ЦЕО ВЕК НА ПРОСЕКУ ЗА ПЕНЗИЈУ ОД 34.482 ДИНАРА: Многи због новца не желе да напусте радно место и пензионишу се

Ј. Ж. СКЕНДЕРИЈА

28. 10. 2021. у 11:08

КАДА би запослени коме месечно на рачун леже просечан износ српске зараде овог тренутка отишао у пензију, а да је притом читав радни век примао републички просек, на његовом чеку писало би 34.482 динара! Тако би осигураник са 40 година стажа добио 30.000 динара мање него да је наставио да одлази на посао. Према последњим подацима, просечна зарада у Србији је 64.639 динара. Зато и не чуди што многи који су остварили услов за пензију често не желе да напусте радно место.

ЦЕО ВЕК НА ПРОСЕКУ ЗА ПЕНЗИЈУ ОД 34.482 ДИНАРА: Многи због новца не желе да напусте радно место и пензионишу се

Фото Д. Миловановић

Рачуница показује да радник са просеком добијањем решења за пензију "пада" готово на ниво републичког минималца. То значи да би сви они са мањим платама добили и знатно нижи чек.

- Минимална зарада је променљива категорија и није сваке године исти однос према просечној, тако да се не може обрачунати износ колику би пензију имао неко ко је читавог радног века радио за најнижи износ, без увида у конкретне појединачне податке - објашњавају у Фонду ПИО.

Износ чека одређује се на основу података регистрованих у матичној евиденцији, односно на основу навршеног пензијског стажа и остварених зарада. Приликом одређивања висине пензије урачунава се цео радни век, што значи да у зараду улазе сви остварени приходи за које су плаћени доприноси за ПИО. То могу да буду хонорари исплаћени на основу разних уговора о делу које је запослени имао током радног века.

Незванични подаци говоре да за минималац у Србији тренутно ради око 350.000 људи или око 15 одсто свих запослених у земљи. Они су запослени на најједноставнијим пословима, а неретко се дешава да овај новац примају и у предузећима која сасвим добро послују. Од тог броја, нешто мање од њих 30.000 је у јавном сектору, а не би требало заборавити да има и оних који зарађују мање од минималца. Тако и не чуди што списак ПИО фонда са пензијама нижим од 30.000 динара броји више од милион имена.

Висина старосне пензије одређује се према оствареном пензијском стажу и зарадама, односно основицама осигурања за које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање. Обрачун се врши стављањем у однос укупне зараде (основице) осигураника, у правилу, почев од 1. јануара 1970. године са просечном годишњом зарадом у Србији за сваку календарску годину и на тај начин се добија годишњи лични коефицијент, који не може бити већи од пет. Збир годишњих личних коефицијената се затим дели са периодом за који су обрачунати и добија се лични коефицијент, који не може бити већи од 3,8. Он се множи са укупно оствареним пензијским стажом и општим бодом.

- Општи бод је фиксни износ који се усклађује на исти начин као и пензија - објашњавају у ПИО. - Осигураницима женама стаж се увећава у одређеном проценту, а стаж за обрачун износа пензије не може износити више од 45 година.

Превремена старосна пензија се одређује на исти начин као и старосна, с тим што се трајно умањује за 0,34 одсто за сваки месец ранијег одласка у пензију. Умањење може износити највише 20,4 процента. Код инвалида важи правило да се после обрачуна, који је исти као и код претходних, увећава и за додати стаж који зависи од навршених година живота и пола осигураника. Ако је инвалидност проузрокована повредом на раду или професионалном болешћу, пензија се обрачунава према пензијском стажу од 40 година.

- Код породичне се одређује на основу износа пензије умрлог осигураника, и то у проценту који зависи од броја чланова породице. За једног је 70 одсто, за два 80, за три члана 90, за четири и више чланова 100 процената - наводе у Фонду.

То значи да ако је преминули корисник имао чек на 40.000 динара, његов наследник имаће 28.000.

Доношење решења зависи од тога да ли су прикупљени сви подаци који су неопходни да би се могло одлучивати о праву на пензију. У циљу да корисник што пре почне да прима своје принадлежности, Законом о ПИО предвиђена је могућност доношења привременог решења. Оно се доноси када су испуњени услови за стицање пензије, али нису познати и комплетирани сви подаци који су потребни за доношење коначног решења, као што су подаци о стажу осигурања, зарадама и висини доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

РЕШЕЊЕ ЗА ПЕНЗИЈУ ЗА ДВА МЕСЕЦА

ЗАКОНСКИ рок за доношење решења о правима из пензијско-инвалидског осигурања је до 60 дана и за 90 одсто захтева Фонд доноси решења у овом року. Када недостају подаци за све периоде осигурања, поступак се продужава до обезбеђења свих података.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (4)

КОЈА ЈЕ ЦЕНА СЛОМЉЕНОГ ДЕЧЈЕГ СРЦА? Како су Хрвати, Бугари и Словенци расплакали малишане из Србије