ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОТПОР ПОВАМПИРЕНОМ СТАЉИНИЗМУ: Како је 1984. године орвелијанство изронило у СФР Југославији

ЧИНИЛО се да је баш весело почела 1984. година у Југославији. Одржане су Зимске олимпијске игре у Сарајеву, на понос нације, у сјају и до тада невиђеном гламуру, уз беспрекорну организацију која је земљу од 8. фебруара када су игре отворене, до 18. фебруара када су затворене, ставила у центар пажње светске јавности, уз неподељене аплаузе и усхићене честитке домаћинима

Војислав Шешељ / Приватна архива

Почетак је био спектакуларан, а већ сутрадан, 9. фебруара, из магли с Требевића и Јахорине изронили су неки чудни свати, као да су сишли са страница славног романа Џорџа Орвела "1984", из његовог "Министарства истине" и ушетали у стан др Војислава Шешеља у Сарајеву. Ухапсили су овог младог асистента, због текста који је држао у фиоци свог радног стола, текста у коме је дао одговоре на питање "Шта да се ради", у широко заснованој анкети међу југословенским интелектуалцима и јавним делатницима, коју су у априлу претходне године покренули уредници "Комуниста" за Југославију Душан Богавац и потписник овог текста, тада уредник "Комуниста" за Србију.

ПРОГОН др Шешеља окончан је изрицањем драконске казне од осам година затвора због "непријатељске пропаганде", како је у јулу 1984. године, на првом степену, пресудио Окружни суд у Сарајеву.

Богавац и овај потписник били су изложени партијском прогону, различитим шиканама које су укључивале прислушкивање и блокирање кућних телефона, претње различите врсте, укључујући и оне које се тичу породице.

Паралелно је трајао малтретман запослених у Студентском културном центру, установи која је у децембру 1983. године била мета три пожара - 6, 12. и коначно 28. децембра, када је катастрофални пожар захватио ово здање. Пожар је био подметнут, али су службени органи као његов вероватан узрок навели - "опушак цигарете". Па ипак, "због недостатка доказа", истрага је обустављена у новембру 1984. године. Настојања да се одговорност за ово "паљење Рајхстага" пребаци на најдговорније лице, на директора Љубомира Кљакића, нису уродила плодом.

ТОКОМ 1984. на удару су се нашли многи појединци, нарочито у установама културе и у новинским редакцијама су смењивани уредници, редови партије чишћени су од неподобних који су оптуживани за антипартијску, малтене "непријатељску делатност".

У некој врсти побеснеле атмосфере оног времена, диктиране из легалних и нелегалних центара моћи, у околностима јурњаве за "непријатељима" на разним странама, они орвелијанци који су два и по месеца раније хапсили др Војислава Шешеља, банули су 20. априла 1984. у приватни стан Драгомира Олујића Олује, на разговор вођен под окриљем Слободног универзитета у Београду. Похапшено је 28 учесника овог скупа.

Андрија Гамс

Уследило је суђење шесторици, тај велики процес који је месецима привлачио велику пажњу јавности и разбуктао отпор повампиреном стаљинизму и његовим носиоцима, ушушканим у сигурност коју им је пружала видљива и невидљива моћ, због позиција заузетих у партији, држави и тајним службама.

И док су орвелијански режисери из сенке вукли ове и сличне потезе, брукајући се у земљи и пред лицем света, исти тај свет био је захваћен неповратним, планираним али и изненадним променама и догађајима.

ТАКО СУ САД и Ватикан 10. јануара 1984. године успоставили пуне дипломатске односе, а после две недеље на америчко тржиште је избачен први Епл Мекинтош рачунар са мишем, што је широм отворило врата предстојећој, бурној дигиталној револуцији; дан пре почетка Олимпијских игара у Сарајеву, амерички космонаут Брус Макендлес је изашао из свемирског брода "Челенџер" и "прошетао" свемиром користећи високотехнолошки уређај за маневрисање; на чело СССР-а дошао је 13. фебруара, после смрти Јурија Андропова, Константин Черњенко, који ће на врху совјетске власти провести само тринаест месеци, да би га после смрти наследио Михаил Горбачов, покренувши "перестројку"; америчке трупе су напустиле Бејрут, а британски рудари су ступили у једногодишњи штрајк; совјети су одлучили да бојкотују Олимпијске игре у Лос Анђелесу које су отворене у јулу; у Манили је у августу пола милиона људи демонстрирало против диктатора Фердинанда Маркоса, а следећег месеца су Велика Британија и Кина потписале споразум о повратку Хонгконга под окриље Кине 1997. године; крајем октобра у атентату је убијена Индира Ганди, премијер Индије...

