ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИХА РЕПРЕСИЈА ДОВОДИ ДО АУТОЦЕНЗУРЕ: Чланови Одбора су били једногласни да шире концепт слободе

Др Коста Чавошки

30. 10. 2021. у 17:14

НА САСТАНКУ су разматрана следећа питања: 1. досадашња делатност Одбора 2. пријем и одјек у јавности 3. представке упућене Одбору 4. будућа делатност Одбора 5. могућност даљег проширивања Одбора 6. разно

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИХА РЕПРЕСИЈА ДОВОДИ ДО АУТОЦЕНЗУРЕ: Чланови Одбора су били једногласни да шире концепт слободе

Предраг Палавестра, Матија Бећковић, Борислав Михајловић Михиз и Војислав Коштуница / Архива Новости и Борбе

Пре него што су пристигли сви чланови, вођен је начелан разговор.

РАДОВАН САМАРЏИЋ сматра да живимо у историјском тренутку када треба више и боље радити на учвршћивању темеља народне егзистенције, за шта се сада пружа прилика. Акција Одбора је акција за унапређење културног деловања. Остварен је национални напредак у многим секторима, али је потребна већа трпељивост и сарадња културних посленика различитих идеолошких уверења. Требало би основати једну библиотеку, која би у двадесетак књига годишње давала народу све што је највредније у српској култури. Основни је задатак културно уздизање народа. Треба радити више, систематичније и организованије, треба користити људске потенцијале, утицати на одговарајуће форуме, бити стрпљив и рачунати на дуге стазе.

НЕЦА ЈОВАНОВ је указао на постојање двеју врста репресије: видљиву, која се лако идентификује и којој је лакше пружити отпор, и тиху, невидљиву, која је тежа по последицама. Реч је о репресији над људским духом и стваралаштвом. У нашем друштву нема отпора овој тихој репресији, која траје дуго и чије су последице погибељне у свим сферама.

МЛАДЕН СРБИНОВИЋ је говорио о стању духа у младој генерацији, са којом се суочава на Академији. Ти студенти долазе на Академију већ формирани, тако да се врло мало може утицати на њихова темељна опредељења. Оно што њих поглавито покреће, то је тежња за материјалним добрима. Једино их занима оно што се може непосредно искористити. Стога не треба ни покушавати да се утиче на овај крајњи исход, већ треба захватати ствар у корену.

Борислав Михајловић Михиз

БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ предлаже да се разговор врати на основну намену Одбора. Ово је једини одбор који би волео да не ради. Сви би његови чланови били најсрећнији кад не би морали да делују. Наш је основни задатак проширење простора слободе и толеранције, а никада не смемо бити репресивни или рестриктивни. Тиха репресија често поприма облик аутоцензуре, против које се такође морамо борити. Не треба критиковати младу генерацију, јер смо ми одговорни за њен развој. Немојмо судити о младима строго, јер те боје не разазнајемо. Ми треба да ширимо концепт слободе и да чинимо све да ова земља изгледа боље и лепше. Наша функција је да свирамо сваки фаул. Иначе, рад на културном уздизању нације је индивидуални посао сваког од нас.

АНДРИЈА ГАМС истиче да Одбор нема никакав правни статус већ је само круг истомишљеника, који су спремни да бране слободу мишљења и изражавања. Оно што ће Одбор радити неће се допасти многим људима. Такође наводи да је изненађен реакцијом људи који од Одбора много очекују.

ЉУБА ТАДИЋ упозорава да Одбор треба да дефинише свој основни задатак. Треба, наиме, бити начисто с тим шта Одбор мора да ради. Велика је илузија да је то неполитичка делатност. Делатност Одбора је политичка и она заправо представља један облик грађанске непослушности, која се заснива на једном праву вишем од позитивног.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Права грађана служе за параду

ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИЋ предлаже да се пређе на конкретна питања из рада Одбора, пошто су пристигли и закаснели чланови.

ДОБРИЦА ЋОСИЋ извештава да је Одбор упутио апел јавности, као и два писма републичким тужилаштвима СР Босне и Херцеговине и СР Србије, с предлогом да се повуку оптужнице против Војислав Шешеља, односно против београдске шесторице (копије ових писама упућене су савезном тужилаштву као и савезној и републичким скупштинама).

БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ поставља питање због чега Одбор није добио одговор на своје представке и упозорава да по Уставу свако има право на одговор органа коме је представка упућена. Предлаже да се адресатима упути захтев да одговоре на представке које су им упућене.

НЕЦА ЈОВАНОВ се слаже са предлогом Б. Михајловића. Том приликом би требало упитати да ли објављени коментари у новинама представљају ставове форума или самих новинара.

