ТО НИСАМ МОРАЛА ДА ДОЖИВИМ: Докторка Катарина никада неће заборавити одлагање тела у лимене сандуке и једну ужасну ноћ

Novosti online

субота, 08. 08. 2020. у 08:43

ТО НИСАМ МОРАЛА ДА ДОЖИВИМ: Докторка Катарина никада неће заборавити одлагање тела у лимене сандуке и једну ужасну ноћ

Фото: Принтскрин Youtube

КАРАНТИНСКИ рад је немогуће схватити док не дође до такве ситуације, открива др Катарина Павловић, анестезиолог у корона центра у Крагујевцу.

Тренутак када сам први пут ушла у карантинску болницу, памтићу до краја живота. Било је као сцена из неког хорор филма. То су голи зидови, нема полица, нема никакве папирологије сем листа пацијента. Мукла је тишина. Ту су техничари, лекари и пацијенти који су у јако тешком стању. Кроз ту муклу тишину чују се само откуцаји монитора.

Овако за Курир телевизију говори др Катарина Павловић, анестезиолог, чланица тима у интензивној нези корона центра на Клиници за пулмологију КЦ Крагујевац, која се свакодневно сусреће са најтежим пацијентима и борац је на последњој линији одбране - на граници између живота и смрти.

Витално угрожени

- Ми лечимо витално угрожене, најтеже пацијенте, који су у тешким облицима не само плућног, респираторног попуштања, него имају и попуштање других органских система. Преузимамо пацијенте којима је потребан већи ниво респираторне подршке и из свих других ковид центара - каже др Павловић.

Драматични тренуци су свакодневица тима на интензивној нези корона центра. Ипак, др Павловић се са посебном нелагодом сећа једне од најтежих ноћи, коју, како каже, неће заборавити док је жива.

- Те ноћи су нам за четири сата, од 21 до 1 сат после поноћи, преминула четири пацијента. То је било једно за другим. Погодило се да су у тој смени од техничара били четири девојке и један момак. Морала сам да им помогнем, јер је заиста велики посао око припремања тела, која се сређују на одређени начин да би се спречило ширење епидемије. И онда се у једном тренутку осврнете око себе, усред сте карантинске болнице. Све то прилично језиво делује - каже она.

Џакови у које се одлажу тела преминулих од корона вируса пре ове ситуације није ни видела.

Лимени сандук

- А након тога је као врхунац приче унет лимени сандук. То баш за живота нисам морала да доживим - каже др Павловић и додаје да је све то оставило последице на њу. Има дане када је ћутљивија, тиша или нервознија него обично, а осећа и „умор који је већи него што је физички“.

- Корона нам је свима прилично променила живот - каже др Павловић, која је као самохрана мајка могла да одбије да ради у корона центру, али то није урадила.

Упркос ужасним сликама, др Павловић каже да ће из овог периода понети и лепе успомене – на колегијалност, емпатију, јединство медицинског особља у борби са вирусом, као и тренутке када излечени пацијенти напуштају болницу.

(Курир)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (5)

Lazar

08.08.2020. 09:19

Нисте баш до тог степена представе да идете, нити да нас смарате лагањем. Прича о лименим сандуцима је колико невероватна, толико и глупа. Значи, човека зараженог тим вирусом опуштено прегледате, а када умре од својих тешких болести, настаје хистерија и лимени сандуци. Корона је донела нешто заиста лоше а то је опште неповерење и страх од лекара. Нико им више искрено не верује...

Vladimir

09.08.2020. 21:26

Ovaj Lazar lupeta ko maksim po diviziji. Ti doktori I sestre budalo jedna bore se za bolesne pacijente I nepitash I neznash kako je njima. I oni su ljudi , seljachino jedna. Bolje se poklopi I cuti, nego shto prichash gluposti. I bolje ti je Lazare da se izvinesh lekarskom osoblju za gluposti koje pishesh. Bice to pametnije.