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Фараонско светло Јосипа Броза

НЕКАКО у то време, Европска заједница је промовисала пројекат "Еурека", амбициозно замишљени план ослонца на најмодерније, врхунске технологије, што је требало да буде противтежа, пре свега, доминацији САД на том подручју. Иако су југословенска наука и привреда могле без већих проблема, поготово због технолошког нивоа постигнутог у наменској индустрији и рачунарству, да се придруже овом програму врх југословенске власти се радије одлучио за сарадњу у сличном, конкурентском програму Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ) земаља Источне Европе, под командном палицом Москве. Колико је то био избор показало се врло брзо, после пада Берлинског зида и краха комунизма у СССР-у и на политичком Истоку.

Догматизована руководства у југословенским републикама и покрајинама, као и на врху пирамиде федералне власти, чији су се представници утркивали да их обасја фараонско светло које је до 4. маја 1980. године припадало само Јосипу Брозу Титу, вукла су катастрофалне потезе. Интелектуални живот у земљи видели су као горућу опасност, као поприште на коме треба однети победу над све гласнијим критикама које разобличавају дубоку кризу економије, политике и друштва и неспособност руководства.

СУДСКИ кривични процес против шесторице био је врхунац тог нарочитог аутизма властодржаца, израз њиховог настојања да се свим средствима, па и судским прогоном, потврди исправност полицијске акције од 20. априла 1984. године. Кривицу похапшених и шесторице који су завршили у притвору, "доказивали" су и највиши представници федералне власти, Републике Србије и Града Београда.

Влада Мијановић / Приватна архива

До тада нечувен публицитет пратио је овај процес у коме су се тројица прогоњених - Владимир Мијановић, Павлушко Имшировић и Милан Николић - одлучили на штрајк глађу, у чему су прва двојица издржала чак 42 дана.

На стотине појединаца, али и низ установа из целе Југославије, дигли су свој глас против овог процеса, уз изражавање солидарности с окривљенима. Очи света биле су упрте у Београд и у Југославију, чији су се пријатељи прикључили овим протестима. Реаговале су стотине научника, уметника и политичара из света, подршка процесуиранима изражавана је и преко медија, уз два изузетка - јавну су уз југословенске власти и примену репресије стали само софијско "Работническо дело" и московска "Известија".

У овде овлаш описаним околностима, које сведоче докле је била спремна да иде власт како би спутала слободну и критичку јавну мисао - што је укључивало и низ забрана књига, новина и позоришних представа, наводно због супротстављања "непријатељима свих боја" - у Београду је током лета 1984. група водећих интелектуалаца покренула оснивање Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања.

ПРЕТХОДНО је, у јуну, формиран Хуманитарни одбор чији су чланови изнели захтев у прилог здравствене заштите и ослобађања из затвора Владимира Мијановића, Павлушка Имшировића и Милана Николића који су штрајковали глађу, као и Војислав Шешељ у Сарајеву. Овај хуманитарни апел су 22. јуна 1984. године потписали Добрица Ћосић, Танасије Младеновић, Никола Милошевић и Љубомир Тадић из Београда, Тарас Кермаунер из Љубљане и Руди Супек из Загреба.

Власт је остала нема, што је само убрзало припреме за оснивање Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања у коме је било 19 чланова, сви из Београда, пошто су отклон према овој иницијативи показали интелектуалци из Загреба и Љубљане. Упркос томе, Одбор ће имати наглашени југословенски карактер. Оснивачки документ Одбора упућен је 10. новембра 1984. године скупштинама СФРЈ и СР Србије и редакцијама четрдесет југословенских листова и радио-телевизијских станица, као и на адресе више од пет стотина југословенских грађана. Бреше репресије су почеле све брже да пуцају.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Друштво

1 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ФИЈАСКО ПАРТИЈЕ И СЛУЖБЕ БЕЗБЕДНОСТИ: Суђење "шесторици" - последњи покушај власти да се обрачуна са опозицијом

22. 10. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - БАЛАДЕ О ЋЕСАРОВОЈ ГЛАВИ: Политички судски процеси после смрти маршала Јосипа Броза Тита

21. 10. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - МОНТИРАНА СУЂЕЊА КРИТИЧАРИМА РЕЖИМА: Партија и држава наплаћују дуг за студентску побуну 1968. године

20. 10. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДНИЦЕ ПОСТАЈУ ШКОЛЕ ДЕМОКРАТИЈЕ: Београд је био центар критичке мисли и својеврсна “оаза дисидентства"

19. 10. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације