао сада смо укључили и приградске општине, где је проблем са амброзијом такође био веома изражен – рекао је Радојичић.

Према његовим речима, Град Београд је озбиљно ушао у борбу против ове коровске биљке, а најважније је да Београд има десетогодишњу стратегију према којој се површина на којој се амброзија уништава повећава из године у годину.

– Ово није проблем који је могуће решити за годину дана и не можемо да обећамо суграђанима да већ ове године очекују драстично побољшање, али је важно да сваке године напредујемо и на крају достигнемо циљ – свођење појаве ове биљке на минималну меру. План је да у року од две до три године мониторинг „покрива” 10.000 хектара, а наравно и да на толикој површини ова биљка буде уништена – додао је Радојичић.

Градоначелник је рекао да је сарадња са Биолошким факултетом по овом питању веома значајна.

– Петог јуна, на Светски дан заштите животне средине, потписали смо Меморандум о сарадњи и мени као градоначелнику је важно да сарађујемо са стручњацима, како бисмо максимално искористили њихово знање и идеје. Мере које смо увели у сарадњи са Биолошким факултетом већ сада дају резултате, јер ако упоредимо првих 12 дана августа ове и прошле године, мерења су показала да је на истом мерном месту прошле године било 438 честица, а ове свега 98. Прошле године смо имали пет дана у којима је концентрација честица прелазила дозвољену границу, а ове само један. Ипак, требало би истаћи да су ове године и временски услови нешто бољи у односу на прошлу. У овом тренутку делује да ће ова година бити значајно боља од прошле по овом питању. Ове године формирали смо и Центар за координацију активности на сузбијању амброзије на територији града, чији је наредни састанак почетком септембра, када је и својеврстан „пик” цветања амброзије – нагласио је Радојичић.

Радојичић је истакао да је мониторинг кључан у сузбијању амброзије, јер се на тај начин дефинишу делови града где се она налази. Нови Београд је, како је прецизирао, један од делова града где је дефинисана већа концетрација амброзије.

– Утисак је да је све више људи и код нас и у свету алергично на ту опасну коровску биљку. Чак око 30 одсто људи у свету не одлази на посао због алергијских манифестација током најјачег цветања амброзије, што има и социјално-економских реперкусија. Борба против овог и сличних алергена је веома тешка и озбиљна јер, на пример, ветар полен амброзије може да носи и до 100 километара. Резултати су мање видљиви на почетку, али је зато важна стратегија, јер је у таквој борби потребан дугорочан и упоран рад – истакао је градоначелник.

Радојичић је додао да је у том сегменту потребно да сви учествују.

– Град, грађани и наука заједно треба да се изборе са овим проблемом. Грађани могу да дају свој допринос тако што ће уништити амброзију у свом дворишту. Тамо где не могу то да учине, треба такве површине да пријаве Беокому или градском Секретаријату за здравство – подсетио је Радојичић.

Он је поновио да је циљ да се амброзија пре свега уништава механичким путем – кошењем, али и хемијским средствима, и захвалио стручним сарадницима из те области јер су, како је нагласио, дали неизмеран допринос у изради стратегије и самом сузбијању ове опасне коровске биљке.

Када је реч о сузбијању комараца на територји престонице, Радојичић је истакао да је само у току јучерашњег дана запрашено око 6.000 хектара. Док је, према његовим речима, од краја јула запрашено око 36.000 хектара, што је и дало резултате. Подсетио је да је прошле године на територији Београда било око 30 пацијената који су имали грозницу изазвану вирусом Западног Нила, док ове године нема таквих случајева.

Са градоначелником је на РТС-у гостовао и декан Биолошког факултета Жељко Томановић, који је, између осталог, говорио о забринутости због евентуалне појаве комараца заражених вирусом Западног Нила.

– „Кућни” комарци су највећа опасност када је вирус Западног Нила у питању, а називамо их „кућним”, јер се женке тих комараца хране искључиво у затвореном простору. Они су активни у простору од 200 до 300 метара од кућа и зграда и најбољи начин за њихово сузбијање је запрашивање са земље. Требало би да грађани уклоне све изворе воде из својих дворишта и окућница, јер се само неколико дана након сузбијања појављују нови комарци и то је неизбежно. Комарцима је за размножавање довољно веома мало воде и једино решење је да едукујемо становништво, како бисмо смањили појаву комараца на најмању могућу меру – рекао је Томановић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)