У ПАРЛАМЕНТУ ТИТОВ ШИФРАНТ И ПРВАК ЕВРОПЕ: Занимљив тим од двадесетак ветерана браниће боје пензионера у Скупштини Србије

С. Ровчанин Томковић

13. 08. 2020. у 10:33

У ПАРЛАМЕНТУ ТИТОВ ШИФРАНТ И ПРВАК ЕВРОПЕ: Занимљив тим од двадесетак ветерана браниће боје пензионера у Скупштини Србије

Посланици у Скупштини / Фото З. Јовановић

У СКУПШТИНСКИМ клупама, новог 12. сазива парламента, седеће и двадесетак пензионера. Као и у претходним тимовима законодавног дома, чуће се и глас најстаријих, а екипа ветерана овога пута је шаролика.

Ако је судити по њиховим каријерама, за говорницом, али и у кабинетима или парламентарном бифеу и ресторану, теме ће бити глума, фудбал, образовање, суђења, дружење са Титом на броду "Галеб", страдање нашег народа за време НДХ, живот у неколико наших земаља, од СФРЈ па наовамо.

Љупко Петровић

Међу онима који "бране" боје пензионера су Јосип Броз из Социјалистичке партије Србије, иначе Титов унук, Смиља Тишма из исте странке, која је као дете преживела страхоте Јасеновца и других логора НДХ, затим професори Љубиша Стојмировић и Марко Атлагић из редова напредњака, привредник Драгомир Карић (Покрет снага Србије), адвокат Тома Фила (СПС)...

У тиму социјалиста је и чувени тренер Љупко Петровић који је Црвену звезду довео на врх европског фудбала, али и Јелица Сретеновић, у народу најпрепознатљивија као Кока из култне серије "Бољи живот", као и Милутин Мркоњић.

У ПУПС-у су Милан Кркобабић, Борисав Ковачевић, Јелисавета Вељковић, Ђуро Перић, а у СПАС генерал Светозар Андрић.

Најстарија међу ветеранима је Тишма (91), која је због тога и водила прву конститутивну седницу.

Смиља Тишма

- Увек сам била уз свој народ, па ћу и сада. Желим да се страдање нашег народа не заборави и да, по ко зна који пут кажем, шта сам са својим сестрама и братом, као дете прошла у логорима НДХ. Тешко ми је да причам о томе, али морам како би било записано - рекла нам је Тишма.

Тек неки месец од ње је млађи Ђуро Перић, који је у пензију отишао још 1990. године.

- Одавно сам активан у борби за права пензионера. Био сам посланик од 2008. до 2012. па се сада враћам опет у клупе. Циљ нам је да се изборимо да пензије прате плате, да буду 50 одсто нивоа просечне плате и да се законски утврди да не смеју ићи ниже - прича нам Перић који је пре скоро 70 година успео да дешифрује поруку да ће усташка емиграција минирати бране на Драви.

Ђуро Перић

А, са њим ће млађи посланици моћи да причају и о чувеном Титовом броду "Галеб" где је, као криптолог тумачио шифроване поруке, на путовању мира из Сплита ка Африци, још 1961. године.

- Шеф ми је био предратни професор математике и физике Габријел Перпар. Он је идејни творац нашег првог компјутера, званог ЦЕР 10. Тита смо често виђали. Сећам се да је сатима умео да шета палубом. Некад сам, некада са Јованком. А највише времена проводио је седећи за столом, на којем су столњак држале штипаљке, да га не однесе ветар. Писао је без престанка - прича Перић, који је за све што је урадио од "оца свих нација" добио сат "шафхаузен" са посветом - Тито.

Напредњак Љубиша Стојмировић наставиће и у овом мандату да се бави питањима образовања.

Љубиша Стојмировић

- Посланик сам од 2012. а пре три године сам отишао у пензију. Залажем се за то да стари студенти могу да студирају колико хоће, јер то никога не кошта и образовање мора да буде свима доступно. Па, колико има примера да су људи докторирали у осамдесетој години - прича нам Стојмировић.

Како каже, млади посланици се сада интересују за процедурална питања, како да се пријављују за одборе, шта треба да раде око тих административних послова за почетак. Спремни су да послушају савет, а старији колега им увек каже да свако треба да говорио о ономе што најбоље зна, јер не треба сви да буду "доктори опште праксе".

Иначе, број пензионера у парламенту није коначан, јер ће неки вероватно овај статус стећи током мандата. Тачан број ветерана знаће се када се формира Влада и део садашњих посланика оде у Немањину 11. На њихова места доћи ће следећи са листе, међу којима такође има најстаријих суграђана.

Јелица Сретеновић

ПРИМАЊА

ПОСЛАНИЦИ старосни пензионери имају право да се определе да ли желе да буду на сталном раду у парламенту. У том случају примају и плату (основна зарада око 80.000 динара и паушал око 30.000 динара) и пензију. Уколико добијају само пензију, имају могућност и на разлику између пуног износа плате парламентарца и пензије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)