МУСТАФА - ШПИЈУН СА СТОТИНУ ЛИЦА: Револуционарни фанатик који се појављивао и нестајао кад год је то хтео

Миломир Марић

понедељак, 13. 07. 2020. у 20:28

МУСТАФА - ШПИЈУН СА СТОТИНУ ЛИЦА: Револуционарни фанатик који се појављивао и нестајао кад год је то хтео

Миша Живановић, Ристо Тохољ, Влада Воскар, Јеврем Гарасиновић, Ђуро Шарац, Мустафа Голубић, Воја Танкосић, Смајо Феровић, Душан Дучић, Бошко Арежико, Милан Милошевић / Архива

МУЈА, Мујка, Мујага, Џаџинка, како су га одмиља звали, или Никола Ненадовић, Лука Ђерић, Исмет, Лука Самарџић, Гојко Таминџић, Иван Ивановић, Поповић, Ђорђевић и многи други службени псеудоними, којих се ни њихов власник није сећао, десетине су судбина само у једној - судбини Мустафе Голубића.

Југословенима који су га случајно сретали и који су с њим тесно сарађивали остао је подједнако тајанствен.

Карло Штајнер је на Мустафу налетео у једном московском трамвају. Откравили су се у кафани хотела "Метропол", пошто су обојица била изненађена што један другог ту виде. "Знаш како је код нас", рекао је Мустафа, "данас партијски, сутра државни рад, а ми као дисцплиновани комунисти све прихватамо". Долазио је и изненада одлазио. Ко зна с ким и због чега.

Појављивао се потом у Италији као религиозни фанатик. Месецима је обилазио цркве, куповао иконе и молио се. Тек када више у њега није било никаквих сумњи, одлазио је на везу. По Немачкој се шетао и после доласка Хитлера на власт. Кад је у возу један гестаповац почео да сумњичаво загледа његов пасош и да његову слику доводи у везу с неким, истог часа је симулирао падавицу. Пена му је пошла на уста, сви су му полетели у помоћ, а гестаповац је склопио странице пасоша и одмахнуо: "Јадан човек" .

БИО је максимално истрениран за најневероватније ситуације. У Француској је глумио парализу и тресао ногу као у најбољим уџбеницима медицине. Истовремено, нудио је гинеколошку помоћ женама својих пријатеља, са знањем које је научио као члан совјетских медицинских делегација на светским симпозијумима. У Алжиру је основао комунистичку партију. Атлантик је прешао скривен у сандуку од банана на једном броду, а из Мексика се у САД пребацио у вагону пуном водоводних цеви. Због потреба службе умео је, исто тако, стручно да осваја срца париских балерина или жена индијских махараџа и шаље им праве цветне вртове.

КЛУБ СТУДЕНАТА МАРКСИСТА

О MУСТАФИНОЈ улози у стварању првих партијских група на Београдском универзитету, у јавности се готово ништа није знало. Захваљујући револуционарној плими, после Октобарске револуције и Првог светског рата нагло је почела да се шири мисао Маркса, Енгелса и Лењина. Убрзо су настали најпре "Клуб студената", а потом "Клуб студената комуниста", које су основали и били им копредседници Мустафа Голубић и Милутин Миленковић Бели, прадеда новинара Вељка Миладиновића, који је иначе због сукоба са Брозом на Вису потпуно елиминисан из јавног живота. У овом послу највише су им помагали Живко Јовановић и Милутин Гец.

У Кини је научио да једе штапићима, кад је тамо ишао да организује партизански покрет. Осам сати је лежао испод кревета за време разговора вођа Чанг Кај Шековог Куоминтанга и Маових партизана. Чуо је њихове свађе и препирке и о томе реферисао где је требало. Петнаест дана је вукао рикшу, као и сиромашни Кинези, да би прислушкивао неке важне личности.

А после тога се на бечком аеродрому појавио као арапски шеик, за којим је послуга носила дванаест кофера, и одсео у најлуксузнијем хотелу. Врло неодређено и без много детаља говорио им је о својим боравцима у Америци, Јапану, Енглеској, Данској. Како се кратко време борио у Шпанији!

У ПАРИЗУ је целу ноћ провео иза димњака опседнуте куће. Остали учесници у акцији успели су да побегну. Бежао је испред француске полиције кроз реку пролазника. У једном тренутку, видео је како се непозната отмена дама приближава аутомобилу, чија јој врата отвара ливрејисани шофер. У магновењу, очима се с њом споразумео, улетео у ауто и сео поред ње. Заједно су нестали неким од париских булевара.

Историчар Иван Очак упознао је 1966. године у Москви Мустафину бившу жену Едуарду Исаковну Елцушен. Рекла му је да су се они срели негде у Канади, где се она нашла у емиграцији још у предреволуционарном времену. Није знала чиме се бави, говорио јој је понекад да тргује робом која је невидљива. Нестајао би на месец-два и јављао се дописницама како је срећно стигао на Азурну обалу, у Аустрију, Немачку или САД. Враћао се обично веома уморан и нервозан. Некад сам, некад са женом, одлазио је на опоравак на Крим.

На некој вечери, после рата у Москви, Мустафиној сестричини Садети Капетановић обратила се старица Мира Михајловна Еишер: "Опростите, ви сте Југословенка? Из Херцеговине? Знала сам једнога из тог краја који је отприлике на исти начин као и ви седео и пијуцкао. Звали смо га Исмет (најчешћи Мустафин московски псеудоним). Мој муж и ја смо радили у администрацији Коминтерне, Исмет је често долазио у наш стан, у Улици Горког, и ту радио у једној великој соби. Међутим, кад смо га муж и ја срели, с неким странцима, у хотелу 'Национал', понашао се као да нас никад у животу није видео. Једноставно је окренуо главу на другу страну."

Сестричини "црнорукца" Владимира Туцовића, Добрили Ђукић, да ли у шали или озбиљно, причао је о Грети Гарбо и Марлен Дитрих, које су биле заљубљене у њега:

- Ух што ме је волела та Грета!

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)