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ предлаже да Одбор упути протест због устаљене праксе неодговарања на бројне петиције и представке, које су последњих година упућиване Председништву СФРЈ и другим органима власти.

Такође поставља питање да ли то значи да је поменути члан Устава СФРЈ о праву на представку укинут.

ЉУБА ТАДИЋ поставља начелно питање: да ли су на страни државних органа само права а на страни грађана само дужности? Постављањем оваквог питања разоткрила би се природа постојећег правног поретка.

Драгослав Срејовић и Матија Бећковић

ИВАН ЈАНКОВИЋ упозорава да апел Одбора јавности има карактер обавештења и као такав не захтева одговор, док тужилаштва не потпадају под уставну обавезу да одговоре на представке грађана.

ЉУБА ТАДИЋ наглашава да се подносиоци петиција у јавности омаловажавају, да се права грађана предвиђена Уставом и законима често крше, као да служе само за параду.

МЛАДЕН СРБИНОВИЋ опомиње да у скупштинама постоје посебне комисије за предлоге и представке, којима би се требало обратити. Наглашава да увек треба искористити све редовне и правне путеве.

БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ упозорава да се израз "петиционаши" као пежоративан не сме употребљавати. Такође поставља питање којим правом су одговарајући органи ускратили одговоре на стотинак петиција које су им последњих година упућене. Ти органи морају бити упозорени да се не придржавају својих уставних обавеза и да су дужни да на сваку иницијативу грађана дају одговор.

ДРАГОСЛАВ СРЕЈОВИЋ истиче да је очекивао нападе у штампи. Сматра да Одбор не може да се бави свим постојећим незаконитостима, јер би то био претежак терет. Делатност Одбора треба свести на разумну меру. У раду Одбора треба задржати озбиљност, елеганцију и отменост. Рад Одбора треба ограничити на две битне ствари: у тренутку опште деморализације треба одлучно рећи "не", а такође се треба сконцентрисати на случај који је био повод оснивања Одбора. Треба, међутим, сачекати првостепену пресуду у том случају. Противи се проширењу Одбора новим члановима, нарочито млађим, јер не види критеријум по коме би се то могло чинити.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Одбор савести а не илузија

ПРЕДРАГ ПАЛАВЕСТРА се слаже са Д. Срејовићем. Ми смо велико звоно, а велико се звоно не креће на сваки поветарац. Што се тиче поновног писања органима власти, сматра да се не треба правнички препуцавати с неким ко не држи до права.

Радован Самарџић истиче да Одбор води дијалог с нацијом и светом, па је важно знати какав је ту одјек.

НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ издваја два питања: коме се поруке шаљу и шта се од адресата очекује? Одбор се није обратио народу нити свету, јер би тиме акутно поставио питање свог легалитета. Бирајући органе власти за адресате, Одбор чврсто остаје у оквирима легалитета. Међутим, Одбор од тог адресата и не очекује одговор, јер то није ни био главни мотив упућивања поруке. Две основне функције слања поруке у овом случају су: да се органи власти опомену на њихове дужности и да се изрази протест.

Никола Милошевић / Архива Новости и Борбе

МИЋА ПОПОВИЋ сматра да ми не живимо у једној него у двема државама (Југославија и Србија), од којих свака има своје законе и начине понашања. Одбор је био конституисан пре избијања отвореног сукоба између ових двеју држава, тј. пре првог правог посттитовског рата између њих. То се мора узети у обзир. У контексту тих сукоба, утицај Одбора може одиграти битну улогу у погледу исхода суђења "шесторици". Правог напада на Одбор у Србији није било. Подржава предлоге Д. Срејовића да се сачека првостепена пресуда.

ДИМИТРИЈЕ БОГДАНОВИЋ истиче да Одбор мора рачунати с тим да неће добијати одговоре на своје представке. То, међутим, не значи да треба одустати од једностране преписке. Што се тиче суђења "шесторици", сматра да треба сачекати доношење првостепене пресуде.

РАДОВАН САМАРЏИЋ поставља питање какав треба да буде однос Одбора према Србији. Наиме, има знакова да је Србија почела да води политику која се унеколико разликује од досадашњег курса. О томе, међутим, нема сасвим поузданих вести. Изгледа да се збива драма која може бити судбоносна. Као повољну ствар наводи пријем три нова члана у Удружење књижевника. Треба ли Србији сада помоћи или одмоћи?

БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ се слаже да треба сачекати првостепену пресуду "шесторици". Обавештава о захтеву Скупштине Удружења књижевника Србије да се Милан Младеновић пусти из притвора и да се Војислав Шешељ ослободи.

ЉУБА ТАДИЋ упозорава против претераног оптимизма у свим овим конкретним случајевима.

