ЗАРАЖЕНИ КОМАРЦИ У ОСАМ СРПСКИХ ГРАДОВА: Ево где постоји ризик од добијања вируса Западног Нила

Танјуг

среда, 05. 08. 2020. у 09:08

ЗАРАЖЕНИ КОМАРЦИ У ОСАМ СРПСКИХ ГРАДОВА: Ево где постоји ризик од добијања вируса Западног Нила

Фото: Архива ВН

КОМАРЦИ заражени вирусом Западног Нила присутни су у све више градова у Србији, али на срећу, још нема регистроване заразе код људи.

Према подацима Завода за биоциде, заражени комарци су откривени у 8 градова, и то у Београду, Суботици, Сомбору, Зрењанину, Панчеву, Краљеву, на Палићу и у Апатин.

Међутим, иако се први оболели грађани заражени овом грозницом региструју углавном у другој половини јула, а највећи број током августа месеца, у Србији се још није појавио први такав случај ове сезоне, према извештају Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут". 

- Грозница Западног Нила је сезонско обољење, односно обољење које је највише заступљено у периоду највеће активности вектора – комараца. Имајући у виду искуства како околних тако и наше земље, први оболели се региструју углавном у другој половини јула месеца, а највећи број оболелих особа се пријављује током августа месеца. На основу података достављених Институту и лабораторијских критеријума на територији Србије до 23.7. није регистрован потврђени случај оболевања од грознице Западног Нила - наводи се у саопштењу на сајту Батута.

У земљама Европске уније, у хуманој популацији до јуче је пријављено седам случајева оболевања од овог вируса, и то у Грчкој шест и у Румунији код једне особе. Први заражени комарци у Србији су детектовани половином јула.

Грозница Западног Нила коју преносе комарци стигла је у Србију 2012. године. Иако се испрва мислило, да су је донели азијски тиграсти комарци, испоставило се да су се њоме заразили наши домаћи. На срећу, западнонилски вирус не преноси се контактом међу људима, али може путем трансфузије крви, трансплантацијом органа, трансплацентарно са мајке на дете и дојењем.

Особа се може заразити само ако је ујео заражени комарац, а симптоми болести се јављају за три до 14 дана после убода.

Код око 80 одсто инфицираних ово обољење протиче без симптома, док остатак има благу клиничку слику. Тешка клиничка слика развија се код једног на 150 оболелих, а у ризику од таквог развоја болести су особе изнад 50 година и оне које имају неко хронично обољење попут депресије и кардиоваскуларних болести.

Фото: В. Данилов

Наиме, тежи облик болести карактерише упала мозга (енцефалитис) и нема никаве карактеристике по којима се разлкује од осталих енцефалитиса.

Поред грознице и главобоље, у клиничкој слици долази до појаве укочености врата, дезоријентације, коме, тремора, конвулзија, мишићне слабости и парализе... Озбиљне неуролошке манифестације укључују губитак координације мишићних покрета, запаљење кичмене мождине.

Овај вирус први пут је изолован и идентификован управо у области Западни Нил у Уганди 1937. године. Данас је овај вирус најраспрострањенији арбовирус односно вирус који се преноси инсектима на свету, а резервоар заразе су птице, углавном гаврани и чавке.

Иначе, циркулација овог вируса присутна је свуда на Европском континенту још од 60-их година прошлог века.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)