МИСТЕРИОЗАН НЕСТАНАК ГЕНЕРАЛА: Совјетска служба, којом је руководио Мујке, у Паризу отела белогардејца Кутјепова

В. Н.

понедељак, 13. 07. 2020. у 22:46

МИСТЕРИОЗАН НЕСТАНАК ГЕНЕРАЛА: Совјетска служба, којом је руководио Мујке, у Паризу отела белогардејца Кутјепова

Генерал Александар Кутјепов / Архива

У СЛУЧАЈУ руског генерала - белог емигранта Кутјепова, који је после смрти великог кнеза Николаја Николајевича и генерала Врангела, изабран на чело "беле" емиграције, Мустафа има значајно место.

Кутјепов је деветнаестог јануара 1930. на мистериозан начин нестао из Париза. И док је француска штампа којешта нагађала да је он највероватније жртва емигрантских обрачуна из редова белоемиграната, он је зато што је правио планове са својом групом о повратку у Русију, свађајући се са другим генералима око поделе положаја у домовини, био киднапован, после чега су га саслушавали најзначајнији стручњаци ГПУ-а. Генерал Милер, заменик Кутјепова је париским новинарима изјавио: "Не идем тако далеко да оптужим званичне представнике Совјетске Русије у Паризу или Бечу, али ми је јасно да је отмица дело руских комуниста. Они не само да ће убити нашег генерала Кутјепова, него ће вероватно ићи даље, да нас убеђују како нас је наш вођа напустио и побегао њима у загрљај. Највероватније да га ГПУ сада држи у свом затвору. Ако је совјетска власт хтела да га просто смакне, то се могло учинити без ризика и излишних трошкова иза сваког ћошка..."

ОТМИЦА је дуго припремана. У њој је и Мустафа обављао важне послове. У ствари, припремана је више од пола године. Киднапованог генерала Кутјепова су допремили до обале у Нормандији где је укрцан на совјетски брод... У међувремену, Совјети су успели да у неким листовима буде објављена дезинформација да су Кутјепова отели официри "Интелиџенс сервиса"...

А онда је дошао на ред генерал Милер, наследник Кутјепова, који се дотле упорно бавио установљавањем алибија Мустафе Голубића, у време киднаповања генерала Кутјепова. Професор физике Чедомир Поповић, родом из Доњег Милановца, кога је Мустафа довео у везу са ГПУ је у Милеровом случају, такође, одиграо кључну улогу. После тога, Мустафа га је узео у своју групу. Милеров блиски пријатељ генерал Скоблин, шеф унутрашње безбедности руских белоемиграната је радио као агент ГПУ-а. Иако је имао сасвим друкчије концепције што се Совјетског Савеза тиче - да се белоемигрантима никада неће указати прилика да победоносно умарширају у Москву, већ да не треба скупљати и слати добровољне прилоге Франковим јединицама у Шпанији, ипак је и он киднапован. После ових отмица у редовима руске емиграције се све променило. Многи су се оканули "ћоравог посла", даљег пропагирања против Совјетског Савеза и рада на рушењу режима у Москви.

Лењин / Архива

СТАЉИН И ХАЈДУК СТАНКО

У БЕЧУ је Мустафа написао и илегално издао брошуру "Лењин о војним питањима", коју је илегално издао и растурао у Бечу и Југославији. Посветио је "Другу Станку, војном инструктору КПЈ, за кога се једино зна да је убијен у Петроварадинској тврђави. Занимљиво је да су сви инструктори које је Коминтерна упућивала на рад у Југославију средином двадесетих година носили конспиративно име "Станко". Обично су добро знали српскохрватски и Станко им се вероватно чинило као типично наше име. А "Хајдук Станко" је неоспорно симбол балканске хајдучије, без обзира на то против чијих се зулума бори и у име које идеологије. Како није сачуван ниједан примерак ове књиге поједини истраживачи упорно тврде да ју је посветио Ј. В. Стаљину.

НОВИНАР И УРЕДНИК

МАЛО је познато да се Голубић доста активно бавио писањем. Још као припадник комита у "Илустрованој ратној хроници" објавио је серију чланака", у којима је популарисао издржљивост и храброст српске војске и добровољаца из Босне и Херцеговине који су се часно борили у саставу јединице Војислава Танкосића. И у бечком периоду његовог живота био је опседнут новинарством. Редовно је објављивао, а повремено и уређивао, за просовјетски лист "Балканска федерација" и "Срп и чекић" који је био званичан орган КП Југославије. Његов серијал о предисторији Сарајевског атентата, у бечком часопису "Кларте", који је уређивао Анри Барбис, имао је велики одјек, не само у Аустрији него и шире у Европи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)