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ је против везивања за било какву званичну политику Србије у контексту поменутог сукоба.

Љуба Тадић, Мића Поповић и Димитрије Богдановић

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ износи искуства Одбора за заштиту уметничких слобода. Ово је Одбор савести а не илузија. Треба ићи само на крупније ствари.

БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ каже да не треба напуштати наш једини терен: треба натерати власт да се држи властитих закона.

МИЋА ПОПОВИЋ истиче да смањење казне Војиславу Шешељу са 8 на 4 године затвора представља признање једне инсуфицијенције.

НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ подсећа на циљ због ког је Одбор конституисан. Одбор пре свега треба да брани Шешеља зато што он има право да мисли. Истиче да Одбор треба да се прошири, имајући на уму углед оних који би у Одбор могли да уђу. Ако се нађе неколико људи од угледа, њих треба примити у Одбор.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Заштита малих људи

ДОБРИЦА ЋОСИЋ предлаже да Одбор узме у разматрање оне постојеће законе који угрожавају слободу мишљења. Најбоље би било изабрати неколико чланова који би се бавили анализом кривичних закона и закона о штампи, као и одговарајућим уставним одредбама.

Овај предлог је прихваћен и одређена је група коју чине: Љ. Тадић, К. Чавошки и И. Јаковић, док ће А. Гамс помоћи рад ове групе својим саветима.

ДОБРИЦА ЋОСИЋ обавештава о преписци и разговорима Одбора с појединцима и организацијама из иностранства, који су пружили подршку Војиславу Шешељу и "београдској шесторици". Извештава о захтевима упућеним Одбору.

Одбору се обратио социолог М. Радовановић. Решено је да се Д. Ћосић и А. Гамс сретну и разговарају с М. Радовановићем.

КОСТА ЧАВОШКИ реферише о представци Т. Крсмановића поводом злоупотребе психијатрије у политичке сврхе.

БОРИСЛАВ МИХАЈЛОВИЋ МИХИЗ предлаже да се Одбор обрати психијатрима добре воље, с молбом да проуче ове случајеве и о томе обавесте Одбор. Решено је да се Одбор у том смислу обрати Владети Јеротићу, Јовану Рашковићу и проф. Капору.

НИКОЛА МИЛОШЕВИЋ упозорава на импликацију пројекта Закона о усмереном образовању и предлаже да се Одбор и њиме позабави.

ЉУБА ТАДИЋ предлаже да се поводом могућих злоупотреба психијатрије Одбор обрати стручном удружењу југословенских психијатара.

КОСТА ЧАВОШКИ упознаје Одбор са кривичном осудом Драгана Степковића за дело непријатељске пропаганде пред Војним судом у Сарајеву.

АНДРИЈА ГАМС сматра да Одбор мора бити реалан и да нема могућности да улази у све појединачне случајеве, осим оних који имају начелан значај.

ДРАГОСЛАВ МИХАИЛОВИЋ упозорава да имамо моралну обавезу да заштитимо младог човека који је у затвору и да заштиту пре свега треба пружати малим људима.

ЉУБА ТАДИЋ упознаје Одбор са случајем Божидара Тодоровића који је избачен са посла и ради као физички радник. Закључено је да о овом случају подробније реферише Љ. Тадић.

Коста Чавошки, Младен Србиновић и Драгослав Михаиловић

ДОБРИЦА ЋОСИЋ поставља питање ко ће потписивати писма Одбора. Закључено је да се за сваку прилику одређују потписници, а да Д. Ћосић сазива састанке Одбора.

ЉУБА ТАДИЋ предлаже да Одбор сам финансира своју делатност. Предлог је усвојен.

ИВАН ЈАНКОВИЋ реферише о случају словеначког социолога Рајка Шуштаршича, који се обратио Одбору зато што је отпуштен с посла због социолошке студије коју је написао.

После дискусије, у којој су учествовали Андрија Гамс, Драгослав Михаиловић, Матија Бећковић, Мића Поповић, Младен Србиновић, Иван Јанковић и Љуба Тадић, закључено је да на следећем састанку, у присуству свих чланова, Одбор донесе начелну одлуку да ли ће улазити у појединачне случајеве и да ли ће узимати у заштиту југословенске грађане без обзира на њихову националност и републичко држављанство.

Поводом питања Добрице Ћосића о чувању преписке и приспелих докумената закључено је да се о архиви Одбора старају Д. Ћосић, К. Чавошки и И. Јанковић.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО? Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

25. 04. 2024. у 18:08

Коментари (0)

И МИ КРЕЋЕМО ПУТ ГРЧКЕ Прво оглашавање Николине жене: Деца знају све, морамо бити храбри